Izvor: Glas javnosti, 28.Jul.2009, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci čuda
Hiljade hodočasnika, vernika iz čitave Srbije i Crne Gore, pravoslavnih, ali, tradicionalno, i muslimana i katolika iz okolnih gradova, proveli su noć uoči letnjeg Aranđelovdana ispod zidina Kumanice u dolini Lima. Posle liturgije, koju je sa sveštenstvom služio vladika mileševski Filaret, pred ponoć je u manastirskoj crkvi služena molitva za bolesne.
Dok je pred zapadnim vratima svetinje stajala duga kolona onih koji su satima čekali da uđu u crkvu i celivaju kivot sa moštima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << svetog Grigorija Kumaničkog Čudotvorca, pred oltarom je zapaljeno sedam sveća, sedmorica sveštenika pročitali su sedam jevanđelja i sedam jektenija. Sedam puta su zatim sedmorica sveštenika čitala imena bolesnih, moleći se Gospodu i svetom Grigoriju za njihovo izlečenje. Pomazani osvećenim uljem, bolesni su posle molitve, sa strahopoštovanjem celivali kivot sa moštima avetog Grigorija...
I u nedelju, na praznik, Sabor svetog arhangela Gavrila, Kumanica je čitavog dana bila mesto hodočašća, satima su, i pre i posle svete liturgije služene u rano pre podne, kroz manastirsku kapiju tekle kolone naroda iz Prijepolja, Bijelog Polja, od Pljevalja, iz okolnih sela-sve do Uvca i Peštera...
Da slepi progledaju...
- Brojna su čuda Kumanice, brojna isceljenja koja su se ovde desila... Zato narod ovako i poštuje svetinju, zato je uoči letnjeg Aranđelovdana ili Gavrilovdana, kako narod po selima okolo zove današnji praznik, ovde toliko ljudi - svedoči stari Milan Šebek (80) iz obližnjeg sela Vrbnica.
Baš Milan je živi svedok čuda Kumanice. On je pre 58 godina, ispod zidina manastira, progledao nad Svetim pismom. Od tada, noć uoči letnjeg Aranđelovdana obavezno provodi kraj manastira.
- Kao mladić sam ostao bez vida. Preko očiju mi se navukla neka mrena, tri godine sam trpeo nesnosne bolove, ništa nisam video. Kukao sam ponekad iz glasa, jednom pokušao da dignem ruku na sebe... Tada su me Bog i aranđel Gavrilo spasili. Ne znam kako je bilo, kako sam našao Sveto pismo, kako sam se obreo u ruševinama manastira i kako je naišao crkveni tutor. Tek, rekao mi je - otvori sine knjigu i čitaj mi jevanđelje... Okrenem se ka njemu, žalostiv, velim mu - ja ti ništa ne vidim, džaba da gledam knjigu... On veli - uzmi, uzmi knjigu, otvori i čitaj... Otvorio sam knjigu, isprva ništa nisam vidio, a onda je magla počela da se skida sa mojih očiju... Pročitao sam tada tri reda, ali se i silno uplašio da će mi se, kad se odmaknem od zidina, mrak vratiti na oči... Otrčao sam posle kući, majci, ona me je gledala i krstila se... Tako sam ja u Kumanici progledao - priča je koju već decenijama ispod zidina Kumanice ponavlja Milan Šebek.
Dešavala su se, svedoči arhimandrit Nikolaj, starešina Kumanice, ovde isceljenja i u prošlosti, dešavaju se i danas.
- Posebno od duševnih bolesti. Dolaze ljudi sa svih strana - hrišćani pravoslavci, ali i katolici i muslimani... Očitamo im molitvu i bude im bolje, neki sasvim zacele svoje rane i bolesti... Mnogi od njih vrate se kasnije, dođu da se zahvale Bogu i svetom Grigoriju, donesu darove - reči su arhimandrita Nikolaja.
Spas traže i muslimani
Dolaze u manastir redovno i supružnici bez dece. Darovi ostavljeni u manastiru, stare sveske, priče koje se ispod zidina manastira prenose iz godine u godinu, pokazuju da je neke od njih posle velika sreća i zadesila. Mnogi od tih supružnika svrate posle u manastir, donesu darove, ali donesu i - bebu.
- Dolazimo decenijama u Kumanicu, svojim smo očima gledali kako odavde na nogama odlaze oni koje su samo neki sat ranije doneti na nosilima. Dolaze i naše komšije muslimani, redovno prislužuju sveće, donesu darove. Dolaze i katolici, sveštenici te vere, pokazuju veliko poštovanje prema svetinji. I, sve to govori kolika je sila i moć Kumanice i čudotvornih moštiju svetog Grigorija - svedoče hodočasnici iz okolnih gradova, čekajući jutro kraj zidina Kumanice.
