Izvor: Politika, 22.Avg.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Super Mario suroviji nego ikad
Dosadašnja istraživanja nisu sa sigurnošću ustanovila da nasilne video-igre povećavaju agresivnost kod dece, ali je ova vrsta zabave iznova pod lupom kad god se dogodi neki masakr
Igra „Super Mario” korporacije „Nintendo”, spada u mirne avanture, sasvim drugačije od „pucačina” koje danas zauzimaju top liste zabave. Ipak, najnovija verzija je, sudeći po trejleru koji se nedavno pojavio na „Jutjubu”, krvavija od svih prethodnih.
Nasilje u video-igrama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije novost, ali svaki put raspiri polemiku o tome kako ova vrsta zabave utiče na decu. Američki senat nedavno je usvojio zakonski akt kojim nalaže akademiji nauka da ispita kako nasilje iz video-igara i drugih medija utiče na decu.
Mnoge studije su pokazale da nasilne igre nemaju uticaj na najveći broj dece, ali na njih se upire prstom kad god se desi neko masovno ubistvo. Adam Lanza, koji je prošlog decembra ubio 27 osoba u Konektikatu, navodno je bio opsednut nasilnim igrama, a Norvežanin Andreas Brejvik izjavio je da je vežbao za masakr igrajući „Kol ov djuti”.
Profesor Von Bel sa Kraljevskog koledža u Londonu napisao je u „Gardijanu” da su neki od izvršitelja masovnih zločina zaista igrali nasilne igre, ali da je većina imala istoriju antisocijalnog ponašanja i porodičnih problema.
„Brojne studije o mladim nasilnicima su zaključile da nasilju doprinose delinkventni vršnjaci, depresija i zlostavljanje u porodici, dok izloženost nasilju u medijima ima gotovo beznačajan efekat”, napisao je Bel.
Psiholog Nebojša Jovanović kaže za naš list da stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu da li video-igre povećavaju agresivnost ili su samo ventil kroz koji se gejmeri prazne.
– Deo istraživača tvrdi da se neposredno posle igranja podiže nivo agresije kod dece, naročito ako je nasilnik u igri socijalno nagrađen i prihvaćen. Drugi smatraju da je ta priča prenaglašena i da su deca koja su inače frustrirana i zapuštena sklona da se na ovaj način prazne. Posmatrajući zdrave dečake, a dugo sam pratio mlade sportiste, nisam video da takve igre izazivaju povećanu agresivnost ili destruktivnost, već im dođu kao zabava – kaže Jovanović.
Video-igre postoje oko 40 godina i u toj relativno kratkoj istoriji neki naslovi su, po mišljenju većine, pomerili granice dobrog ukusa. Jedan od njih je „Mortal kombat”. Surov je i „Kol ov djuti” , gde se igraču nudi da ubija nevine civile na aerodromu da bi pobedio. Kada je videla 12-godišnjeg sina da igra ovu igru, Slavica V. iz Beograda doživela je šok i uvela zabranu. Posle je od drugih majki čula da je vršnjacima njenog sina ovo omiljena zabava i popustila je.
– Sada je igra i mlađi sin. Kaže da mu nije zanimljivo pucanje nego zahtevi koji koje treba da ispuni da bi prelazio nivoe. Usput uče engleski, a nisam primetila da su postali agresivniji – kaže Slavica.
Nebojša Jovanović priznaje da roditeljima nije lako da nađu ravnotežu:
– Teško je izbeći takve igre, jer dečaci kojima su zabranjene ostaju van grupe, autsajderi. Takođe, ako mu ne dajete da igra igre ni da se tuče s vršnjacima, ne može da razvije dozu zdrave agresivnosti u kontaktima sa vršnjacima istog pola, pa biva proglašen za maminu mazu. Preporučio bih da uz video-igre provedu najviše dva sata dnevno.
Deo naučnika iznosi tezu da deca koja odrastaju uz ovaj vid zabave ne postaju nužno nasilna, ali da imaju veću toleranciju na tuđu nesreću i patnju.
Jovanović smatra da kompjuterske igre nemaju moć da formiraju ličnost:
– Oni što puštaju bombe džojstikom ne gledaju protivnika u oči. To je virtuelni svet i ne možete da saosećate, jer su sve figure apstraktne. Opet možemo da postavimo obrnuto pitanje, da li su možda ljudi koji imaju smanjenu empatiju, oni koji nemaju dovoljno kontakta s roditeljima i vršnjacima, skloniji da urone u virtuelni svet.
----------------------------------------------
I šteta i korist od video-igara
Najnovije studije na univerzitetu u Ajovi pokazale su da brzo donošenje odluka koje zahtevaju takozvane pucačke igre u prvom licu poboljšavaju vreme reagovanja i koordinaciju između ruke i oka, ali isto tako mogu da smanje sposobnost kontrolisanja impulsivnog ponašanja. Ovo su prve studije u kojima je istovremeno dokazan negativan i pozitivan uticaj video-igara.
I ranije je bilo istraživanja koja su otkrivala pozitivne efekte video-igara. Dafne Bavelije, profesor kognitivnih nauka u univerzitetu u Ročesteru, zaključila je posle više od 20 studija da ove igre poboljšavaju vid, pažnju i neke aspekte spoznaje. Ispred monitora stečene veštine nisu samo gejmerske (igračke), već životne, tvrdi Bavelije.
Eksperimenti su pokazali da se video-igrama premošćava jaz između polova kad je u pitanju mentalna obrada 3D figura. U testovima takozvane spacijalne kognicije žene po tradiciji ostvaruju lošije rezultate, ali situacija se menja ukoliko imaju gejmerskog iskustva.
J. Kavaja
objavljeno: 23.08.2013.
