Izvor: Story, 28.Feb.2015, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tina Ivanović: Pomislila sam da mi je došao kraj
Pevačica Tina Ivanović bila je u šoku kad su joj lekari dijagnostikovali zloćudni kancer i prognozirali vrlo slabe šanse za izlečenje.
Foto: Luka Šarac
Ipak, uz neverovatnu podršku supruga Zvezdana, ali i brojnih prijatelja koji su nudili pomoć iz svih krajeva sveta, ona je iz ove borbe izašla jača nego ikad
Pevačica Tina Ivanović (41) šminka se na jednom kraju velike prostorije od pedesetak kvadrata. Njen suprug Zvezdan sedi za stolom na sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << drugom kraju i puši. I pored toga, u prostoru se oseća da su oni sada jedno biće. Oboje imaju suze u očima i osmeh na usnama. Ćute, ali nisu potišteni. Već na prvi pogled moglo bi se reći da je iza njih neka teška bitka koju su zajedno proživeli. Jer, ništa ne vezuje ljude tako čvrsto kao nevolja. Od oktobra prošle godine pa sve do početka februara ove, njih dvoje prošli su kroz pakao. Tini je dijagnostikovan zloćudni tumor dojke, za koji se smatralo kako je već počeo da se širi. Druga opcija bila je još katastrofalnija: rak limfnih žlezda. Ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca, nuklearna medicina, nekoliko konzilijuma - ni jedan jedini pregled nije donosio ništa optimistično. Ali, uprkos svim dramatičnim prognozama, ona je odlučila da se ne preda. Najpre zahvaljujući Zvezdanu koji je pre intervjua na pitanje da li je u bilo kom trenutku pomislio da će je izgubiti, rekao: Da izgubim? Pa ja ni u jednom poslu ili dok sam se bavio sportom i trenirao boks, nisam pomislio da ću izgubiti. Rođen sam 31. decembra i u horoskopu sam Jarac koji uvek i u svemu tvrdoglavo ide do kraja, a njoj sam stalno govorio: zajedno ćemo se boriti i pobedićemo, veruj mi.
Poverovala je. Nije je pokolebalo ni to što je znala da posle razgovora sa lekarima njen suprug krišom plače. Ali, onda se stvar iznenada preokrenula. Posle prve operacije i biopsije, ispostavilo se da oboljenje nije maligno i posle tri meseca pakla, na horizontu se pojavilo sunce. Saopšteno joj je da je izlečena. Ponovo su plakali, ovog puta od radosti.
Nije lako postaviti pitanje osobi koja je tri meseca gledala sopstvenoj smrti u oči. Svako zvuči grubo, nezgrapno, ali njen osmeh ohrabruje.
Story: Jeste li jači ili slabiji posle iscrpljujuće borbe sa bolešću?
- Osećam se jače zato što sam preživela period koji nisam mogla ni da zamislim. Sve me je pogodilo kao grom iz vedra neba. Planiraš neke nove pesme i napredak u karijeri, a onda te stigne nešto tako i počnu borba i neizvesnost.
Story: Kako ste saznali da ste bolesni?
- Slučajno. Jednog dana Zvezdan je pričao s nekim čovekom telefonom i čula sam ga kako kaže: Žene moraju da se kontrolišu, da se same pregledaju i prepipavaju grudi, pazuh. U tom momentu odlučila sam da to odmah uradim. Ispod miške napipala sam tri žlezde i rekla Zvezdanu kako i ja imam nešto. On je to isto konstatovao i od tog momenta život mi se okrenuo naglavačke. Doktori su prvo pomislili da je u pitanju rak limfnih žlezda dok nisu otkrili promenu na dojci. A onda su ultrazvuk i skener pokazali da je to nešto što se raširilo. Bili su uvereni da je reč o kanceru koji neće moći da se izleči. Posle skenera krenuli smo kući, ali oni su nas pozvali telefonom i zamolili da se vratimo. Sutradan su sazvali konzilijum, išla sam na magnetnu rezonancu, a onda su na snimku videli i neku promenu na kostima. Poslali su me u Institut za nuklearnu medicinu, gde sam se stvarno odsekla od straha kad su rekli: Ako bude na kostima, neće biti dobro.
