Izvor: Glas javnosti, 14.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna groba ljubavnice kneza Miloša
I danas kada bi neko imao razloga da na sigurno skloni sebe i svoju porodicu iz bilo kojih razloga, verovatno bi, baš kao i Miloš Obrenović nakon propasti Prvog srpskog ustanka, izabrao Gornju Crnuću, selo čija je sigurnost, zapravo, bila blizina nepregledne i tajnovite rudničke planine kao bogom dane za narodne zbegove u teškim vremenima turskog zuluma. Vremenom, Miloš Obrenović se u Gornjoj Crnući i okućio, a nekoliko godina, i to u vreme Drugog srpskog ustanka i u godinama posle njega, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Gornja Crnuća je bila prestonica Srbije, a Miloševa kuća je predstavljala narodnu skupštinu. U Miloševoj kući u Gornjoj Crnući u to vreme donošene su mnoge značajne odluke vezane za stvaranje moderne Srbije, ali je upamćena i po jednom nemilom događaju čiji su akteri bili knjaz Miloš Obrenović, kneginja LJubica i Petrija Pljakić, po lepoti čuvena Miloševa ljubavnica.
- Sve što ću vam reći je, zapravo, prepričavanje sećanja moje babe Stane, koja je umrla 1941. godine u 92. godini života. Baba Stana je nasledila sećanje svoje svekrve Milice, koja je lično poznavala kneginju LJubicu i Petriju i dobro je znala sve o događaju koji se zbio u kući knjaza Miloša početkom leta, najverovatnije, 1819. godine. Tog dana, kneginja LJubica je sa jetrvom Jovanom, ili Ankom, izašla da se prošeta selom, ali ih je uhvatilo neko nevreme, pa su se iznenada vratile i u kući su, u krevetu, zatekle Miloša i Petriju u ljubavnom zanosu. Miloš je postiđen odmah izašao iz sobe, a LJubica je dohvatila Miloševu kuburu i uz reči: „Miloševa je kubura, LJubičina ruka, pa da vidim da li ću da promašim!“, opalila je iz kubure i pogodila Petriju posred grudi, od čega je ova izdahnula na licu mesta. Odmah nakon što je ubila Petriju, znajući kakve je naravi Miloš i da će je ubiti, LJubica je pobegla u kuću Kruškovića, čuvenog junaka i Miloševog dobrog prijatelja Kruškoloma, gde se krila na tavanu njegove kuće među konopljom. Naravno, ljuti knjaz Miloš svuda je tražio LJubicu da je ubije, ali narod je nju čuvao jer je opravdavao to što je uradila smatrajući da je na taj način branila čast svog kućnog praga, svoju čast i čast svoje porodice. Inače, prema nasleđenoj priči babe Stane, kneginja LJubica je bila krupna i lepa žena, stroga, ali veoma poštena i pravična i žena kojoj je porodica bila iznad svega - sećanje je na LJubicu koje se čuva u familiji Aleksandara - Lesa Đorđevića (79).
O tome ko je bila Petrija Pljakić postoje različiti podaci. Prema onome što je narod pričao, Petrija je došla kod Miloša negde iz Bosne, od Sarajeva, moleći ga da joj pomogne da naplati neke dugove i bila je tu svega mesec-dva, a po ozbiljnijim i donekle naučnim podacima, Petrija je bila iz familije Pljakića, iz okoline Kragujevca, koji su svi odreda bili čuveni po lepoti, a najlepša među njima bila je baš Petrija i došla je na dvor knjaza Miloša u Gornju Crnuću ne bi li se zaštitila od Turaka, koji su bacili oko na nju. Takođe, prema nekim naučnim tvrdnjama, Petrija je kod Miloša bila mnogo duže od nekoliko meseci, a pominje se podatak i da mu je Petrija Milošu rodila ćerku kojoj je ime bilo Velika.
- Eto, ovde, baš ovde - pokazuje Aleksandar Đorđević zaraslo mesto na groblju u Gornjoj Crnući - Miloš je po svim adetima sahranio Petriju, koju je, kako se pričalo, mnogo voleo i iskreno ožalio. Međutim, grob nikada nije obeležen nikakvim spomenikom i niko se ne seća da joj je iko ikada zapalio sveću. Da li iz neznanja, ili ko zna zbog čega, grob je 1953. godine prekopan i tu je sahranjen Marinko Marinković, brat od ujaka moje majke, a posmrtni ostaci Petrije su, valjda, razbacani po groblju - objašnjava Aleksandar Đorđević pokazujući mesto gde je nekada bio Petrijin grob.
Nakon izvesnog vremena, knjaz Miloš i kneginja LJubica su se izmirili, a do pomirenja je došlo na nekom saboru ili u manastiru Kalenić, ili na Savincu.
- Pošto se dugo krila kod svoje braće, čuvenih Vukomanovića koji su bili ljuti na Miloša i stavili se u zaštitu sestre, na tom saboru LJubica je prišla knjazu Milošu, pružila mu kuburu i rekla: „Gospodaru, ovako više ne ide, jal opraštaj, jal ubij!“ Miloš je, naravno, znajući i to da je narod listom bio na strani LJubice, oprostio kneginji ubistvo, rekavši joj da „za to treba da zahvali samo onome što nosi ispod pojasa“ jer je LJubica u to vreme bila u blagoslovenom stanju - kazuje Aleksandar - Leso Đorđević.
Ubistvo koje se desilo na tadašnjem srpskom dvoru u Gornjoj Crnući, bez obzira koliko bilo tada opravdano od naroda, ali i ubistvo vožda Karađorđa, kao i mnoga druga ubistva koja je naručivao kodža Miloš, po mišljenju naroda, žestoko se vratilo dinastiji Obrenović. Mnogi od njih su nasilno nastradali i danas Miloševih potomaka više nema, osim ako se izumu braća Jakovljevići iz Gornjeg Milanovca koji su na sudu dokazali da su naslednici Miloševog brata Jakova Obrenovića, a time i naslednici dinastije Obrenović.
