Izvor: Politika, 20.Jan.2014, 09:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi gledaju, samo forenzičar vidi
Još od 17. veka stručnjaci za jezik pomagali su istragama, a u poslednjih dvadesetak godina više od pet hiljada kriminalističkih službi oslanja se u svom radu na forenzičku lingvistiku
U rasvetljavanje ubistava i otmica u poslednjih dvadesetak godina sve više se uključuju i lingvisti. Stručnjaci za jezik i glas na osnovu reda reči u rečenici, upotrebe nekog žargona ili načina izgovora mogu mnogo da pomognu u otkrivanju počinilaca krivičnih dela. Oni još nisu stigli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u televizijske serije, bar ne u one koje gledamo, ali u svakodnevni život, u pravosuđe, jesu.
Kriminal je i kod nas odavno iz serija prešao u stvaran život. I proteklih meseci stizale su vesti o navodno postavljenim bombama u raznim institucijama, u sudovima, vrlo često i u školama. Ove pretnje najčešće nisu ozbiljne, više je reč o neslanim šalama ili morbidnim pokušajima da se odloži kontrolni iz matematike ili fizike, ali uznemirujuće deluje ako svaki čas čujemo kako se neko iseljava, prekida rad, napušta zgradu.
Ima i vrlo ozbiljnih situacija kada vrag odnese šalu, pa se ispostavi da se zaista dogodila otmica, kidnapovanje, eksplozija.
– Zadatak forenzičkih lingvista jeste da preslušaju snimljeni glas, naravno ako takav snimak postoji, i da analizom otkriju koliko „govornik” ima godina, da li je iz grada ili sela, kojim dijalektom govori, da li je, recimo, Užičanin ili Piroćanac, kako bi se policiji i tužilaštvu olakšao posao i broj sumnjivih što je moguće više svede – ističe profesorka dr Zorka Kašić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, koja predaje i na Katedri za opštu lingvistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.
Poznato nam je da u pojedinim slučajevima sud može da izda nalog da se telefonski razgovori prisluškuju i snimaju ako postoji osnovana sumnja da je reč o počiniocu krivičnog dela. Kada se ta osoba nađe u istražnom zatvoru od njega se traži dozvola da da pristanak da mu se govor veštači. U prisustvu svog advokata on daje izjavu, a forenzičar – lingvista pravi poređenja i veštači da li je osumnjičeni zaista izgovorio snimljene pretnje.
– Ovi fonetski zapisi analiziraju se u specijalizovanim laboratorijama, kojih u evropskim zemljama ima trenutno 46. Važno je napomenuti da u veštačenju učestvuju forenzički lingvista i akustičar. Kriminalistička forenzika koristi metode DNK analize, otiske prstiju i retinu u oku kako bi nepobitno identifikovala određenu osobu. U lingvistici je potrebno više takozvanih markera da bi se izveli zaključci i došlo do visokog stepena verovatnoće u utvrđivanju istine. Kao što balistički eksperti mogu da utvrde iz kog pištolja je pucano, sa kog odstojanja, iz kog pravca, tako i lingvista traga za jezičkim obrascima i nedoslednostima u tim obrascima kako bi utvrdio ko je napisao poruku, čiji je glas na traci, šta znači izgovorena reč – navodi dr Zorka Kašić i dodaje da se u svetu danas forenzička lingvistika dosta primenjuje u Engleskoj, Španiji, Rusiji, Italiji, a na ovom polju prednjače Nemci – jedna od najboljih je laboratorija u Vizbadenu.
Primena fonetike u forenzičkoj analizi ušla je u širu upotrebu u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka. Prvi put je primenjena u policiji američke države Mičigen, i od tada do danas više od pet hiljada kriminalističkih službi uvrstilo je u svoj rad slučajeve vezane za identifikaciju glasa. U severnoj Americi, evropskim zemljama i u Australiji ima najviše laboratorija za forenzičku fonetiku i akustiku. Ovaj tip analiza široko se primenjuje u istražnim i sudskim postupcima.
U našoj zemlji postoje veštačenja glasa, ali sporadično. U dosadašnjoj praksi sudovi i policija su zahtevali lingvističku ekspertizu u određenim krivičnim slučajevima, kao što su ubistva, silovanja, seksualna zlostavljanja, ucene, korupcija, terorizam, trgovina ljudima, i drogom, ali i u građanskim parnicama. Forenzički lingvisti i tu imaju svoje mesto, posebno kada treba proveriti ugovore i druge pisane izvore koji se tiču poslovnih prevara, reklama, testamenata...
Evo i nekoliko primera: osuđenik ulaže žalbu tvrdeći da mu je priznanje koje je dao iznuđeno. Forenzički lingvista analizira tekst i proverava da li u njemu ima policijskih izraza, da li je tekst nastao diktiranjem, da li osuđenik upotrebljava određene reči karakteristične za njega. Ili drugi primer – oproštajno pismo? Da li je osoba naterana da ga napiše, a potom ubijena ili je zaista digla ruku na sebe?
