Izvor: Glas javnosti, 03.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki predmet priča za sebe
Sačuvao je i staro kućno posuđe, sinovljeve suvenire iz Afrike, učeničku lektiru, stare rečnike stranih jezika i kolekciju značaka koje je godinama sakupljao. Na stolu danonoćno stoji flaša domaće rakije. Posetiocu se čini kao da je u tom položaju bila i pre sto godina, kada su iz nje pili Radetovi preci
U porodičnoj kući porodice Pima, u skoro napuštenom selu Višnjevo, u donjem Grblju, svaki sačuvani predmeti, predstavlja pravi muzejski eksponat. Ima ih na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stotinu. Svaki predmet je neka uspomena. Na pretke ili neko proteklo vreme.
Domaćin Rade dugo je razmišljao kako da ih sačuva, gde da ih drži. Razmišljao, i odlučio da u rodnoj kući u kojoj je ugledao svet, nijednu stvar ne dira i ne pomera sa mesta na kome je bila, pre nego što su se Pime odselile za Budvu. Tako je i nastao porodični muzej. U njemu, dominiraju porodične slike i predmeti iz detinjstva. Očeva i majčina slika, portret brata Vasa, deda Vasa i babe Stane, slike sa ćerkinog venčanja, porodični grb Pima, slika sa moštima svetog Vasilija Ostroškog, gobleni nastali pre tri decenije... Posebno mesto zauzima slika Radetovog oca Blaža sa ordenjem na grudima. Majka Milica ima preko osamdeset godina i živi u Budvi, i uvek voli da čuje od Radeta da je njihova porodična kuća i sve u njoj - u dobrom stanju.
- Svakih dvadesetak dana, pa i češće, obilazim kuću-kaže Rade.
- Volim da vidim dud u dvorištu koji je i svog proleća obilno rodio i od koga su moji nekad pekli rakiju. Tu je i kazan i bunar koji se punio kišnicom. Okolo raste i miriše krin, a kad uđem u sobe osetim miris detinjstva.
Na nekih dvadeset kvadrata u dve odaje smestio je Rade svoj muzej, koji je pun od poda do plafona. Stari ormar je napunio šest decenija. Vitrine su pune uspomenama. Na zidovima se nalazi mnoštvo eksponata iz proteklog veka.
Sačuvao je i staro kućno posuđe, sinovljeve suvenire iz Afrike, učeničku lektiru, stare rečnike stranih jezika i kolekciju značaka koje je godinama sakupljao. Na stolu danonoćno stoji flaša domaće rakije. Posetiocu se čini kao da je u tom položaju bila i pre sto godina, kada su iz nje pili Radetovi preci.
Posebnu ljubav Pima je gajio prema lusterima i starim lampama. Ima ih dvadesetak. Iako svi ti sačuvani predmeti nemaju odavno nikakvu novčanu vrednost, imaju emotivni i porodični značaj za ovu poznatu budvansku familiju, koja svoje korene nije zaboravila.
U kući Pima provejava i duboko se oseća duh prošlih vremena, kada se idiličnije i mirnije živelo i kada je svaki kućni i porodični ritual imao posebno značenje. Onaj ko prvi put uđu u ovu kuću ima osećaj kao da putuje unazad kroz vreme sve do kraja 19. veka.
Ipak, prisutna je vidljiva nit sadašnjosti. U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice,
udaljenoj stotinu metara, kršten je nedavno najmlađi potomak Pime, Radetov unuk Andrej.
U podrumu porodične kuće Pime drvena burad izgledaju kao da su spremna da ponovo do vrha budu napunjena rakijom i vinom. Tu su i baloni od stakla i pletene trske. Vidi se da je oduvek gazdinska porodica u Višnjevu imala i posla i berićeta. Duh starih vremena oseća se na svakom koraku.
- Miris nekad nabreklih buradi punih vina i mirisala rakija dudovača, koje su otac i deda s ljubavlju proizvodili, a mlađani Rade im pomagao, još uvek je jak - priznaje i Pima.
Jedini stalni stanovnik vinskog podruma ove porodice danas je - veverica. Ne beži od ljudi, a neprestano ulazi i izlazi kroz otvor na vratima.
Među Radetovim eksponatima je i Titova bista, ikona Svetog Đorđa, Svetog Nikole.
- Planiram da restauriram ikone - kaže Radomir, dodajući da celo naselje slavi krsnu slavu Veliku Gospojinu, u seoskoj crkvi koju su obnovili.
