Izvor: Glas javnosti, 11.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetlo sanjaju u mraku
U poznatom banjskom lečilištu Gornja Trepča, u napuštenoj i ruiniranoj zgradi nekadašnjeg magacina firme “Voćar” od pre nekoliko meseci u krajnje nehumanim uslovima, bez osnovnih sredstava, bez vode i struje, živi seoski grobar Milun Simović (57) sa suprugom Dragicom (39) i decom Darkom (9), Dragoljubom (7), Milkicom (6) i Nikolom (3). O tegobnom životu Simovića koji preživljavaju uglavnom od Milunove nadnice za kopanja raka na seoskom groblju i onoga što Dragica zaradi od prodaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << šumskih plodova Glas je već pisao, posle čega su se javili mnogi humani ljudi i ponudili pomoć. Zahvaljujući tome, deca Simovića su prvi put u životu legla u krevet, dobila su i odeću i obuću, igračke, nameštaj - i beskrajno su zahvalni. Naravno, Simovići su tom prilikom dobili i mnoge polovne, pa čak i nove električne uređaje, ali to im malo šta vredi jer su, po njihovoj tvrdnji, jedini u čitavom kraju čija deca još uvek uče pod svetlošću sveća i fenjera.
- Eto, morao sam da obijem vrata ove napuštene zgrade i da se uselim da mi deca ne bi skapala od hladnoće, da ih ne ubije vedrina jer smo pre toga mnogo noći proveli pod nekom kruškom. Zahvaljujući pisanju Glasa, sada nam je mnogo bolje, ali i dalje živimo u mraku, a eto, u ovoj zgradi postoji elektroinstalacija, brojilo je ispravno, bandera na kojoj je skoro postavljeno ulično osvetljenje mi je od kuće udaljena 14 koraka, a trafo-stanica je na tridesetak koraka. Ali, šta ću, valjda postoji neki dug od ranije kada mi nismo bili tu od oko 50.000 dinara i dok se to ne isplati, kažu, nema struje, a ja nemam para da taj dug isplatim. Neko se uinatio i kao da uživa da mi deca žive u mraku kao krtice. Jeste, ima dobronamernih ljudi koji mi savetuju da se priključim na svoju ruku, ali to nipošto ne bih uradio jer šta bi moja deca ako bih zbog toga morao u zatvor. Ja bih, obećavam to, redovno plaćao struju makar hleba ne jeo, samo da mi deca, moja tri buduća vojnika i moja ćerkica žive kao svi ostali i da više ne uče uz sveće i fenjere. Pa, valjda smo, majku mu, i mi nečiji u ovoj državi - kaže Milun Simović.
U selu ima i takvih koji kažu “da Miluna niko nije terao da pravi toliku sirotinju”, ali je daleko više onih koji muku i nemaštinu Simovića doživljavaju kao ličnu. Jedan od njih je i predsednik MZ Miro Gojković.
- Simovići su naše komšije koji žive u zaista nehumanim uslovima, a rešavanje problema sa strujom zaista predugo traje. Ukoliko se to ne reši narednih dana, pokrenuću akciju da Simovići dobiju struju iz prostorija MZ koja je udaljena jedva 50 metara od zgrade u koju su se oni uselili, a postoji i dobra volja da mu se dovede i voda - obećao je Miro Gojković.
Veljko Negovanović, predsednik Skupštine grada Čačka, bio je zatečen pričom o teškim uslovima u kojima živi šestočlana porodica Simović.
- Nisam upoznat sa ovim problemom, ali ću učiniti sve da već naredne nedelje problem bude rešen i da Simovići dobiju struju da im deca ne žive u tako nehumanim uslovima. Jer, ako bi se to nastavilo, to ne bi bila njihova sramota, već sramota sadašnje vlasti u Čačku - izjavio je za Glas Veljko Negovanović.
