Izvor: Glas javnosti, 06.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taksi za sve i svašta
Među desetak taksista koji rade u celom dragačevskom kraju, ipak, i bez želje da se drugi uvrede, taksista Dragan Jaćimović se po načinu rada i te kako razlikuje od drugih. Taksijem, naravno, najčešće prevozi putnike, ali i sve drugo - krevete, table lima, vrata i prozore, eksere, stiropor, farbu, pečenje, meso, ribu, lekove, cveće, donji veš... sve što telefonom naruče njegove mnogobrojne mušterije koje u Dragana Jaćimovića imaju neograničeno poverenje.
- Pa, eto, sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je počelo pre nekoliko godina kada me je na putu zaustavila jedna usplahirena žena i zamolila me da je hitno prebacim do bolnice jer joj je dete progutalo metalni novčić. Naravno da sam bez razmišljanja okrenuo auto i do bolnice u Čačku sam stigao u rekordnom vremenu jer sam nekako intuitivno naslutio da je dete u životnoj opasnosti i ispostavilo se da sam bio u pravu i da bi se sve završilo možda i tragično jer se novčić, kako su lekari kasnije objasnili, poprečio u dušniku. Sa majkom i detetom sam ostao dok se nisam uverio da će sve biti u redu, a kada smo se vratili u Dragačevo, odbio sam da naplatim vožnju, ali sam primio simbolični iznos kao čast presrećne majke i tada sam shvatio da mojim mušterijama mogu ponudim i mnogo više od običnog prevoza. Od tada sam počeo da radim za čast, ali kada se sve sabere, mesečno zaradim mnogo više nego da sve naplaćujem po taksimetru - priča taksista Dragan Jaćimović o ideji koju je razradio do savršenstva pri tome ističući da su njegova najveća zarada velika prijateljstva koja je stekao vozeći taksi i čineći ljudima.
Mobilni telefon taksiste Dragana Jaćimovića nikada nije isključe jer se nikada ne zna kada će i kome njegova usluga biti potrebna. Ustaje, kaže, sat vremena pre, tako da mu radni dan traje i po 25 sati.
- Dese se, tako, neke ne predviđene stvari - neko se iznenada razboli, nekome neko iznenada umre, neko se povredi... i ja sam uvek na usluzi. Najteže mi je kada prevozim povređene, bolesne, ili žene koje su već počele da se porađaju jer uvek brinem da li ću do bolnice stići na vreme. Obično bude sve u redu i onda sam presrećan i ja i oni kojima sam se našao u muci. Naravno, nisam ja Dragan Samarićanin pa da ne naplaćujem svoje usluge, ali u takvim situacijama, obično, dovoljna je čast koja ponekada, recimo kada se rodi dete, mnogostruko veća od stvarne cene prevoza. U principu, nikada ne pominjem cenu i dešava se, recimo, da po završetku vožnje ćutim i ja i onaj koga sam vozio jer je čovek možda trenutno bez para. Čovek izađe iz taksija, ali ne prođe dan-dva, a on dođe i izmiri svoju obavezu. Eto, tako se stiče poverenje i malo je onih koji se zaborave i ne plate. E, kada su u pitanju svadbe i druga veselja, onda, naravno, bude i mnogo veća čast koju i te kako prihvatam.
Prevozi Dragan taksista mnogobrojne putnike, ali i sve drugo što mu se telefonom naruči, a neke svari radi već po navici.
- Prevozim namirnice, najčešće meso, za nekoliko restorana u Dragačevu tako što mi nekada vlasnici restorana naruče telefonom šta im treba, a nekada znam kada sam im šta poslednji put oterao, šta im nedostaje i šta bi trebalo da im kupim u radnjama u Čačka. Ja njima robu i račun, oni meni lepo plate usluge i tako to funkcioniše. Recimo, tačno znam kada je koja moja mušterija pri kraju sa lekovima koje stalno koriste i to im na dan-dva pre nego što ostanu bez lekova kupim i donesem kući. Ja njima lekove, oni mene časte i obe strane su zadovoljne. Takođe, za mnoge Dragačevce znam kada im je rok za uplatu kredita u bankama pa i to radim u dogovoru ili samoinicijativno. Odem, uplatim im ratu kredita, odnesem im potvrdu i stalno tako. Tačno znam ko kakav sir i kajmak voli i koliko obično kupuje pa mi nije teško da odem na mlečnu pijacu, kupim im šta treba i oteram im kući. Kada su slave, ljudi me nazovu i kažu mi otprilike koliko im pečenja za slavu treba i kad bi valjalo da im doteram. I uvek je svaki domaćin imao pečenje za goste u tačno dogovoreno vreme, a bilo je situacija, kada su veće slave, da iz pečenjare preteram i po 300 pečenih prasadi. Veliki je to napor, ali valja ljudima, a valja i meni. Kada su posne slave, naruče mi koliko će i koju vrstu ribe i sve bude tačno i na vreme. U ovim slučajevima moja dodatna zarada je i to što sa vlasnicima pečenjara dogovaram cenu koja je zbog velike količine do određene mere niža od uobičajene. To se odnosi i na ribu, kao i na veće količine mesa, ali vremenom sam stekao i poverenja onih kod kojih nabavljam robu te ponekad, kada nemam dovoljno para, kupujem u ime drugih i na reč, dok mi domaćini koji su naručili ono što im treba plate.
Dugačak je spisak Dragana taksiste onoga što kupuje u čačanskim radnjama za oko 2.000 svojih mušterija iz dragačevskog kraja, ali, kaže, nikada ništa ne beleži.
- Između ostalog, i to je postala praksa, nazovu me žene sa molbom da im kupim donji veš - one meni telefonom jave veličinu, materijal i boju, a u toku dana, najkasnije sutradan, isporučim im lepo upakovan paket sa donjim vešom. A, o građevinskom materijalu i da ne govorim. Prevozio sam do sada eksere, gipsane ploče, cement, kante sa farbom, stiropor, štokove za vrata i prozore, grede... i to obično bude hitno. Šta će čovek, majstori mu rade, a njemu nedostaje nešto od materijala. E, onda sam tu ja da ono što nedostaje doteram u rekordnom vremenu i to po nižoj ceni no što bi domaćina koštalo da iz Dragačeva dođe do Čačka i da kupi ono što mu treba.
Eto, da li su u pitanju tranzicione promene koje nagone čoveka da promeni neka ustaljen način rada, ili je to samo dovitljivost dragačevskog taksiste, ali slučaj taksiste je zanimljiv i poučan. U ovom trenutku Dragan Jaćimović ima oko 2.000 svojih mušterija kojima s vremena na vreme za čast nešto učini, ali ih je, tvrdi Dragan, iz dana u dan sve više.
