Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 19.Avg.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tek rođeni lavići rastu kao iz vode
BEOGRAD - Beogradski zoološki vrt bogatiji je za tri prinove lava i sedam merkata, čime je „Vrt dobre nade“ još jednom dokazao da spada u red najuspešnijih u reprodukciji životinjskih vrsta u zatočeništvu.
Direktor zoo-vrta Vuk Bojović ispričao je Tanjugu da su lavići rođeni pre četiri dana i istakao da je ono što ih čini posebnim jeste njihov otac - beli lav, zbog čega će njihovo potomstvo biti belo, iako oni sami to nisu u potpunosti.
- Mnogo su slatki >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i rastu, bujaju kao iz vode - ponosno ih je opisao Bojović, podsećajući da pre više meseci nije uspeo pokušaj da bela lavica dobije porod.
Slatka greška prirode
- Iz iskustva sa belom lavicom shvatili smo zašto su oni toliko skupi i traženi, jer se izuzetno teško reprodukuju - kazao je on i objasnio da su „beli lavovi greška prirode“ i teško opstaju u prirodnoj sredini.
- Oni su atraktivni samo za vrtove. U zoološkim vrtovima su nezamenljivi, a na svetu ih ima tek nešto više od 200 - objasnio je Bojović.
Osim lavova, beogradski zoo-vrt dobio je i bebe merkate. Odrasle životinje vrtu je kupio uspešni poslovni čovek iz Južne Afrike Mik Aničić, koji već duže vreme pomaže zoološki vrt.
Prema rečima Bojovića, te atraktivne životinjice nisu želele da ostanu u luksuznoj kućici sa podnim grejanjem i svim pogodnostima, koji su im obezbeđeni, već su se opredelile za otvoreni prostor, sličan prirodnom staništu, u kome su iskopale mrežu kanala čija se dubina ne može ni proceniti.
Mladunci „biraju“ Beograd
- Ko zna gde su sve stigli - kazao je Bojović i dodao da je pre nekoliko dana iz kanala izašlo sedam malih merkata, što je naznaka da će i u budućem periodu ova vrsta biti uspešno reprodukovana u vrtu.
- Naravno, kad su počeli da se razmnožavaju, tu neće biti kraja. Verovatno ćemo ih davati nekim drugim vrtovima ili ćemo ih stavljati na neko drugo, veće mesto - rekao je on.
Bojović je istakao da pre više od 20 godina, kada je postao direktor beogradskog zoo-vrta, u vrtu nije bilo mladunaca, a danas gotovo da nema vrste koja ne može da se reprodukuje.
Prema njegovim rečima, u drugim zemljama se svako rođenje životinje u zoološkom vrtu medijski prati kao događaj dana, jer je životinje u zatočeništvu izuzetno teško reprodukovati, ali to u Srbiji nije slučaj.
