Izvor: Glas javnosti, 12.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne vlaškog pekmeza
Domaćica Simonida Matasarević (60) iz Kladova koja je u Nemačkoj provela na radu deset godina, i vratila se u zavičaj, veliki je poznavalac vlaške narodne kuhinje i narodnih jela iz Timočke Krajine. Ona je već tri decenije specijalista za pripremanje pekmeza od svih vrsta voća. U vreme branja grožđa njen poseban specijalitet je pekmez „mandžun“, tj. vlaški pekmez.
- Pekmez se sprema tako što se kockice bundeve kuvaju u mladom vinu, širi, dok se ne zgusne. Nekada se spremao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u zemljanim loncima. Na vlaškom se zove „mandžun“. Čuvao se na tavanima i jeo u posebnim prilikama za vreme praznika - kaže Simonida.
O vlaškom pekmezu postoje i brojne legende.
- U selu Korbovu jednom mom drugu iz detinjstva roditelji su kazali da se u zemljanim ćupovima ne nalazi džem od bundeve i vina već otrov, kako deca ne bi pekmez pojela pre praznika. Kada su roditelji otišli u polje na rad, on se popeo na tavan sa drugarima i pojeli su pekmez posle čega im je pozlilo. Kada su se roditelji vratili sa njive uzviknuli su: „Pojeli smo otrov sa tavana“-priča Simonida.
Ovu domaćicu su starije žene naučile da je za džem najvažnije da bude dobro ukuvan i maksimalno oslobođen vode.
- Sipa se u vrele tegle i odmah zatvori, tako da se hlađenjem stvori vakuum, i nema nikakvih problema - kaže Simonida. Lično sam se uverila da na ovaj način ostavljen džem, bude potpuno svež narednih godinu dana pa i više. Kupovni pekmez skoro da i ne koristim.
Simonidin pekmez stigao je i u Evropu.
- Radila sam u Nemačkoj pa su moje poslastice tamo probali i moji prijatelji Nemci. Bezbroj puta samo što prste nisu polizali. Bili su oduševljeni pekmezom od bundeve i vina, ne verujući stvarno od čega je napravljen. Šaljem im i danas pokoju teglu kako bi se setili da i mi u Srbiji imamo nešto što oni nemaju.
