Izvor: Politika, 12.Maj.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve američke cure
Flepers devojke, koje su skratile kosu i suknju izabravši da suprotno normama društva danju rade, a noću izlaze, puše i piju, za jedan deo Amerike dvadesetih godina prošlog veka bile su oličenje nemorala i raspusnog života, dok su za druge ostale simbol emancipacije i slobode.
One su samo neke od više grupa žena koje su krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka svojim stilom uticale na ostale Amerikanke. Kako su se oblačile i jesu li stvorile prepoznatljivu modu otkriva nova izložba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kostima u muzeju Metropoliten u Njujorku – „Amerikanka: Oblikovanje nacionalnog identiteta”.
Kako javlja tamošnja štampa, postavka obuhvata oko 80 kostima koji oličavaju modu od 1890. do 1940. Autori izložbe podsećaju na stil koji je bio više od garderobe, koji je oličavao društvene promene u SAD i koji je uticao na milione drugih žena. Poslovni sakoi, luksuzne haljine i kupaći kostimi pratili su društvenu, političku i seksualnu emancipaciju žena.
„Ideal američke žene se razvio od zavisnosti od evropskih ideja Starog sveta o eleganciji do nezavisnog senzibiliteta Novog sveta koji je odražavao slobodu”, objasnio je Endru Bolton, kustos Instituta za kostim muzeja Metropoliten.
One su „neformalne, nezavisne i slobodne”, dodao je Bolton.
Od sufražetkinja u belim haljinama i crnim kostimima koje su se početkom veka borile za pravo glasa, preko flepers devojaka koje su na viktorijanski moral odgovarale jakom šminkom na zabavama gde su slušale džez i upoznavale nove muškarce, izložba konačno stiže i do ikona Holivuda tridesetih godina. Glumice su nosile glamurozne haljine skrojene „za kameru”. Toaleta, frizura, šminka... sve je moralo da deluje dramatično.
Kako objašnjava Patrik Robinson, predstavnik marke „Gep” i jedan od organizatora izložbe, počev od tridesetih i četrdesetih postalo je jasno da su Amerikanci slobodniji od Evropljana i da će u modi preovladati takozvani kežual stil. Žene su počinjale da odlaze na posao, ali i na rekreaciju pa su poslovna odela i udobna odeća za jahanje zamenili tesne korsete. Da bi se bavile sportom, trebala im je komforna garderoba, kakvu su Amerikanke zadržale i kada nisu odlazile na rekreaciju. I od tada biraju sportski stil koji se ne slaže uvek sa trendovima iz drugih delova sveta.
„Uvek se kaže da Evropljanin ili Englez u najopuštenijoj garderobi izgleda kao Amerikanac koji se sredi najviše što može”, našalio se Robinson.
Iako je izložba izazvala veliko interesovanje, dobila je i nekoliko loših ocena. Pojedini kritičari tvrde da je nemoguće govoriti o američkim arhetipovima i nacionalnom identitetu jer jedino što je zajedničko Amerikankama jeste pasoš. Poznata novinarka i profesorka novinarstva na Univerzitetu Njujork Kejti Rojfi ističe da su pomenute grupe žena bile manjina, da nisu predstavljale nikog drugog osim sebe, kao i da nisu imale ništa sa prosečnom ženom sa Srednjeg zapada na primer.
Iako zamišljeno kao istorija SAD i feminizma, dodaje Kejti Rojfi, ovo je više reklama i industrija fantazije, a dokaz za to je i što su „Gep” i magazin „Vog” jedni od organizatora. Međutim, ona smatra da je izložba genijalna, ne zato što je pogodila srž arhetipova, već zato što je udovoljila Amerikancima koji u stvari nemaju istoriju i srećni su kada je „Vog” ili Metropoliten za njih izmisle.
J. S.
[objavljeno: 12.05.2010.]