– Lingvista u ovoj situaciji mora da poredi tekst sa drugim, nespornim tekstom koji je pisala žrtva, ali i sa pismima osumnjičenih, poput muževa, žena, rođaka ili nekog drugog kome ide u prilog smrt žrtve, pa se tek onda utvrđuje ko je pravi autor poruke – kaže profesorka Kašić.
Naša sagovornica otkriva i ovo:
– Kod pisanih poruka, važno je utvrditi neki detalj, neku specifičnu grešku u kucanju, ima li skraćivanja, koji se sleng koristi, da li je osoba školovana ili ne. Ne kaže se badava svi gledaju, samo forenzičar vidi – napominje stručnjak.
Za zvanje forenzičkog lingviste potreban je talenat za filologiju, talenat za detalje, za ljudske glasove, sticanje iskustva regionalnog govora, putovanja po različitim krajevima gde se govori srpski, naučiti da se prepozna dijalekat. Zvanje za koje su potrebne godine iskustva, ali ako je nekome spasen život – isplati se.
------------------------------------------------
Žargon i sleng
Osim regionalnih dijalekata forenzičarima je naročito interesantan urbani izgovor. U velikim gradovima ima procentualno mnogo više kriminalaca nego na selu, a najčešći počinioci su muškarci između 20 i 50 godina.
Mnoge zatvorene socijalne grupe koriste poseban rečnik kako bi održali tajnovitost svoje komunikacije. Tako se forenzički lingvisti mogu susresti sa raznim neuobičajenim rečima na osnovu koga dešifruju kom statusu i društvenom miljeu pripada određena osoba. Interesantni su neki primeri, recimo kada se za čoveka na duge staze kaže daljaš, za dosadnu osobu – gušač, izmicauz je vrdanje, divljak (jeftina bižuterija), među kockarima koriste se termini istaliti (podeliti plen), istapirati (izgubiti sav novac u kockanju) frižider (zatvor), avijatičar (begunac ispred poverilaca), hijena (kriminalac doušnik), dugoprugaš (zatvorenik osuđen na dugu vremensku kaznu), paket (podvala u kartama), ispeglati (pretući), veliko spremanje je obijanje stana...
Žargoni koji se odnose na spoljni izgled su između ostalih: akrep, bedevija, daska, flautista, grob, kockast, mesište, noske, rusija, sića, skot...
Među narkomanima zatvorenost informacija postiže se sledećim primerima: gica (vagica za merenje), konjetina (heroin), krljaža (drogiranje u venu), domaćica (domaća marihuana), zveknuti se (uzimati drogu intravenozno), lečenje (uživanje droge), „majčina dušica”, „hajdučka trava”, „marija” i „korov” nazivi su za marihuanu, a „tetka” i „plavuša” za venu u koju se ubrizgava droga.
------------------------------------------------
Istorijat
Utvrđivanje čovekovog identiteta na osnovu jezika započeto je mnogo ranije nego što je to poznato javnosti. Jedan od prvih slučajeva zabeležen je još 1660. godine i odnosi se na suđenje zaverenicima koji su učestvovali u ubistvu engleskog kralja Čarlsa Drugog. To je bio ujedno i prvi slučaj pogrešne identifikacije osobe na osnovu glasa.
Presretanje i snimanje razgovora u Americi započeto je 1968. godine, a prvi slučajevi u kojima su sprovedeni nadzor i snimanje telefonskih razgovora bili su vezani za državne službenike za koje je postojala sumnja da su uključeni u neke oblike privrednog kriminala, iznude i mito. Policija je počela ubrzo da snima informativne razgovore sa osumnjičenima, pa su se tako policijska saslušanja, ispitivanja i priznanja mogla naći kao dokaz u sudskim postupcima. Ovakva praksa otvorila je vrata lingvističkoj analizi krivičnih dela.
U Srbiji uglavnom postoji tradicija primene forenzičke fonetike i akustike poznate kao veštačenje glasa, dok je lingvističko veštačenje sporadično. U najnovije vreme postoji i forenzička lingvistika kao akademska disciplina na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i Laboratorija za forenzičku akustiku i fonetiku kojom rukovodi profesor dr Slobodan Jovičić.
------------------------------------------------
Slučaj „Princivali”
Izrazite regionalne razlike, kao forenzički markeri, sa sigurnošću se mogu koristiti u isključivanju sličnosti među govornicima. Isključivanje sličnosti u forenzičkoj praksi je poznato u slučaju „Princivali”.
Pol Princivali je osumnjičen za telefonsku pretnju bombom kompaniji „Pan Am”. Sumnjičile su ga dve zablude: bio je poznat kao nezadovoljan radnik, a za učesnike u istrazi njegov glas je bio sličan glasu počinioca. Odbrana je, međutim, uz pomoć forenzičke fonetske analize dokazala da su uzorci govora počinioca imali regionalne osobine tipičnog novoengleskog govora (Boston), dok je Princivalijev način govora bio tipičan njujorški. Netreniranim slušaocima sa zapadne obale razlike između govora Njujorka i Bostona nisu ništa značile.
D. Stevanović
objavljeno: 20.01.2014.
