Izvor: Politika, 12.Sep.2012, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teslin muzej u Americi zahtevaće ogroman trud

Pozdravljamo akciju za kupovinu imanja na kojem je Tesla stvarao, ali to je tek početak, smatra direktor Muzeja „Nikola Tesla” Vladimir Jelenković

Tek im predstoji veliki posao, kaže Vladimir Jelenković, direktor beogradskog Muzeja „Nikola Tesla”, komentarišući podvig američkih aktivista koji su sakupili novac za kupovinu Vordenklifa, imanja na kojem je stvarao Nikola Tesla, a koje je godinama već zapušteno i u vlasništvu privatne kompanije.

Inicijativu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za spas poseda na Long Ajlendu pokrenule su tamošnje nevladine organizacije koje žele da sačuvaju sećanje na naučnika srpskog porekla i na mestu gde je eksperimentisao, a koje se prodaje za 1,6 miliona dolara, podignu muzej ili naučni centar. Organizacije su se obratile državi Njujork koja je obezbedila 850.000 dolara, ali kako to nije bilo dovoljno, prošlog meseca su za pomoć zamolili Metjua Inmena, poznatog blogera i veb-dizajnera. Samo devet dana posle poziva građanima i kompanijama da doniraju novac za Vordenklif, autor digitalnog stripa o Tesli je putem svog sajta theoatmeal.com prikupio i više od potrebne svote, odnosno 850.000 dolara. Inmen je objavio da je dosad stiglo više od milion dolara, ali je pozvao ljude da ostavljaju dobrotvorne priloge i dalje, jer će trebati još mnogo novca da bi se na zapuštenom posedu podigao muzej.

– Mi sa „ove strane” pozdravljamo akciju, jer je posed trebalo spasiti, ali ogroman posao im tek predstoji ako hoće da sagrade i naučni centar ili muzej – objašnjava Jelenković.

Vordenklif je služio sadašnjem vlasniku, kompaniji „Agfa”, kao pogon za prljavu proizvodnju filmova za fotoaparate, dodaje Jelenković.

– To što je reč o zagađenom zemljištu koje niko nije hteo da kupi, na kraju je spaslo stvar za muzej.

Kada je kompanija objavila da je voljna da sruši 14 zgrada na imanju, zazvonilo je na uzbunu. Aktivisti su se uplašili da bi eksplozija na posedu u blizini Menhetna odnela i jedinu sačuvanu Teslinu laboratoriju na svetu. Umesto toga, evropski pandan „Kodaku” je kazao da je voljan da američkim entuzijastima proda svoju imovinu u državi Njujork.

Njihova ideja je da raščiste imanje i osnuju ustanovu koja bi građane upoznala sa likom i delom inžinjera iz Smiljana.

– Muzej u SAD ima osnova, jer je Tesla tamo živeo 59 godina. On bi naravno bio dosta drugačiji od našeg muzeja koji sadrži Teslinu prepisku sa drugim naučnicima, njegove originalne fotografije i ličnu biblioteku, kao i 160.000 dokumenata.

Ono što bi nova ustanova mogla da ima jesu, na primer, pisma koje je Nikola Tesla pisao poznanicima u Americi. Ipak, najvažnije je, ističe Jelenković, rekonstruisati laboratoriju i ponovo podići toranj koji je služio Tesli da razvije svetski sistem bežičnog prenosa, a koji je srušen 1917. zbog straha američkih vlasti da bi ratni neprijatelji mogli da ga zloupotrebe. Teslina kula je simbol rada i vizionarstva genijalnog izumitelja i zbog toga je toliko važna – i ona sama kao i zemljište na kojem se nalazi.

– U laboratoriji na Long Ajlendu, Tesla je hteo da stvori bežični prenos električne energije. Njegova ideja je bila da takvi tornjevi ili kule niknu po celom svetu. Danas nam je bežični sistem blizak kroz satelite i mobilnu telefoniju.

Da je srpsko-američki fizičar išao ispred vremena pokazuje i pogled na njegove spise sa zamislima nečega što danas poznajemo kao es-em-es, em-em-es, dži-pi-es... Cilj nevladinih organizacija u SAD jeste da skrenu pažnju javnosti upravo na njegovu genijalnost, patente i vizionarske ideje.

Beogradski muzej je sa njima u redovnom kontaktu.

– Oni nam se redovno obraćaju za pomoć. Ljudi koji stoje iza ove akcije sa Vordenklifom će prirediti i veliki događaj povodom 70 godina od Tesline smrti, 6. i 7. januara, u Njujorku – najavljuje Jelenković.

----------------------------------------------

Jedina laboratorija, a u korovu

Tesla je dobio priliku da eksperimentiše na Vordenklifu početkom 20. veka, zahvaljujući tome što je njegov naučni rad na ovom imanju na početku finansirao bogati investitor Džej Pi Morgan. Tesla je od 1903. radio u laboratoriji, a toranj mu je služio za ispitivanje sistema bežične telekomunikacije i bežičnog sistema električne energije. Morgan se posle samo nekoliko godina povukao iz projekta zbog čega je Tesla zapao u finansijske poteškoće, morajući da napusti posed. I pored komercijalizacije zemljišta i zapuštanja celog imanja, laboratorija je u kakvom-takvom stanju sačuvana.

– Osim ove, ne postoji više nijedna Teslina laboratorija. Jedna je izgorela, druge su nestajale izgradnjom Njujorka – kaže Jelenković.

J. S.

objavljeno: 13.09.2012.

Nastavak na Politika...