Izvor: Glas javnosti, 07.Nov.2009, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi veruju da je otet!
- Pune dve godine od dana kada je na obali Drine nestao mali Miloš Todorović (8), njegovi roditelji, u dubini duše, još nose nadu da će se njihov dečak jednog dana pojaviti na vratima kuće! Od tog dana, prevrnuli su i zemlju i nebo, tragali za dečakom kako su sami znali i umeli, i sami i uz pomoć prijatelja, policije, vatrogasaca, ronilaca, lovaca, od Miloša ni traga ni glasa!
- Prođe i druga godina, a mog Miloša nema pa nema! Nema moje jabuke - jetko su, do srca bolno, juče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na obali Drine, blizu mesta na kome je Miloš 7. novembra 2007. godine netragom nestao, zvučale reči njegovog nesrećnog oca Mitra.
- Da se Miloš utopio, pa valjda bi se negde njegovo telo do sada pojavilo, komad odeće, a pretražili smo celu reku... Da je skočio u reku za loptom, pa valjda bi na obali, u blatu ostali njegovi tragovi... Ni njih nigde nije bilo - mesecima već Mitar, u paklu od života, u silnoj tuzi koja ga je snašla, ponavlja istu priču, uveren i dve godine kasnije, kao i prvog dana, da je njegovog sina neko - oteo!
Nadničar
Mitrova i Slađanina kuća u selu Veletovo kraj Višegrada je sirotinjska. Mitar često koji dinar zaradi nadničeći u selu. Tek prošle godine, od betonskih blokova prizidao je malo kupatilo, sad više nema para da prostoriju opremi... Mali Miloš prva dva razreda osnovne škole završio je u Dobrunu. Od kuće do škole svakog dana pešačio je po više od osam kilometara. Onda je Mitar odlučio da Miloš krene u školu u Višegrad, da uči, bavi se sportom, da ne bude ceo život nadničar kao što mu je otac. Iznajmili su trošnu kućicu na obali reke, sa Milošem u Višegrad je sišla i Slađana... Onog jutra, Miloš je uzeo loptu i izašao na obalu reke da se igra...
- Tog dana Višegrad je, saznao sam kasnije, bio pun ljudi koji nisu iz ovih krajeva. Posle tog dana, svi netragom su nestali... Desetak dana kasnije, jedna žena pričala je po Višegradu kako je tog dana, kasnije, videla mog Miloša kako sa nekim čovekom stoji pored jednog kombija... I celo jutro, tog nesrećnog dana, meni je kroz glavu prolazilo samo - Palermo, Palermo... Kasnije tog dana, kada je do mene u selo došla policija i javila mi da Miloša nema, prvo mi je to prostrujalo kroz glavu - Palermo - još Mitar ne gubi nadu da je njegov sin prvenac živ, da je možda negde u inostranstvu.
NJegovu nadu, juče je, ali tek malo, potvrdio, podgrejao i pomoćnik načelnika Pogranične policije u Višegradu Radoslav Čičković.
- Od prvog dana do danas nismo odustajali od potrage za dečakom. Tražili smo ga i po Drini, po jezeru, i po kopnu, svuda, a nigde nismo našli ni najmanji trag. Tela nema, a moralo se negde pojaviti ako je dečak onog dana upao u Drinu. Zbog toga smo i mi sve više ubeđeni da je dečak otet, da je žrtva trgovine ljudima. Nemamo, nažalost, ništa čime bi ovu tvrdnju potkrepili, ali, tela nema, a do sada je po zakonima prirode moralo da se pojavi - rekao je juče Čičković, posle susreta sa Mitrom i Miloševom majkom Slađanom.
Juče su, na drugu godišnjicu Miloševog nestanka i Mitar, i Slađana i Milošev mlađi brat, četvorogodišnji Gavrilo i stric Vidoje, ponovo bili na obali reke...
- I onda je bio ovakav dan, hladan, samo što je oko reke bilo snega... Drina je se bila povukla, bilo je dosta blata oko vode, ali posle nigde u tom blatu nismo našli Miloševe stope - uz suze pričala je juče Slađana, grleći mlađeg sina.
- Policijski psi tog dana pratili su Milošev trag nekih 120 metara niz reku, ali, u ilovači, na tom mestu, nije bilo traga da je dete sišlo do vode... Ma, on se plašio vode, a i ja sam mu stalno govorio da se čuva, da ne prilazi reci, a znam da me je uvek slušao... Bio je miran, poslušan, kao bubica... - potvrđuje Slađaninu priču Mitar.
Nada još ne napušta Todoroviće, ali ih neizvesnost, besane noći polako ubijaju.
- Dve godine živimo u paklu na zemlji! Najteže mi je kad me mali Gavrilo pita gde mu je brat, a šta da mu kažem kukavica sinja... Mitar često zatraži da mu dodam Miloševu svesku, onda on uzme svesku, lista i plače, a Gavrilo gleda - opisuje Slađana deo svoje teške tuge.
Pola godine pošto je Miloš nestao, često to Slađana prepričava, usnila je,
nesrećnica, da se njen Miloš vratio, došao kući, pa joj sa vrata kaže - majko, u dalekom sam ti svijetu bio...
- Ja ga grlim i ljubim, a na belom zidu sobe, sve redom, ukazali se likove svetaca... Među njima i sveti Vasilije Ostroški... Eto, to sam usnila kukavica sinja, i nadam se, molim se Bogu i svetom Vasiliju svakog dana, svakog sata, da mi vrate mog Miloša... - gorko je juče kraj obale Drine plakala Slađana, dok je mali Gavrilo, kao da sve zna, stajao kraj drvene ograde, na samoj obali reke, dugo zagledajući u mutnu vodu...
