Izvor: Politika, 28.Avg.2010, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet pleše tango a marginalci rep
Sa prvim zvucima bandoneona i violina, čovek stavlja desnu ruku oko ženinog struka gledajući je pravo u oči i pripijajući je uz sebe. Od struka naviše njih dvoje zakovano je istim pokretom, kao da je u pitanju jedno dvoglavo telo. Ali njihove noge su u stalnom harmoničnom raskoraku, prepliću se i raspliću uz taktove „tužne misli koja se pleše”. Reč je, naravno, o tangu, igri i muzici koja je od prošle godine ušla u svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska, i koja doživljava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoj procvat u celom svetu.
Najlepše se ipak pleše na buenosajreskom asfaltu, tamo odakle je kao igra siromašnih doseljenika i potekla. Hiljade ljudi čekaju ovih dana po zimskom vremenu na besplatne karte za finale svetskog šampionata u tangu. U utorak, 31. avgusta, znaće se i koji će plesni par zauzeti pobedničko postolje. Argentinci se nadaju da će se kruna iz Japana, gde je prvi put u osmogodišnjoj tradiciji tango mundijala otišla prošle godine, vratiti tu u kolevku plesa, u dekadentni latinoamerički grad svetlosti. Tango se, inače, u Buenos Ajresu igra i u običnim barovima i na fensi mestima. Iako izgleda da se tango sam pleše uz vešto vođstvo mačo muškarca, argentinski majstori tvrde da je talentovanim plesačima za savlađivanje osnovnih veština potrebno bar tri godine svakodnevnog vežbanja. Nezaobilazna melanholična nota je ono što tangu daje jedinstvenu draž.
Potekao je iz Boke, lučkog predgrađa Buenos Ajresa, gde su se ukrstili i uklopili instrumenti iz prethodnih domovina imigranata. Postao je simbol novog usvojenog zavičaja Buenos Ajresa. Na početku ovaj potpuno novi zvuk izvodio se samo na gitari i flauti. Kasnije je nastao bandoneon, jedna vrsta male harmonike koja je postala nezaobilazni instrument svake tango svirke. U utorak će se znati koji od četiristo parova su prošli u veliki finale. Najbolje će gledati ceo Buenos Ajres i mnoštvo turista iz čitavog sveta. Jer to odavno više nije igra marginalaca koju je argentinska elita odbacivala. Tango je suviše lascivan i igraju ga usamljeni gubitnici, govorilo se nekad.Igra na visokim potpeticama danas se pleše pod zaštitom Ujedinjenih nacija u elitnom društvu sa Akropoljom, i egipatskim piramidama. Možda i zato što je ceo svet naseljen nekom vrstom imigranata pa im treba zagrljaj makar bio obojen setom. A marginalcima je ostavljeno da repuju po Boki.
Z. Š.
objavljeno: 28/08/2010
