Izvor: Politika, 22.Maj.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svako ima svoju lutku

Ne­ka­da su ko­šta­le či­ta­vo bo­gat­stvo, ali iz­gle­da da su se de­ca već po­ma­lo za­si­ti­la ne­kad ne­za­men­lji­vim obe­lež­jem de­tinj­stva

Le­pa Bre­na, Par­ti­zan­ka Ma­ra, go­spo­đi­ce pre­fi­nje­nih ma­ni­ra u kit­nja­stim ha­lji­na­ma iz Tr­sta, Bar­bi­ke u ba­ze­nu i be­be ko­je se bez­bri­žno lju­lju­ška­ju u dr­ve­nim ko­lev­ka­ma. Osma­tra­ju se i, mo­žda ove ve­li­ke, na­mi­gu­ju sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Su­per­me­nom, Ekšn me­nom ili Pi­no­ki­om. Iz­ra­đe­ne od sa­vi­tlji­ve pla­sti­ke, kr­pa, dr­ve­ta, tvr­dog por­ce­la­na, ko­me su go­di­ne do­da­le pa­ti­nu, či­ne ve­se­lu dru­ži­nu lu­ta­ka ko­ju će po­se­ti­o­ci ima­ti pri­li­ku da po­sma­tra­ju u na­red­nih šest me­se­ci. Et­no­graf­ski mu­zej u Be­o­gra­du je po­stao ku­ća lu­ta­ka pre­ma re­či­ma auto­ra ne­dav­no otvo­re­ne iz­lo­žbe „Ma­ma ku­pi mi…” Ve­sne Du­ško­vić.

– Deo su ne­či­jeg de­tinj­stva, ali i pe­ri­o­da ži­vo­ta ka­da kao od­ra­sli ku­pu­je­mo i igra­mo se sa na­šom de­com ili unu­ci­ma. I u 21. ve­ku ka­da je evi­dent­no da se de­ca sve ma­nje igra­ju lut­ka­ma, one osta­ju i op­sta­ju, do­da­je autor­ka iz­lo­žbe. Otu­da i že­lja da se iz fun­du­sa Et­no­graf­skog mu­ze­ja ko­ji je pre­ma svet­skim okvi­ri­ma skro­man (ima oko 250 lu­ta­ka) ali i pri­vat­nih ko­lek­ci­ja osmi­sli iz­lo­žba ko­ja će, ka­ko se na­da­ju, bi­ti za­ni­mlji­va svi­ma – od dve do 102 go­di­ne.

– Lut­ke su pri­sut­ne to­kom či­ta­vog ži­vo­ta. One od­sli­ka­va­ju jed­no vre­me. Sve­do­ci su i ogle­da­lo pro­sto­ra, dru­štva, po­je­din­ca. Odav­no su po­sta­le rav­no­prav­ni mu­zej­ski pred­me­ti po­put ode­će, na­me­šta­ja – ka­že Ve­sna Du­ško­vić.

Ta­ko je me­đu eks­po­na­ti­ma naj­sta­ri­ja por­ce­lan­ska lut­ka iz 1891. go­di­ne.

U Sr­bi­ji je to­kom 19. i u ra­nom 20. ve­ku lut­ka bi­la de­fi­ci­tar­na ro­ba. Upra­vo je „Po­li­ti­ka” sre­di­nom tri­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka ob­ja­vi­la oglas u ko­me se lut­ka od pe­de­se­tak san­ti­me­ta­ra, od por­ce­la­na, pro­da­je po ce­ni za ko­ju se ta­da mo­gao ku­pi­ti, ni ma­nje ni vi­še, ne­go di­ja­mant­ski pr­sten! Uve­ze­ne iz Ne­mač­ke u za­vi­sno­sti od vi­si­ne ko­šta­le su od 30 do 85 di­na­ra. Za iste pa­re, na pri­mer, mo­gle su da se ku­pe dve pe­gle na ću­mur ko­je su ko­šta­le oko dva­de­se­tak di­na­ra ili pr­sten či­ja je ce­na bi­la 70 di­na­ra.

