Izvor: Glas javnosti, 30.Jul.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šveđanin postao iguman Dorotej

Plavokosi i plavooki mladić stigao je jednog hladnog februarskog dana na autobusku stanicu u Beogradu. Znao je samo da kaže „pomaže bog, vladika Lavrentije i Šabac“. Odlučio je da u Srbiji počne svoj istinski pravoslavni život. Posle sedam godina provedenih u Srbiji, vratio se u Švedsku i osnovao manastir Svete trojice.

Dorotej Foršner primio je u Geteborgu pravoslavnu veru. U nju ga je uveo arhimandrit Gabrijel, švedski pravoslavac.

- Moj otac je bio protestantski >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sveštenik, brat takođe, a sestra svira orgulje u protestantskoj crkvi. Činilo mi se da u toj našoj veri sve može i ovako i onako, nema istinskog sleda Hristovog puta. Odlučio sam da potražim pravu, istinsku veru, koja drži čvrsto do Hristovog učenja. Čuo sam da je pravoslavlje baš ta izvorna hrišćanska vera u kojoj se ništa nije promenilo od Hrista do sada - kazuje danas iguman manastira Svete trojice otac Dorotej.

Manastir je smešten usred četinarske šume, prošarane brezama, na oko osam kilometara od grada Boroza i na 60 kilometara od Geteborga na jugu Švedske. Na deset hektara manastirske šume vode ne nedostaje, ima je čak i previše, pa mora da se drenira. Tu je i rečica, koja krivuda mirisnom šumom, a nedaleko je i jezero. Manastirski kompleks čine kapela, kuća za stanovanje, bašta i staklenik od dvadesetak kvadrata. U manastiru svoje verske dužnosti obavljaju iguman Dorotej, arhimandrit Gabrijel (onaj isti koji je oca Doroteja uveo u pravoslavlje), kao i iskušenik Johanes, koga iguman već zove Jovan. Od njih trojice samo otac Dorotej govori srpski.

LAKŠE JE S ĆIRILICOM

U Srbiji je otac Dorotej radio duborez u slobodno vreme. Napravio je pevnicu, igumanski presto i ulazna vrata na crkvi u manastiru Kaona. U Švedskoj prevodi crkvene knjige sa starogrčkog i staroslovenskog na švedski. Pored srpskog i švedskog, govori i ruski, engleski i nemački jezik, razume grčki, beloruski i ukrajinski, a piše ćirilicom.

- Lakše mi je da tako pišem - kaže.

VERA SE ČUVA U CRKVI

Otac Dorotej prati šta se događa s Kosovom. Poručuje srpskim monasima da ostanu tamo, jer pokrajina nije izgubljena, a izbegle poziva da se vrate.

„Nije ovo prvi put da se nešto tako dešava. Primer je i Kapadokija u Turskoj. LJudi nisu išli u crkvu, nisu se okupljali oko svoje svetinje i sada tamo nema nikoga, ali vera se čuva u crkvi. Ako mi ne idemo u crkvu, ko će onda da nam čuva veru i pravoslavlje“.

- Srpski sam počeo da učim kada sam još 1993. godine na dve nedelje došao u Šabac. Tada sam služio svoj vojni rok i mogu reći da sam prvi pravoslavni Šveđanin koji je vojni rok završio u pravoslavnoj crkvi u Švedskoj. Kad sam u Srbiji, govorim, mislim, čak i sanjam na srpskom. Imao sam malo problema sa padežima, ali vremenom se sve savlada.

Po odsluženju vojnog roka, Dorotej Foršner, čije je svetovno ime David, zamonašio se u manastiru Kaona kod Šapca. Tu je, kao i u manastiru Lelić, obavljao razna crkvena „poslušanija“, ali i držao parohiju, što podrazumeva i sve crkvene obrede od krštenja do sahrana. Otac Dorotej kaže da se nije pokajao što je mlad odlučio da ide u monahe.

- Nisam se mnogo lomio o braku. U našoj porodici je četvoro dece. Svi osim mene su oženjeni, udati, majka ima sedmoro unučadi, ja sam bio višak i onda nije nikakav problem.

