Izvor: Politika, 08.Jun.2015, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svake nedelje – po dve akcije
I po mraku vide one koji rade „na crno”
Jeste da su svi uvereni da samo građevinci rade neprijavljeni, ali ne zaostaju ni krojačice, obućari, čak i instruktori u fitnes klubovima. Kad je reč o onima koji rade a ne primaju platu, platni listići su im isto što i menica pa mogu da stupe u akcijuOvdašnji inspektori za rad uprkos mraku, radeći u trećoj smeni, otkrivaju mnoge što rade „na crno”. Svake nedelje imaju bar po dve velike akcije, pohode splavove, ali ne da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se opustili uz muziku i piće već da bi otkrili ono što bi gazde da sakriju. Prošle sedmice na tapetu su bili fitnes klubovi i teretane i u njima su u jednom danu zatekli i popisali 117 neprijavljenih službenika i instruktora. Mada, kažu svedoci, brže od sportski nastrojene klijentele u vežbaonicama trče siroti građevinci kada na kapiju stupe inspektori, iako su samo koji minut ranije lagano mešali malter i ređali cigle po zidovima.
Sagovornik nam je Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka pitanja i socijalnu politiku. Njegovim dolaskom u junu prošle godine, posle posebne administrativne procedure, inspektori su počeli da rade od jutra do – sutra ako treba, jer tako se nađu u prilici da u pravom trenutku budu na pravom mestu. Mada može i usred dana da im se desi da uđu u tekstilni pogon, kao pre neku sedmicu u Valjevu, i ustanove da je svih 36 radnica za mašinom bilo neprijavljeno.
Kada sa terena pređemo na teoriju moramo da se podsetimo da je Inspektorat uprava u Ministarstvu i ima zadatak da kontroliše sprovođenje jedanaest propisa, pre svega zakone o radu, potom o bezbednosti i zdravlju na radu, o štrajkovima, o zaštiti od duvanskog dima... Posao za celu Srbiju poveren je inspektorima kojih ima oko 240 i raspoređeni su u 25 okruga Srbije. Beogradsko odeljenje sa pedeset zaposlenih je prvostepeni i drugostepeni organ i ono, sem što se bavi radnim odnosima, rešava i žalbe na ono što su već odlučivali inspektori po unutrašnjosti na osnovu zakona za koje su svi zajedno nadležni.
1. Sudovi su zatrpani sporovima u vezi sa radnim odnosom koji se vrlo često otežu unedogled, ima li tu nekih boljih rešenja?
Kada sam u junu prošle godine došao u ovaj inspektorat morao sam da u što kraćem roku sagledam šta se i kako radilo i nastojim da promenimo sve što je moglo da bi inspektori bili efikasniji. Od tada smo počeli da uvodimo novine, tako da od februara postoje i prekršajni nalozi koji našim inspektorima omogućavaju da donose rešenja, nalažu i pišu zahteve za prekršajni postupak koji se rešava u prekršajnom sudu. Naši inspektori to primenjuju već nekoliko meseci, ali tek posle juna imaćemo presek stanja, što znači neke konkretnije podatke i brojke o tome koliko su efikasniji i šta smo postigli na terenu. Inspekcija rada je kontrolni organ i funkcioniše tako što postupa po zakonu i ima na raspolaganju represivne mere. Čini mi se da je najvažnije da delujemo preventivno, da bismo uticali na svest i poslodavaca i zaposlenih da poštuju zakonske odredbe. Ako bismo uspeli u tome – bilo bi kako treba jer represivne mere dolaze tek na kraju.
2. Šta su najveći gresi poslodavaca?
U ovom trenutku kad je reč o radnim odnosima ima mnogo neprijavljenih radnika ili rada na crno. Potom dolazi neredovna isplata ličnih dohodaka, nepoštovanje radnog vremena i korišćenja godišnjih odmora, što sve zajedno spada u oblast koju reguliše Zakon o radu. Kad je reč o bezbednosti na radu, problem je nepoštovanje određene procedure na gradilištima, mesarama, u poljoprivredi, jer bilo je povreda sa smrtnim ishodom, puno puta i sami radnici rutinski postupaju. Jedan od komplikovanijih slučajeva bilo je i povređivanje radnika u fabrici u Pirotu, gde su podignute tri krivične prijave i dva zahteva za prekršajni postupak protiv rukovodilaca određenih službi zbog 12-13 prekršenih stavki. To je preuzeo sud sada. Nažalost, time stradale ljude ne možemo da vratimo...
