Izvor: Politika, 10.Feb.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Superžene padaju niz stepenice
Zagovornice jednakosti između polova ne misle da su ostvarile sva prava i tvrde da se feminizam nije borio za stanje u kome se danas nalazimo
Mnoge žene mi se žale: „Radimo, brinemo o deci, staramo se o domaćinstvu i još moramo sjajno da izgledamo. Da li se feminizam za ovo borio” – kaže Adriana Zaharijević, koordinatorka Centra za ženske studije i autorka nedavno objavljene knjige „Postajanje ženom”.
– Današnja žena je pod pritiskom tradicionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zahteva da bude izvrsna domaćica, majka i doterana žena prema svim modnim uzusima i modernih zahteva da se posveti poslu i napreduje. Istina je da se feminizam nije borio za svet superžena. Feminizam se bori za to da žene imaju izbor kako će živeti, i za društvo u kojem taj izbor neće biti samo fraza.
Ako se „nisu borile za ovo”, onda razloga za nezadovoljstvo još ima. Feministkinje nisu spustile glas ni u svetu, gde ga podižu zbog ratova, rasizma i polnih stereotipa, ni u Srbiji gde se nažalost i dalje suprotstavljaju pre svega nasilju.
– Tema nasilja ovde ne zastareva, pošto je tek odnedavno počelo javno da se govori i pravno reguliše ono nesmotreno „padanje niza stepenice” kojim žene, bez obzira na uzrast i obrazovanje, prikrivaju zlostavljanje kojem su izložene. Uz pitanje nasilja i obrazovanja, neophodno je da ozbiljno počnemo da se bavimo radnim pravom. Mora se javno govoriti o slučajevima kada se od žene traži da potpiše da neće ostati u drugom stanju da bi dobila posao!
Srbija je u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope poslala delegaciju bez ijedne žene zbog čega je opomenuta.
– Političarke u ovoj zemlji i dalje popunjavaju mesta koja im obezbeđuju kvote, ali se teško može reći da im je omogućeno i smisleno kreiranje politike koja bi se razlikovala od politike glavnog toka.
Iako mnoge žene veruju da su se prethodne generacije izborile za sva ženska prava, Naomi Volf, autorka kultne knjige „Mit o lepoti”, tvrdi da se žene još bore sa brojnim stereotipima i nerealnim očekivanjima. Po njoj je i san feminističko pitanje! Zaposlene majke pokušavaju da stignu sve: da budu posvećene u kući i na poslu, da se doteruju po diktatu industrije lepote i da vežbaju onoliko koliko od njih traže lekari i fitnes treneri. Da bi sve to postigla, ostaje joj još jedino da se odrekne sna.
Za francusku profesorku filozofije Elizabet Badinter pritisak na žene dolazi iz sve jačeg ekološkog pokreta. Ona je u knjizi „Sukob, žena i majka” reakcionarima nazvala zelene, koji traže da majke koriste pelene za višestruku upotrebu umesto pampers, ali i pedijatre koji tvrde da je neophodno da beba sisa, i to što duže. Ako bi poslušala zaljubljenike u prirodu i psihologe, žena bi ostala u kući godinama posle porođaja.
Tome treba pridodati i poruke da dobra majka ne šalje decu u školu sa parama za užinu već im sama priprema zdrav obrok.
Uostalom, domaće televizije pune su reklama u kojima žene oduševljeno kuvaju za članove porodice koji se izležavaju ispred TV ekrana, maze kutiju praška i deluju kao da im se ostvarila najveća želja kada pronađu pravi deterdžent za ribanje kupatila.
Dobre primere seksizma i ejdžizma pronalazi i Dubravka Valić-Nedeljković, vanredna profesorka i šef Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i predavač na magistarskim i doktorskim Rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu.
Ona podseća na reklamu u kojoj baba leži nepokretna na zemlji sve dok ne pojede čokoladicu, posle čega se pretvara u zdravog, mladog momka. Sećamo se i EPP u kojoj skupljači sirovina dolaze na vrata i pitaju čoveka da li ima nešto staro, na šta im on dovodi taštu.
Naša sagovornica ističe da kod nas implicitno važi da mlade žene imaju bolju prođu na televiziji. Voditelji i kod nas i u svetu mogu da budu stariji muškarci. Mediji pohranjuju rodne stereotipe a za to je idealan Internet koji je kao stvoren za slanje mizoginih poruka.
– Primer za to vam je kada se na „Jutjubu” pod nazivom „Žena vozač” pokazuju snimci najgorih parkiranja. Time se pohranjuju stereotipi o ženama – objašnjava profesorka Dubravka Valić-Nedeljković.
U TV spotovima na izborima 2008, dodaje naša sagovornica, uloga žena bila je tradicionalna. One su govorile u ime lidera, o ljubavi, požrtvovanju i deci, svojim tradicionalnim ulogama. Stranke nisu dozvolile da kandidatkinje, koje su po zakonu morale da čine trećinu na izbornim listama, kažu šta misle da urade ako ih građani izaberu.
Mediji, međutim, u velikom broju slučajeva nisu raspoloženi da izveštavaju o nasilju nad ženama, jer, kako kaže Dubravka Valić-Nedeljković, ta tema često nailazi na sledeći prijem: nemoj to, dosadno je, zašto opet o tome?
– Jedna trećina žena je pretrpela neki oblik zlostavljanja u Srbiji. To je dakle jedna trećina jedne populacije. Da je jedna trećina neke druge populacije ugrožena, da se na primer pojavi neki opasan virus, mislim da bi se o tome izveštavalo iz dana u dan, na naslovnim stranama.
J. Stevanović
objavljeno: 10.02.2011.
