Izvor: Politika, 16.Jul.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakom gostu čaša vode i kocka šećera
Zvezdan Milanović je uspeo da sačuva stari nameštaj i predmete za domaćinstvo koje su njegovi preci koristili još 1879. godine
Na terasi – hladovina kakva se poželeti može kada sunce prži svuda okolo. U odžakliji i gostinskoj sobi, takođe prijatno. Vrućine nema ni u odaji za spavanje, ali ima kreveta sa slamaricom... Šta drugo nego diviti se pradedovima, prababama, čukundedama i onim generacijama iza njih koji su bez arhitekata nepogrešivo nalazili najbolju poziciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za kuću, bunar sa ledenom zdravom vodom.
– Moja baba je po senci koja je padala po stepenicama na doksatu nepogrešivo znala koliko je sati i kada šta mora da uradi. U podne da postavi ručak, na primer – objašnjava Zvezdan Milanović, naš domaćin u etno-kući u selu Spance kod Kuršumlije. Tu pradedovsku kuću, izgrađenu 1879, unuk Zvezdan je – sve sa autentičnim nameštajem i predmetima starim i više od sto godina – otvorio za goste. Znane i mnogo brojnije neznane posetioce. One koji bi da uđu u tipično imućnije topličko domaćinstvo s kraja 19. veka. Čak i da zatresu zvonce na ulaznoj kapiji najavljujući ulazak u dvorište. Svakoga za početak čeka šećer u kocke i hladna voda ili sok.
Milanović lista nacrt za kuću, pokazuje detalje: podrum izgrađen od kamena, stambeni deo od letava, blata i slame, pokriven ćeramidom pre 126 godina... i seća se kako su ga komšije čudno gledale kada je odlučio da nasleđe od dede pokazuje drugima. U istom dvorištu Zvezdan ima svoj dom, ali za Svetog Nikolu svakog decembra gosti se uvek okupljaju u gostinskoj sobi pradeda Svetozareve kuće. Građena je u moravskom stilu, sa lukovima, a svi izloženi predmeti su autentični. Ništa nije ofarbano ili reparirano, tvrdi Zvezdan, ali je posle čišćenja izloženo onakvo kakvo je bilo, sa svim manama i tehničkim greškama. U tome je njihova vrednost, uveren je. Zbog starosti kuću je 1985. godine renovirao Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
Na zidovima su slike članova porodice i o svakome Zvezdan kaže ponešto. Onda u odžakliji vrti ručku naprave koju je pradeda napravio prababi da može da seje brašno a da ne vrti donjim delom leđa kao kada iz ruke u ruku prebacuje sito.
– U odžakliji je smešteno ognjište sa verigama i bakarnim kotlićem za kuvanje hrane. Mesto gde se okupljala porodica. Tu se pred zimu sušilo meso, a u grnetu, napravljenom od pečene gline, kuvao kupus ispod sača. Tu je crepulja, naćve za brašno… – pokazuje Zvezdan redom. – Za raspirivanje vatre koristio se ožek, a posipka za prekrivanje sača žarom i pepelom. U podrumu su se nalazila drvena burad i kace za vino i rakiju.
U dvorištu je vajat sa ambarom i salašem, u koji su smeštana pšenica i kukuruz, a ispod nadstrešnice još 250 predmeta koji imaju upotrebnu vrednost. Domaćin Zvezdan s ponosom pokazuje kola sa drvenom osovinom i jaram za volove, takođe od drveta. Tu je i razboj za tkanje s potrebnim alatom. Obramice i testije, trlica za preradu konoplje, od koje su žene izrađivale garderobu, opanci od svinjske kože, stari više od sto godina, mlin sa kamenom za usitnjavanje soli i ostali predmeti čiju namenu je danas teško otkriti.
Sve izgleda kao da je familija koja je tu živela negde otišla nakratko. Doduše, pradeda Svetozar je kao četrdesetogodišnjak otišao na front kada je počeo Prvi svetski rat 1914. i nije se vratio. Unuk Zvezdan, koji ga nikada nije video, na ovaj način čuva uspomenu na njega.
R. P.
objavljeno: 17.07.2011.