– Da­nas se de­ca već u tre­ćem raz­re­du se­le iz opi­plji­vog sve­ta igra­ča­ka u onaj vir­tu­el­ni. Igri­ce, kom­pju­ter, mo­bil­ni te­le­fon. A ne­ka­da su oni ko­ji ima­ju ma­kar jed­nu lut­ku i to na­sle­đe­nu bi­la bo­ga­ta de­ca, po­ja­šnja­va autor­ka.

I sa­mom teh­no­lo­gi­jom iz­ra­de mo­že se pra­ti­ti raz­voj ci­vi­li­za­ci­je. U an­tič­ko do­ba igra­lo se fi­gu­ri­ca­ma od gli­ne. 17. vek do­no­si za­nat­sku pro­iz­vod­nju i no­ve ma­te­ri­ja­le: dr­vo, vo­sak, pa­pir, ce­lu­lo­id, ka­u­čuk. A još ka­sni­je u 19. i 20 po­či­nju da se li­ju od gu­me i so­fi­sti­ci­ra­ne pla­sti­ke.

U Sr­bi­ji se ma­lo ka­sni­lo pa se mno­ge da­nas ge­ne­ra­ci­je sre­do­več­nih se­ća­ju us­hi­će­nja ka­da su na po­klon iz ino­stran­stva do­bi­li upra­vo lut­ku. Iz Tr­sta, Me­ke so­ci­ja­li­stič­kog pu­to­va­nja sre­di­nom še­zde­se­tih do­no­še­ne su go­spo­đi­ce u kit­nja­stim ha­lji­na­ma, gu­ste ko­se ali sla­bo po­kre­tlji­ve pa su naj­če­šće ume­sto za igru, vek pro­vo­di­le sta­tič­no na brač­nom kre­ve­tu.

U ka­snom 20. ve­ku in­du­stri­ja se po­sve­ću­je i de­ča­ci­ma pa go­to­vo da ne­ma ju­na­ka iz str­pa ili fil­ma ko­ji se ni­je po­ja­vio u lut­kov­nom ob­li­ku. Ne za­bo­ra­vlja se fe­no­men Bar­bi­ke ne­iz­o­stav­na te­ma is­tra­ži­va­nja so­ci­o­lo­ga, psi­ho­lo­ga, pe­da­go­ga kao i ka­sni­jeg pan­da­na lu­ta­ka Brac ko­je an­tro­po­lo­ški uop­šte ne od­go­va­ra­ju stvar­nom sve­tu. Pre­di­men­zi­o­ni­ra­nih gla­va, usa­na i du­gač­kih udo­va uop­šte ne li­če na lju­de. Ipak, i one su deo ne­či­jeg sve­ta od­ra­sta­nja pa će se za sto­ti­nak go­di­na mo­žda na­ći, pod ta­lo­gom pa­ti­ne u ne­koj od mu­zej­skih po­stav­ki.

A. Cve­ti­ća­nin

-------------------------------------------

Dok­to­ri za lut­ke

Sve do sre­di­ne se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ra­di­li su maj­sto­ri, tač­ni­je dok­to­ri za lut­ke. Po­sled­nji za­na­tli­ja či­ja je spe­ci­jal­nost bi­la da me­nja por­ce­lan­ske gla­ve, šra­fi od­lo­mlje­ne ru­ke i no­ge ili vra­ća is­pa­lo oko bio je na Ču­bu­ri.

--------------------------------- 

Aćim

U okvi­ru iz­lo­žbe pla­ni­ra­no je niz ak­tiv­no­sti a jed­na je i da se po­no­vo oži­vi ne­za­bo­rav­ni Aćim, lu­tak iz se­ri­je RTB-a „Na slo­vo na slo­vo”. Oče­ku­je se do­go­vor sa kom­pa­ni­jom Ma­tel o even­tu­al­noj pot­po­stav­ci o isto­ri­ja­tu Bar­bi­ke. U na­red­nih šest me­se­ci bi­će or­ga­ni­zo­va­ne i ra­di­o­ni­ce za ma­li­ša­ne, Ba­zar de­či­jih igra­ča­ka.

[objavljeno: 23/05/2010]

Nastavak na Politika...