3. Ukoliko čovek dobije otkaz, može li nešto odmah sam da uradi?
Oni prvo moraju da pokrenu postupak pred prekršajnim sudom i odmah pošalju žalbu inspekciji rada koja ako poslodavac nije radio po zakonskoj proceduri tog radnika vraća na posao do razrešenja prekršajnog postupka. Kada se razreši slučaj i sud kaže da je sve u redu radnik ostaje na mestu gde je bio, ako je poslodavac ispravno postupio otkaz je neminovan. Sve u vezi sa otkazom precizno je definisano izmenama i dopunama Zakona o radu, mislim na celokupnu proceduru. Ukoliko se radnik pokaže kao nesavestan, što je najčešća zamerka poslodavca, onda je otkaz neminovnost, ali puno puta tu se potkradu neke formalnosti pa cela stvar padne u vodu ma koliko poslodavac bio u pravu.
4. Ni sa tehnološkim viškovima mnogi ne znaju kako da se izbore?
Postoji procedura i za to, ako je sve urađeno po zakonu mi ne možemo ništa da učinimo da zaposlenog ostavimo na poslu. U Nišu smo nedavno imali baš velikog poslodavca koji je to loše uradio i sve otpuštene smo vratili na radno mesto.
5. Čini se da je, ipak, najgore onima koji rade a ne primaju ni dinara mesecima, ima li im pomoći?
Platni list je, po izmenama i dopunama Zakona o radu, papir na osnovu kojeg zaposleni može da naplati ono što je zaradio. Overeni listić je ravan menici i radnik koji nije dobio platu trebalo bi da se obrati prekršajnom sudu i sud će u kratkom roku da presudi da sa računa firme bude skinut novac. To se već dogodilo u Kragujevcu, Pančevu, Aleksincu i u još nekim gradovima po Srbiji, mada često slušam kako ljudi govore da to nije moguće. Jeste, moguće je. Mnogi zdravstveni radnici su tako došli do svojih zarada. Nema razloga da tako ne bude i ubuduće jer to zakon nalaže.
6. Ako poslodavac ne daje platni listić, ili na njemu upiše pogrešne datume i podatke?
Taj radnik će se obratiti nama ili inspektoru rada u svom mestu, mi dolazimo kod poslodavca i postupamo po zakonskim odredbama. Sve se to rešava vrlo lako i brzo, nalažemo da se listići izdaju, oni idu u sud i na naplatu i kraj priče, ukoliko račun firme nije blokiran. Vrlo često se pominju stomatološke službe čiji su lekari ostali bez primanja, ne samo one sa Starog grada u Beogradu, već i u Paraćinu gde najavljuju štrajk i još nekim mestima, ali to je predmet dogovora Ministarstva zdravlja i fondova za socijalno i PIO.
7. Kada se stigne do štrajka i tu postoje pravila?
Inspektori moraju najpre da utvrde da li je sve u skladu sa Zakonom o štrajku, što znači šta radi poslodavac i kako deluje štrajkački odbor. Minimum procesa rada mora da se ispoštuje. Naravno, prvo na videlo izlaze razlozi za štrajk, mada inspektor rada odmah obaveštava Agenciju za mirno rešavanje sporova da njeni ljudi pokušaju da približe stavove štrajkača i poslodavca. Oni su posrednici koji mogu da uštede vreme i trud koji bi se trošili ako bi se nesporazum nastavio. Koliko štrajk može da traje – teško je reći, ali što kraće –to bolje, svakako. U poslednjoj godini dana bilo je raznih štrajkova, od onih koji su trajali nekoliko sati do onih u prosveti od nekoliko meseci. Za advokate je, ipak, sasvim sigurno, oni su imali protest a ne štrajk.
8. Može li Agencija za mirno rešavanje sporova da „natera” poslodavca koji evidentno nije u pravu da postupi kako bi trebalo, da potpiše kolektivni ugovor i u skladu sa njim poveća plate, na primer, da vrati ukinute dane godišnjeg odmora zaposlenima?
Ime agencije govori da bi njeni posrednici trebalo da mirno reše spor ili nesporazum. Ali, ako poslodavac tvrdoglavo odbija da postupi po zakonu samo zato što mu se tako prohtelo, onda zaposleni mogu da se obrate našem inspektoratu i mi to brzo rešavamo. Samovolja direktora se saseca u korenu, naravno isključivo po zakonu.