Story: Kod vas su prognoze na samom početku bile potpuno crne i obeshrabrujuće, šta vam je prošlo kroz glavu kad ste dobili prvu od najcrnjih dijagnoza?
- Gledala sam doktora belo, oblio me je hladan znoj i nisam mogla da verujem šta mi se dešava. Teško je opisati taj trenutak. Suze su same tekle. Čovek odmah pomisli na najgore i zapita kako da se bori.
U tom momentu razmišljala sam i o svojim najbližima, o Zvezdanu, roditeljima, detetu, kako će oni sve to podneti. Kad smo čuli da je bolest najverovatnije zloćudna i da nas čeka teška i mukotrpna borba sa malim šansama za dobar rezultat, izašli smo ispred onkologije, zagrlili se i počeli da plačemo. Ljudi su prolazili i gledali nas.
Story: Zvezdan kaže da ste na momente bili jači od njega?
- Da, i meni je to rekao. Kad sam prošla sve te preglede, trudila sam se da budem jaka jer je za tu bolest bitno kako čovek razmišlja. Mora da bude pozitivan i da se ne predaje jer je to pedeset odsto ozdravljenja. Počela sam da kupujem knjige, pročitala sam oba Spasa Isidore Bjelice, a Zvezdan je u međuvremenu o tome toliko čitao da je maltene diplomirao medicinu za tri meseca. Čitali smo na internetu priče raznih ljudi, javljalo se i dosta prijatelja, fanova i rodbine, svi su nudili pomoć, predlagali da koristim neku alternativnu medicinu, kanabisovo ulje... Inače, mi se borimo za to da se ono legalizuje.
Story: Jeste li znali da Zvezdan krišom plače?
- Primetila sam. Posle prve operacije, kad su mi vadili žlezde i radili biopsiju, bio mi je nešto čudan. Pitala sam ga da li mu je lekar nešto rekao, a on je odgovorio: Nije ništa, videćemo šta će reći rezultati. Međutim, doktor mu je posle operacije saopštio kako mu se čini da je zloćudno, ali on to nije hteo da mi kaže. Mislim da je u tom momentu njemu bilo mnogo teže.
Story: Kako su izgledale te noći?
- Bile su teške i gotovo da nismo spavali. Kasno smo legali i rano ustajali zbog pregleda.
Story: Da li je vaš sin Danijel znao šta se događa?
- Da, on je sve vreme bio uz mene. Kad je saznao, rekao je: Majko, ne mogu da verujem da se to tebi dešava.
Story: Jeste li razmišljali o smrti? Koliko ste se plašili za sebe, a koliko strahovali za svoje bližnje?
- Više sam se brinula za bližnje i razmišljala kako bi oni podneli da me više nema.
Story: Je li istina da se u takvim situacijama svi drugi problemi jednostavno brišu?
- Da. Kad sam saznala dijagnozu i prognoze lekara kako tu nema pomoći, više mi ništa nije bilo bitno. Ni novac, ni estrada, ni da li ću se ikad više baviti ovim poslom. Samo mi je bilo važno zdravlje, moja porodica i da se sve završi kako treba. A za ostalo, bože moj, ima toliko ljudi koji žive u bedi ali su zdravi i srećni. Samo je to važno. Izvinite što plačem.
Story: Koliko vam je pomoglo to što se Zvezdan nije razdvajao od vas?
