Izvor: Glas javnosti, 01.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunčani šporet na krovu sveta
U zabitim tibetantskim selima, domaćice vekovima pripremaju ručak na dva načina. Prvi je klasičan, na otvorenoj vatri. Kako na Tibetu uglavnom nema drveća, za gorivo je „zadužen“ jak, tibetantsko goveče angažovano i za prenos ljudi, tereta i vuču kola. Ova tibetantska „devojka za sve“ daje i vunu od koje se prede sukno za teške zimske ogrtače. Obeležje vatre u kojoj sagoreva ovo prirodno „gorivo,“ je obilan i veoma gust crni dim čiji su mnogi sastojci veoma opasni. Tibetantske >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kuhinje su po pravilu male i bez naročite ventilacije, tako da mnoge domaćice vremenom poboljevaju od raznih bolesti pluća.
Međutim, tibetantske žene su se modernizovale još pre mnogo stotina godina ne sanjajući današnje nove trendove u svetskoj potrošnji energije. Naime, pošto na „krovu sveta“ ima puno sunčanih dana, načinile su „solarna kuvala“, pa koriste „zdravu“ i neiscrpnu sunčevu energiju!
Uređaj samoukih Tibetantki sastoji se od neke vrste kamenog valova u koji su utisnuti komadići malih staklenih ogledala. Solarne pećnice su čiste, ali su preteške za prenošenje. Čak četiri snažnija čoveka jedva mogu da je pomere iz ćoška u ćošak. Na ovakvim „šporetima“ prilično je pipavo odrediti fokus da bi se hrana kuvala. Događa se da se u fokusu zapali hrana, vatra bukne, a uglavnom metalne šerpe pocrne i nisu više za upotrebu.
Pre dve godine, na brdovitom Tibetu su se obreli Skot Frenk i Katlin Pauers, studenti Velesli koledža iz SAD. Od lokalnog življa su čuli da bi za njih velika promena u životu bila ukoliko bi raspolagali lakšim „solarnim šporetom“. Mogli bi da ga nose na celodnevne poljske radove ili na pašnjake gde im je stoka. Ipak, sunčani šporet morao bi da bude i dovoljno težak da izdrži udare veoma snažnih vetrova koji duvaju tibetantskim gorjem.
Studenti su se vratili kući i sa kolegama sa Masačusetskog instituta za tehnologiju i Kinghai univerziteta u tibetantskom regionu Amdo, prionuli na posao. Konstruisali su veoma lak „tanjir“ za sakupljanje sunčevih zraka. Inspirisani tibetantskim šatorima, načinili su ga od panela vune jaka, učvršćenog bambusovim pritkama i prekrivenog reflektivnom emulzijom. „Izum“ studentarije, lako je prenosiv i veoma je jednostavan za sklapanje i rasklapanje, dok je na otvorenom veoma stabilan i vetar mu ne smeta. Ovog leta, novi sunčani kuvari biće distribuirani po tibetantskim selima, ali prava testiranja će početi na jesen, kada i poslovi stanovništva, a i tamošnja klima, stvore prave uslove za ispitivače. Mladi inovatori očekuju da će do tada odrediti najpovoljnije razmere konstrukcije, a već je dogovoreni lokalni proizvođač.
Studentski tim nazvan „Solarni izvor-Tibet“ dobio je nagradu univerziteta u Masačusets za inovacije koje unapređuju uslove za život u zemljama u razvoju. Inspiracija sa Tibeta, pretočena u tehnološku inovaciju, moći će da se primenjuje i u susednoj Indiji, Nepalu, Pakistanu, ali i u visokim regionima Latinske Amerike. Zanimljivo je to da patent dvojice studenata košta samo 17 dolara, a toliko potroše i tibetanski kućni domaćini da bi domaćicama napravili svoj, autohtoni model od betona i mozaika ogledalaca. Inače, Tibet je visoravan u Centralnoj Aziji prosečne visine od 4.900 metara. Veći deo je u okviru NR Kine. Glavni grad tibetantske autonomne provincije je Lasa.
.jpg)