9. Rad na crno je posebna priča, ima li mu leka?
Prvo smo mi morali da se drugačije organizujemo da bismo imali bolji učinak, a to znači da radimo u tri smene. S druge strane, lokalni pritisak na naše inspektore izbegavamo tako što kada se rade vanredne kontrole po Srbiji inspektor iz matičnog okruga kontroliše stanje u drugom okrugu, i to je dalo dobre rezultate. Isto tako su se inspektori rotirali i po delatnostima, i to smo prvo počeli pre godinu dana u junu – trgovina, građevina i tako 16 delatnosti ukupno – i svuda smo našli neprijavljene radnike. U međuvremenu smo se povezali sa bazom podataka obaveznog socijalnog osiguranja pa pre polaska u kontrolu inspektor odštampa spisak prijavljenih u firmi i lako utvrdi ima li i onih koji rade a nisu na spisku. Zatekne li nekoga, napiše vlasniku kaznu i već sutra kada se vrati u kancelariju u bazi podataka može da proveri da li je gazda prijavio one koji su zatečeni u preduzeću. Sve je vidljivo i efikasno.
10. Kako to izgleda na terenu?
Počeli smo u Nišavskom okrugu, prešli u Pančevo, Opovo, onda otišli u Rašku i po Novom Pazaru smo zatekli mnogo nepravilnosti, kao i kod ugostitelja u Vrnjačkoj Banji. Zato smo proteklih nekoliko nedelja proveravali stanje u Beogradu, radili su svi inspektori osim beogradskih i pokazalo se da je to odličan princip a i poruka poslodavcima da je bolje da rade u skladu sa zakonom nego da rizikuju. Iako svi unapred znaju da u građevinarstvu ima najviše rada na crno, to nije tačno. Ima ga svuda, recimo u privatnoj fabrici obuće u Vranju, u smeni 135 zatečenih ljudi, 96 neprijavljenih. U Bujanovcu, u pogonu tridesetak prijavljenih, šezdeset pet neprijavljenih... U Valjevu tekstilna fabrika, 36 radnica za mašinom šiju i nijedna zvanično zaposlena. U hladnjači na Zlatiboru 170 radi, 90 neprijavljenih. Znači, nisu to ekstremi nego pojava koja je prethodnih godina dobro pustila korene u Srbiji i sa čime se mi borimo.
------------------------------------------------------
Zdrava konkurencija
Kada insistiramo da vlasnik firme prijavljuje zaposlene, to nije samo zaštita prava radnika već i poslodavaca. Jer onaj što ne plaća porez i socijalno kasnije nižim cenama i nekvalitetnom robom konkuriše onome ko sve čini po propisu i plaća dažbine. Radeći na crno oni ubijaju onaj legalni deo privrede, pa zato pokušavamo da ih koliko je to moguće stavimo u isti položaj. Onda je to zdrava konkurencija, ističe Bojan Jocić.Antrfile 2
Bolje da sede u manjim mestima
Ima i onih koji zameraju ovdašnjoj inspekciji da je previše iscepkana po okruzima. Naš sagovornik podseća da su dosadašnje kontrole pokazale da mnogo žalbi i pritužbi stiže „na lokalu”, da meštani manjih mesta svakodnevno dolaze da pitaju za svoja prava i teško da bi bolje mogao da funkcioniše ukrupnjeni sistem. Zahvaljujući tome što na sajtu Ministarstva za rad Inspektorat ima svoj podsajt, svi oni koji žele mogu da postave pitanja i dobiju odgovor ili se informišu o onome što ih zanima.
------------------------------------------------------
Leva ruka, desni džep
Za inspektore se uvek vezuje korupcija, jer ljudi lakonski zaključe „uzeo pare sto posto”.
– Svakome kažem ako ima takvih inspektora da dođu i pomognu mi da ih prepoznamo i dokažemo da uzimaju novac. Ljudi pričaju, pričaju, ali kada stignemo do trenutka da upru prstom u nekog odustaju i kažu da neće da rade naš posao, da mi to sami vidimo i otkrijemo. Sada mogu i anonimno da prijave preko sajta. Ipak, samo reč nije dovoljna, u saradnji sa službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji znaju kako se to otkriva i dokazuje spremni smo da prekontrolišemo i naše redove i spremimo materijal za sud – napominje Bojan Jocić. Antrfile 3
Koliko industrije – toliko zagađenja
Imamo i dva uređaja koja kontrolišu toksičnost i zagađenje u industriji i nismo do sada otkrili ništa što prelazi dozvoljene parametre, ističe direktor Inspektorata za rad.
------------------------------------------------------
O pušenju
U preduzeću moraju da budu zaštićeni i oni koji puše i oni koji ne puše, podvlači direktor Jocić, s obzirom na to da i Zakon o pušenju spada u nadležnost inspektorata kojim rukovodi. To znači da bi oni koji duvane morali da dobiju svoj kutak, što svakako nisu, recimo, vrata radnje gde prodavačice najčešće kafenišu i puše kao da su na pauzi.
