Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve mode prolaze, samo vino ostaje
Naša misija je da širimo vinsku kulturu, poručili evropski vinski vitezovi na kraju svetskog kongresa u Srbiji
Uz podsećanje da „sve mode prolaze, samo vino ostaje”, juče je u Beogradu završen zvanični program 47. Svetskog kongresa međunarodnih vinskih vitezova. Ljubitelji vinogradarstva iz različitih delova sveta proteklih nekoliko dana bili su gosti Srbije, odnosno srpskog konzulata udruženja Evropski vinski vitezovi „Sveti Georgije”.
Vinski vitezovi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << somelijei i poznavaoci vina koji su članovi ovog udruženja ponovili su da je njihov zadatak da šire vinsku kulturu, što je i svrha njihovog kongresa u Srbiji. Upoznavanje sa srpskim sortama vina započeli su u vojvođanskim vinogradima, vinskim podrumima i vinarijama. Za kraj, odnosno za jučerašnji skup u Beogradu, ostalo je predavanje profesora Poljoprivrednog fakulteta Slobodana Jovića. On nije želeo da goste opterećuje hemijskim formulama, već ih je podsetio na izreke velikih pisaca, filozofa i mislilaca o ovom piću.
– Ovo je jedino piće koje ima kulturu. Za postojanje pivske ili rakijske kulture za sada nisam čuo – kazao je Jović.
Informišući vinske vitezove o vinogradarstvu u Srbiji, Darko Jakšić iz Ministarstva poljoprivrede kazao je da je ova poljoprivredna grana stara koliko i naseobine, odnosno da su još Rimljani ovde uspešno spravljali vino.
– Danas se u Srbiji vinogradi prostiru na 56.443 hektara površine – rekao je Jakšić.
– Ranije smo više izvozili vino, dok ga u poslednjih deset godina više uvozimo. Ipak, i ovaj trend se menja, jer raste naš izvoz u EU i Rusiju, a pada uvoz iz zemalja iz kojih najviše uvozimo, Makedonije i Crne Gore.
Kongresu je prisustvovao i predsednik udruženja Evropski vinski vitezovi „Sveti Georgije” Klod Žos koji je ponovio moto federacije: širiti kulturu vina i krug poznanika.
– Vino je duša i duh poljoprivrednih proizvoda – poručio je Žos i dodao:
– Ovde smo da bismo razmenjivali znanja o našim vinima i učili, a ne da bismo se takmičili.
Svaka zemlja učesnica je tokom skupa mogla da pokaže svoje najbolje sorte. Tako je bilo i sa predstavnicima Mađarske u čije ime su se pojavile „viteškinje vina” iz udruženja „Panonija”, na čelu sa Ildikom Kemenj.
– U Mađarskoj se uglavnom piju nekvalitetna i vina srednjeg kvaliteta, ali povećava se broj potrošača koji znaju da prepoznaju i cene kvalitetno vino – kaže Ildiko Kemenj.
Od ostalih vitezova i konzula, između ostalih, pojavili su se i oni iz Austrije, Slovenije, Španije, Švajcarske, Japana, i američkih država Kalifornije, Oregona i Virdžinije. Njihov domaćin, predsednik srpskog ogranka udruženja vinskih vitezova, Aleksandar Kojić kaže da je ovo bio skup sledbenika Bahusa, rimskog boga vina.
– Hteli smo da im pokažemo naša vina. Srbija ima vinsku kulturu, jer ona vodi poreklo od antičkog vremena preko srednjeg veka i naših velikaša koji su proizvodili vino do današnjih dana – primećuje Kojić i zaključuje:
– Naravno da nismo na istom nivou kao Francuzi, ali trudimo se da ih pratimo.
----------------------------------------------
Srbija upala umesto Portugalije
Kongres je svetske poznavaoce vina upoznao sa sortama koje danas najčešće uspevaju u Srbiji: tamjanika, sremska zelenika, ružica, bagrina, plovdina, prokupac, vranac.
Srbija je tek prošle godine postala članica svetskog udruženja vinskih vitezova, pa je dosta neuobičajeno što je odmah postala domaćin skupa.
– Niko od nas iz Srbije nije ranije prisustvovao svetskom kongresu, ali smo prošle godine dobili priliku da organizujemo skup, kada se Portugalija predomislila i zamolila da neka druga zemlja bude domaćin. Onda je Slovenija predložila Srbiju – objašnjava Aleksandar Kojić.
J. S.
objavljeno: 05.06.2012.
