Izvor: Press, 03.Nov.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihi povratak trampe u Srbiju
Stara i nova škola -Na selima se „uživo" menjaju hrana, stoka i ogrev, a u gradovima se rodovska privreda preselila na internet sajtove
Kako bi lakše preživeli besparicu, mnogi građani Srbije okreću se trampi i razmenjuju svašta - od hrane, preko drva za ogrev, do tehničkih uređaja i zanatskih usluga.
Trampljenje nikada nije ni iščezlo, pa se na selima osnovne životne namirnice i danas razmenjuju. Kriza seljake poslednjih godina primorava da opet >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << menjaju stoku, povrće, rakiju, drva... To potvrđuje i krojačica Nada M. iz Duboke.
- Za ono što sašijem uzmem jaja, sir, mleko... Čini mi se da je razmene nekada bilo više, sećam se kako smo čuvali stoku da bismo dobili cipele ili odeću. Sad je manje onih koji su spremni da rade za hranu ili odeću, jer većina traži novac - priča Nada.
Upravo zbog nedostatka novca, slučajevi razmene se pojavljuju i u gradovima. Branka Z., fizioterapeut iz Beograda, kaže da ona svoje usluge „naplaćuje" na taj način.
Feniranje za masažu
- Moja prijateljica je frizerka, pa umesto da jedna drugoj naplaćujemo, trampimo se: ja njoj jednu masažu, ona meni nekoliko feniranja - navodi ona.
Tako je muka naterala i grupu žena da organizuje trampu odeće u stanu jedne od njih. Svaka je donela odevne predmete kojih želi da se otarasi i menjala ih za garderobu koje su donele druge žene.
I dok sa jedne strane ima puno primera trampe na tradicionalan način, ova kriza je proizvela i moderan način razmene. Naime, u celom svetu je sve više kompanija i organizacija koje se bave trampom, a u Srbiji sada postoji na desetine sajtova na kojima je moguće zameniti „tri litra ulja za polovne zvučnike". Jedan od njih je i portal Trampi.rs.
- Ovakva vrsta trgovine je vrlo popularna u Americi. U Srbiji su ideju prihvatili sa oduševljenjem, dobili smo podršku, a svakim danom je sve više registrovanih korisnika. Interesuju se za trampu, podjednako kao i za prodaju predmeta - priča osnivač sajta Predrag Popić.
Najviše se trampe mobilni telefoni, računarska oprema, kućni aparati i alati, a bilo je i razmene hrane. Jedan korisnik je menjao „fiću" u voznom stanju za nov akumulator za traktor, dečje posteljine su zamenjene sobnim biciklom, ribarski čamac za motor „tomos"...
- Što se trampe hrane tiče, imali smo nekoliko zamena poljoprivrednih proizvoda za neke druge namirnice, tipa kukuruzno brašno za šećer, domaća rakija za ručno izrađene stolice... Sad su aktuelna grejna tela i veoma brzo se nađe neko ko ponudi nešto interesantno u zamenu za grejalicu ili TA peć - kaže Popić.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, objašnjava da trampa kao način trgovine i razmene roba i usluga postoji od davnina i da njen povratak vidi kao pozitivnu stvar.
- Kriza je svakako podstakla pojavu trampe, ali je ona sigurno i rezultat primene savremenih vidova komunikacije i tehničkih dostignuća, koji je olakšavaju i ubrzavaju, pa otud i mnogi sajtovi. Ipak, ona nije primaran vid trgovine. Pozitivne strane razmene su što obezbeđuje brži protok robe bez korišćenja novca i ne treba prema tome imati negativan stav. Zakon o trgovini i zaštiti potrošača ne izvlači trampu kao poseban vid trgovine, ali je i ne zabranjuje. Ona nosi i određeni rizik, jer sigurno ima ili će biti onih koji će dobiti „mačku u džaku", pa treba biti oprezan - navodi Bogosavljević.
Dođeš mi, dođem ti
Potrebu za robnom razmenom većina ekonomskih stručnjaka smatra lošom, jer u trenutku kada ona postaje popularna znači da joj stanovništvo pribegava jer nema novca. Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka kaže da može da razume da se u teškoj ekonomskoj situaciji ljudi snalaze, ali da trampa nije dobra stvar ni za državu ni za društvo, jer nas vraća na nivo rodovske privrede.
- Trampa je potpuno negativna stvar, jer je specifična za primitivna i manje razvijena društva. Mogu da razumem da se u vreme krize ljudi snalaze kako ko ume, kao i da na selu, koje je pretrpelo krizu, neko menja rakiju za mleko. Ali pojava trampe govori da su novčani tokovi oslabljeni da bi obavljali osnovnu funkciju. Zato trampa nije dobra za državu, jer ona ne učestvuje u takvim transakcijama, ali ni za društvo, jer taj vid razmene znači da se vraćamo nekim prevaziđenim formama. Nama je potrebna modernizacija sistema, a ne privreda po principu kompenzacije „dođem ti - dođeš mi" - objašnjava Cvetićanin.
Trampa-klubovi u Grčkoj i Americi
Svoj prvi veliki povratak trampa je doživela 30-ih godina prošlog veka, u vreme Velike depresije. Sada je sve više zemalja u kojima oživljava. Među onima koji su prigrlili trgovinu po principu „ja tebi dve tegle ajvara, ti meni 30 kokošjih jaja" su i Grci, a priliku u krizi prepoznao je grad Volos, koji je početkom godine usvojio barter (bartering - trampa) sistem trgovine. Pokretač trampe Janis Grigoriou trgovinu nadzire i reguliše preko interneta. U SAD postoji više od 250.000 preduzeća za trampu.