Kako dete višak, pitamo.

- Lepo, višak - odgovara kroz smeh. „Može da se da crkvi i bogu. Nije kao u Srbiji. Rode samo po jedno dete i onda kada ono odluči da ide u manastir, to je kukanje, nesreća...“

Kaže da mu je u Srbiji sve bilo lepo, osim klime. Leta su pretopla.

- Mislio sam da mogu da se naviknem. Radim u bašti, greje sunce, kažem, dobro greje, trpeću. Počne da mi se vrti u glavi. Sednem, vrtoglavica ne prestaje, vidim, moram da legnem. Onda mi je, čim dođe leto, iguman Milutin govorio - hajde beži na sever, dok ne prođe vrućina.

Posle sedam godina provedenih u Srbiji, otac Dorotej otišao je na sever u rodnu Švedsku da tamo širi pravoslavlje i okuplja pravoslavne vernike. Kaže da ih u Švedskoj ima preko 130.000, od čega je oko 50.000 Srba. Ostali su Rusi, Gruzijci, Rumuni, Finci, Bugari. Tu su i Kopti i Sirijci, ali i Šveđani pravoslavci. Svake godine određeni broj Šveđana pređe u pravoslavnu veru, a njihov zemljak, pravoslavac otac Dorotej ima kritički stav o švedskoj pobožnosti.

- Ne može se reći da su Šveđani naročito pobožni. Problem je što su protestanti iskvarili svoju veru, pa narod nema poverenja u crkvu. Potrebno je da prođe mnogo vremena da se ta vera vrati. Oni mnogo prate šta se u svetu događa, pa ako država nešto uradi, oni to odmah ubace u crkvu.

Pitamo oca Doroteja kakve to novine ubacuju u svoju veru, a on kaže pomodarske.

- Evo, dozvoljeno je da se homoseksualci venčavaju u crkvi. To je neprirodno. Cela priroda učestvuje u stvaranju onoga što je bog stvorio, a kod osoba istog pola tako nešto je nemoguće, jer nema ploda. Evo još jednog primera - protestanti ne koriste za pričešće vino, nego sok. I katolici su dosta toga izmenili, ali mi pravoslavci nismo. Ne gledamo šta drugi rade, već čuvamo svoju veru - objašnjava iguman Dorotej.

U manastirskoj bašti, koju monasi sami obrađuju, rađa se sve od krompira do šargarepe. U staklenoj bašti gaje papriku, paradajz, krastavce. Otac Dorotej kaže da se u njegovoj Švedskoj može gajiti i grožđe, kao i u Srbiji, ali breskva ne uspeva. Može, kaže, i šljiva, ali nije slatka kao srpska.

Hvala Ocu Doroteju za ovih par kapi melema na nasu dusu.

Daj Boze da ih bude vise. Vise Pravoslavnih svestenika i medju nama.

Kako se prijatnije covek oseca kada procita ovako nesto u ovom po nas Srbe posebno teskom vremenu

Швеђанин се диви ћирилици а Срби латиници. Јели вам сад јесно што се звона са Врачара чују само до Ургентног центра? "Племе моје сном дубоким спава, суза моја нема родитеља...над нама је небо затворено, не прима нам плача ни молите...о кукало србство угашено, зла доживљек твоја сваколика..."

Da, lepo je ovako nešto pročitati, osećam se ponosno što sam Srbin ali nažalost malo je ovakvih tekstova koji mogu da ti razgale dušu.

Kad vidim Tadica, Dinkica, Djelica, Cedu, vise bih voleo da sam iz Zambije.

Оче нека те бог чува и нека ти се стадо што више увећа у Шветској.Ево Србима пример који треба да прате

Не би ме зачудило да нам странци сачувају Светосавље док се ми не изглођемо до последњег.

Најјаче оружје на планети поседујемо, а тако смо нејаки и неспособни.

Hvala ocu Doroteju U ovo teska vremena za Srbe i pravoslavlje veoma radosna vest,

divno, nek vas bog cuva.

savka iz canade

kako stupiti u kontakt sa igumanom dorotejem

Nastavak na Glas javnosti...