Izvor: Glas javnosti, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi zarade osim seljaka
U Toponici, malom gružanskom selu, već godinama noću između svake subote i nedelje se trguje. Ne prevali ni ponoć, a u centru sela nema gde ni igla da se spusti od mnogobrojnih kamiona marke TAM koji su nekako najpodesniji za prekupce, švercere ili vlasnike pečenjara širom Srbije, od traktora sa korpama u kojima seljaci dovoze stoku i mnogobrojnih kibicera koji su, eto, došli „da vide kako se vlada cene stoke“. A dok se ne napravi gužva, po ustaljenoj praksi, u Toponicu prvo stiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << veći broj (pre)kupaca, koji uz kafu i rakijicu u jednoj od četiri seoske kafane koje te noći rade neprekidno, polagano razrađuju strategiju kupovine i presretanja seljaka koji će u sledećih sat ili dva da nagrnu traktorima iz tri pravca - iz pravca Gornjeg Milanovca, Knića i gružanskih sela prema Kragujevcu. Kada procene da je vakat, kao po komandi, prekupci ustaju i „razvijaju se u strelce“. Dakle, najveća ponoćna trgovina stokom u čitavoj Srbiji počinje da radi, a osnovni alat prekupaca su tašna, baterijska lampa i sprej ili kreda u boji za obeležavanje stoke. Svaki nakupac ima svoju boju spreja i krede kako ne bi došlo do zabune među njima, a time se izbegavaju i eventualni nesporazumi među nakupcima, pa i tuče koje se povremeno dešavaju. Odnosno, da pred zoru znaju ko je šta te noći otkupio.
- Šta ti je to u korpi i pošto bi dao - pita, kao neupućen, nakupac Dragoljub iz Šapca seljaka koji polagano dovozi traktor do centra sela.
- Ako znaš što si došo ovde, onda vidiš da je tele. I to, prva klasa. Ako si kupac, to ti je po dvesta tries’ po kilu.
- Da je prva klasa i nije, ali ću da ti dam dvesta - nudi nakupac cenu za koju tvrdi da mu neće niko drugi dati i pruža opljunuti dlan da potvrde pogodbu i pita da li da obeleži tele svojom bojom.
- Ma, jok! Dvesta dvesta dvaes’ i pet i prskaj kol’ko ‘oćeš! - tvrdo je rešio da drži do cene gazda lepog šarenog teleta u korpi.
Nakupac Dragoljub, koji tvrdi da u preprodaji stoke i nema baš nekih para, ali, eto, nema šta drugo da radi, pa se bavi ovim poslom, za trenutak odlazi od traktora, ali se brzo vraća sa ispruženom rukom i novom cenom od dvesta deset dinara.
- Ma, nisi ti ozbiljan kupac - tvrdi pazar i prodavac koji, čini se, ima iskustva sa ovakvim (na)kupcima i potera traktor malo brže.
Kod drugog traktora Milovan Jevtović Elez, vlasnik čuvene pečenjare „Lovac“ u Gornjem Milanovcu, i sin mu Dejan otkupljuju prasad.
- Vidiš, ima tri-četiri vrste nas koji dolazimo ovde da kupujemo stoku. Najgori za seljaka su prekupci koji ovde kupuju stoku pošto - zašto i teraju dalje u Bosnu, Crnu Goru, Sandžak... i dobro prolaze. Drugi smo mi, kafedžije, koji nabavljamo jagnjad i prasad za svoje potrebe i veoma je mali broj kupaca koji kupuju za slavlja ili za svoje obore. Svake subote kupim po osamdesetak prasadi i to, uglavnom, po ceni koju traže seljaci, odnosno, koliko se cena tada vlada. Šta ću, seljaka ubije i suša, i kiša, i država, pa još i ja treba da ga ubijam. Jok more, pogodim se u dinar, dva po kilogramu i odoh kući. Pa, ne mogu dušu da im uzmem. Pravedno je da bude i za mene i za seljake - priča Milovan brojeći novac za otkupljenu prasad.
Radnik koji je ostao bez posla iz gružanskog sela LJuljaci doterao da proda ovna i nekoliko prasadi.
- Ostao sam bez posla u jednoj kragujevačkoj fabrici i šta sam mogao drugo no da se vratim na selo i da gajim stoku, ali cena stoke je ispod svake razumne. Mislim, bolja je od prošlogodišnje, ali i dalje je niska. Eto, prošle nedelje cena prasadi je bila 200 do 220 dinara po kilogramu, što je bila dosta dobra cena, ali danas je jedva 120 dinara i automatski sam na gubitku za pedese’ odsto. Ali, teži su mi ovi nakupci i od kiše i od suše. Cenjkam se, a znam da ću na kraju prodati po ceni koju su odredili nakupci. Oni imaju razrađenu taktiku. U neko doba prestanu da otkupljuju, pa na pijaci nastane prava panika koju nakupci koriste i dobiju cenu koju nude. Eto, to ti je tako - kad nema države, nakupci kolo vode. Obore ti cenu, a noć koriste da te ucene, da ukradu na kantaru, a Boga mi, desi se i da ti uvale po neki falš evro. Ali, od kada je stočnih pijaca i nakupaca, vazda je bilo tako - kaže bivši mašinac koji je, kao i mnogi, morao iz grada u selo.
I, kada se nad Gružom najavi zora, znak je da se završava još jedna stočna pijaca u Toponici. Onda se prelazi u kafanu, gde umorni muzičari još uvek prebiraju po instrumentima i svode se računi. Iz velikih svežnjeva novca iz torbi nakupaca odvajaju se manji iznosi i isplaćuje se kupljena stoka. Oni seljaci koji nisu prodali svoju stoku sada su u drugoj situaciji.
- Da se pogodimo, ako hoće po onoj ceni od noćas - nudi seljak prasad koju nipošto nije hteo da da ispod cene od 160 dinara.
- Ma, jok, bre, to ti je bila cena od noćas, a sad ako hoćeš po 110, pruži ruku. Ako nećeš, onda da se vidimo sledeći put - poslednja je ponuda nakupca uz pruženu ruku.
- Pa, dobro, kad je tako, tovari, u p.... lepu materinu - kaže ogorčeni seljak, svestan da su po ko zna koji put na pijaci u Toponici trijumfovali nakupci.