- Mnogo. Lakše mi je bilo što sam s njim išla na svaki pregled. Ustajali smo u pet-šest ujutro, svaki dan su bili konzilijumi, snimanja, operacija, čekanje, neizvesnost... U međuvremenu, Zvezdan se borio da mi promeni ishranu. Sad zvuči smešno, ali moji rođaci Jasmina i Branko iz Velike Plane po čitavoj Srbiji tražili su da kupe kozu zbog mleka. Kad su je našli, doterali su je u Beograd. Moji roditelji napravili su joj privremeni boravak. Dala sam joj ime Mica. Svaki dan sam pila po litar kozjeg mleka pošto je to dobro za podizanje imunog sistema. Jela sam đumbir i med, raženi hleb, izbegavala meso. Zvezdan je moj anđeo čuvar. U jednom trenutku samo mi je rekao: Nemoj ništa da brineš, ako zatreba za lečenje, prodaćemo kuću. Mislio je da to može da košta sto ili petsto hiljada evra, ko zna, ali i mnogi prijatelji su ga zvali i pitali da li mu treba novac. Iz Amerike, Nemačke, Italije, Australije, nudili su mu stotine hiljada evra ako zatreba. To je danas zaista čudno, ali to nikad ne bih saznala da se ovo nije desilo. Uglavnom, Zvezdan je svaki dan hteo da se kladi sa mnom da nemam kancer. Jutro pred operaciju pili smo kafu i kako sam spustila čašu na sto, nekako se voda tako razlila da se kroz videlo ispisano ime Tina. Zvezdan je to slikao i rekao: Jesam li rekao da si ti Božja žena? Ti se vraćaš kući, neće to biti zloćudno.
Story: Jedni tvrde da se s takvim problemom treba suočiti i gledati ga pravo u oči, a drugi kako je neophodno razmišljati o nečem lepšem i pozitivnijem. Šta ste vi radili dok ste čekali rezultate biopsije?
- Lekar je bio izričit i rekao da ćemo odmah krenuti sa hemioterapijom ako rezultati pokažu da su te žlezde ispod pazuha zloćudne. Zato smo jačali moj imuni sistem, da bih je bolje podnela. Zvezdan je sve činio da me oraspoloži i skrene mi misli. Stalno me je izvodio iz kuće, išli smo kod prijatelja, bilo gde, samo da ne uzimam telefon ili laptop i čitam o bolesti. Treba slušati savete svog lekara i imati poverenja u njega.
Story: Jedna od težih stvari koje se dogode čoveku u takvoj situaciji jeste to što ga svi neprekidno zovu i raspituju se, kako ste vi izlazili na kraj s tim?
- Zvezdan je to stoički podneo, on se telefonom čuo sa svima. Izdržao je milion poziva na dan i na tome mu svaka čast. Međutim, iako nije razgovarao sa novinarima ili davao izjave za medije, u jednim novinama izašao je naslov i to se reklamiralo na televiziji. I onda su to videli moji roditelji i napravili opštu frku: Je l' mi treba iz novina da saznajemo šta se dešava našoj ćerki? Meni je u tom trenutku bilo lakše da oni ne znaju i ne sekiraju se jer oni brinu i kad nema razloga, a kamoli kad ima. Ali, nema veze, opraštam svima.
Story: Neki prijatelji su vam i konkretno pomogli?
- Da, moja koleginica i drugarica Sonja Mitrović Hani insistirala je da rezultate pogleda doktorka Nadežda Basara, direktorka interne medicine u bolnici u Flenzburgu i jedan od najvećih evropskih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija. Ona je pomogla mnogim našim javnim ličnostima, pa i Dekiju Panteliću i Željku Mitroviću. Kada ih je pročitala, rekla je da to mora na biopsiju, složila se s našim lekarima i ovom prilikom želim da zahvalim doktoru Nevenu Jokiću. Tog čoveka zavolela sam kao rod rođeni. Toliko mi se posvetio da ne znam kako da mu zahvalim. I svi ostali s onkologije bili su divni. Ljudi iz čitavog sveta zvali su i nudili pomoć. Mirjana i Mladen, supružnici iz Italije koji su negde pročitali šta mi se dešava, ponudili su da dođem kod njih na lečenje, ako bude potrebno i na privatnoj klinici, sve o njihovom trošku. Šta god da mi zatreba, tu su za mene. Međutim, kao što je i doktorka Basara rekla, najbolje je bilo da lečenje vode oni koji su ga i započeli, a naši lekari su zaista vrhunski stručnjaci i nije mi jasno zašto im ova vlast ne da malo bolje uslove i plate. Stvarno to zaslužuju. Da se srede bolnice jer je strašno u kakvim uslovima rade. Nagledala sam se svačega za tih nekoliko dana dok sam bila hospitalizovana. Pošto sam otkazala sva snimanja pred Novu godinu, uključujući i novogodišnje programe, Pink i Grand su me razumeli i svaka im čast na tome. Saša Popović se javljao, raspitivao i nudio da on pozove neke ljude.
