Izvor: Mondo, 27.Jun.2015, 06:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"To je MOJE!"
Kako izgleda dan u kući s dvoje male (male kao "mlađe od 5 godina") dece...
Foto: Guliver/Getty images/iStock
Ako imate klince približnog uzrasta, slatke bakice na ulici prilaze, kažu "Jao, što su slatki... baš divno što su vršnjaci, biće najbolji prijatelji kad odrastu". A mama pomisli "Stvarno? Obećavate?" Pošto dan izgleda otprilike ovako: cika i vriska, retki trenuci idile tokom kojih se klinci tiho igraju zajedno i mnogo češći trenuci tokom kojih se >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << sve ori od svađe:
"Ja sam najveća/veći!"
Jasno, starije dete veće je od mlađeg. Mora da im je to jasno. Pa opet, svakog dana "ja sam najveći/najveća" svađa pomoli svoju ružnu glavu, i dranje u isti glas "ja sam..." traje i traje...
Mama pokuša da stvari reši diplomatski: "Oboje/obe ste najveći".
"Ja sam najveći/najveća"x100.
Onda pokušate da im objasnite da bi trebalo da ih bude troje da bi neko uopšte mogao da bude "najveći"... "Ja sam najveći/najveća"x100.
"To je MOJE!"
Mlađe dete uzima igračku/ šolju/ slikovnicu/ s... s poda, a starije želi tu istu igračku/ šolju/ slikovnicu/ s... s poda istog trenutka. I obrnuto.
Posledica je beskrajno dranje. Deru se jedno na drugo "to je MOJE", "to je MOJE", dok mama ne poludi i ne oduzme im igračku na neko vreme. Onda se deru uglas, tražeći da im se igračka vrati.
Naravno, prvih nekoliko (milijardi) puta, mama pokušava da objasni koncept deljenja, ali u ranom uzrastu deca nekako umesto "igrajte se zajedno" čuju "udari sestru i otmi joj igračku".
"Ja hoću taj tanjir/čašu/šolju!"
Dok ne dobijete decu, ne možete ni da zamislite u šta može da se pretvori večera. Pa čak i ako ste uvereni da ćete biti ona mama koja će mirno reći "Ako ti se ne dopada boja tanjira, ne moraš da večeraš", u jednom trenutku ćete shvatiti da svaki put najmanje deset minuta premeštate tanjire, čaše, činije i šolje, tako da svi budu zadovoljni.
"Ne volim šargarepu."
Ili pečurke. Ili sir. Ili već nešto od onoga što je na stolu.
Starije dete: "Ti ne voliš šargarepu, ja volim."
Mlađe dete: "Volim! TI ne voliš šargarepu."
Starije dete: "Ja VOLIM šargarepu! Mamaaaaaa! On/ona kaže da ja ne volim šargarepu!"
Mlađe dete: "I JA VOLIM ŠARGAREPU! Hoću i ja."
Starije dete: daje mlađem šargarepu.
Mlađe dete: "Ne volim šargarepu."
"JA hoću da sedim u kolicima!"
Svaki put kad odete u nabavku u supermarket.
"Ja hoću da zatvorim vrata."
Očigledno, zatvaranje vrata je jedna od najzabavnijih stvari na svetu. To znači da se svaki izlazak iz kuće pretvara u svađu epskih razmera, koja se najčešće završi u suzama. Jedini način da se izborite sa tim, da ne bi neko ostao bez prstiju je da im uterate strah u kosti: "DOSTA! Priklještićete prste, ostaćete bez njih i nikad više nećete moći da jedete keks jer nećete imati ČIME! Je l' to hoćete da se desti?!" Surovo (i neistinito), ali ponekad upali...
.jpg)
