Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki drugi Beograđanin „baca kocku”
Istraživanje o navikama igara na sreću pokazuje da je oko 30.000 stanovnika prestonice posvećeno kladionici, ruletu i pokeru
Ima između 18 i 29 godina, završenu srednju školu, neoženjen je, živi sa roditeljima, radi i, najčešće sreću okušava na ruletu, pokeru, blek džeku... Posle ovih „živih igara” crtica koja dopunjuje kroki patološkog kockara u glavnom gradu Srbije čine kladionice i elektronske igre, podatak je do koga se došlo istraživanjem u okviru projekta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Odgovorno kockanje”, sprovedeno u prva dva meseca ove godine.
Skoro polovina Beograđana igra klasične igre na sreću: bingo, loto i greb kartice, dok 28 odsto posećuje sportske kladionice.
Patološko kockanje, prema međunarodnim kriterijumima, preovladava u 3,6 odsto slučajeva od ukupnog broja ispitanika, ili u brojkama 30.000. Na opasnoj granici da zakorači u ovaj problem je dva i po odsto odnosno, oko 25.000 Beograđana – utvrđeno je istraživanjem obavljenim na 1.000 punoletnih Beograđana iz deset gradskih opština koje je sprovela agencija „MASMI”, za potrebe projekta „Odgovorno kockanje”.
Uočeno je da su patološki kockari većinom muškarci – 86 odsto, koji najčešće ne odolevaju samo jednoj igri. Najveći procenat je „navučen” na žive igre (rulet, poker), 40 odsto na kladionice, a ostali ili kombinuju porok ili su zavisni od više igara.
Istovremeno predstavljena je i analiza rada „SOS linija savesna igra” koju je aprila 2010. pokrenula Skupština grada Beograda, a u cilju predupređenja razvoja problema i odvajanja odgovorne i patološke zabave, uz igre na sreću.
Kako ističe dr Vera Trbić, koordinator projekta, prosečan broj poziva mesečno bio je 14:
– Najviše su zvali članovi najuže porodice: majke, očevi, supruge, sestre. Dok je samo jedna četvrtina poziva za pomoć stigla od kockara.
Kod najvećeg broja zavisnika dužina problema je od jedne do pet godina, pojašnjava dr Trbić.
Interesantan je podatak da se od ponuđenih adresa za pomoć u najvećem procentu izjašnjavaju za privatne ordinacije – 38 odsto, 26,8 je reklo da će se obratiti državnoj medicinskoj ustanovi, a 26 odsto je odbilo da se izjasni da li će se lečiti.
Prof dr Žarko Trebješanin, menadžer projekta „Odgovorno kockanje” ističe da je veoma dobro što su sprovedena istraživanja jer se ovom problemu ne može ozbiljno prići samo sa stanovišta utiska i individualnih procena.
– Veoma je važno odvojiti zdravo i odgovorno igranje igara na sreću od problematičnog, patološkog. Kocka je pobuna i bekstvo od principa rada i postepenog sticanja, nosi u sebi i magijsku igru sa sudbinom. Jer, igraču pobeda ne zavisi od znanja, talenta, truda već samo od sreće i slučajnosti – objašnjava Trebješanin.
-----------------------------------------------------------------
Vođeni principom zadovoljstva
Kocka je stara koliko i civilizacija. Antropološki motiv da se čovek kocka leži u principu zadovoljstva, fatalizma, verovanja da se na taj način igra sa sudbinom. Neretko su kockari ubeđeni, naročito u fazi dok dobijaju da su svemoćni, da dobicima prkose sudbini. Sticanje sredstava kockom je suprotno principima rada, truda, talenta, ostvarenog uspeha jer kocka nudi trenutnu mogućnost.
-------------------------------------------------------------------
Estonci prednjače
U Evropi patološko kockanje preovladava u rasponu od 0,5 odsto u Velikoj Britaniji do 6,5 odsto u Estoniji. Rizik od obolevanja od kockarske zavisnosti je najmanji među igračima klasičnih igara i na nivou je proseka populacije.
A. Cvetićanin
objavljeno: 03.06.2011.