Story: Kad se situacija preokrenula?
- Čim smo saznali da ovo ispod pazuha nije maligno. Onda se rodila nada. Rekla sam, šta bude - biće. I ako je ovo u dojci maligno, nije se raširilo. U početnoj je fazi i na vreme je otkriveno. Plakali smo i na dobre vesti, suze su tekle od sreće. Zvezdan mi je opisao trenutak kada je doktor izašao iz operacione sale i dok su mene gurali na kolicima pošto sam bila u totalnoj anesteziji, pokazao mu podignute palčeve. Kaže, nije znao da li da ljubi mene, lekara, sestre...
Story: Jesu li vas prepoznavali u bolnici?
- Da, svi su bili divni, dolazili su čak sa stomatologije na onkologiju da se slikaju sa mnom. Družila sam se sa tim ženama i svaka od njih ima neku svoju priču. Moram da zahvalim drugaricama sa odeljenja što su učinile da se za to vreme dok sam ležala u bolnici osećam kao da sam na ekskurziji. Moja cimerka Nada primala je hemioterapiju po ko zna koji put, ali ona je toliko vesela, pozitivna žena, kao devojčica iako ima šezdesetak godina. Opala joj je kosa i sada joj raste nova. Pričala mi je kako je oprala periku i ostavila je da je čeka. Pošto je izašla iz bolnice jedan dan pre mene, sutradan je došla na previjanje i svratila da me obiđe. Otvorila je vrata, ali ja je nisam prepoznala zbog perike. A onda se osmehnula i rekla: Ne prepoznaješ svoju lepoticu? I Nada i Mirjana i Vesna i Ljilja... Moram da ih obiđem. Bilo mi je teško kad sam videla nekoliko mladih devojaka koje su u poodmaklom stadijumu i kako njihovi najbliži od njih kriju neke stvari. To je strašno. Nekad je njima teže nego samom bolesniku.
Story: Šta bi bio krajnji rezultat ove vaše dramatične životne utakmice?
- Saznala sam ko su mi pravi prijatelji, a ko se samo pravio da to jeste. Ovo je prilika da ih sortiram, razgraničim sama sa sobom i prestanem da se nerviram oko nebitnih stvari. Evo, Zvezdan je doterao liniju, smršao je dvadeset kilograma, a i sestra se stesala. Zapravo, cela familija dobila je odlične figure, svi su smršali. Eto, bar sam im u tome pomogla. A oni kažu: Molim te, nemoj više tako da nam pomažeš. Sad mi je sve smešno, bilo šta da je u pitanju. Svako prepreku mogu da savladam. Poručujem svim čitateljkama da se redovno pregledaju, nema odlaganja! Ništa nije važnije od toga. Moraju da osluškuju svoje telo i čim nešto primete, pravac kod doktora! I na svakih šest meseci kontrola.
Story: Šta planirate da radite u narednih mesec dana?
- Dobro ću se odmoriti i polako početi sa pripremama da nastavim tamo gde sam stala. Idemo dalje. Ima jedna pesma koju sam počela da radim još u oktobru, Saša Lazić ju je napisao, sad bi trebalo da se završi. Naravno, s svom ovom novom ljubavlju koju imam prema svom životu, neću više ništa raditi na svoju štetu.
Story: Kakva će biti sudbina koze Mice?
- Pićemo još malo mleka pa ćemo je vratiti Jasmini i Branku da je čuvaju. To je koza heroj.
Razgovarao: Igor Karanov
Izvor: Story
