Izvor: Glas javnosti, 15.Jul.2009, 05:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja iz kukuruza
U dragačevskom selu Gorančići do kraja godine će proraditi prva srpska elektrana na biogas. Milan Filipović, čačanski privrednik, spreman je za veliki događaj, te je u ataru ovog i okolnih sela, na dvadesetak hektara očevine, već zasejao gorivo budućnosti - kukuruz.
- Elektrane na biogas su budućnost, a i preporuka EU je da svaka zemlja obezbedi 25 odsto svojih energetskih potreba iz obnovljivih izvora energije. Imamo šansu da iskoristimo svoju „zelenu“ energiju, pa se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nadam da će i drugi krenuti mojim stopama. Ovo je način da ovaj ekološki čist kraj ostane čist, a pri tom će biti posla za bar stotinak meštana, koji će gajiti kukuruz za elektranu - priča Filipović i dodaje da će, posle završene administrativne procedure, početi i gradnja fabrike.
Jedinstveno energetsko postrojenje, objašnjava Filipović, radiće na biogas, koji nastaje iz svih elemenata podložnih trulenju - žitarica, trava, namenski gajenog drveta.
- Osim kukuruza, elektrana može da sagori biljne otpatke, lišće, granje, travu, otpatke iz prehrambene industrije... Postrojenje će u Dragačevu praviti struju i čuvati okolinu - kaže Filipović, objašnjavajući kako ove vrste energetskih postrojenja nemaju nikakvih nusprodukata, već se sve može iskoristiti.
Neopterećen rokovima, planovima i nacrtima, jer sve, po njegovoj ideji, radi tim stručnjaka njegove fabrike, Filipović opušteno otkriva i delić svoje „životne filozofije“.
- Bavim se prodajom pameti, jer je to jedina roba koju možete prodavati, a da vam se količina u magacinu ne smanjuje - priča Filipović, dok se hvali kako je odavno zaposlio i suprugu Vesnu, sina Iliju i kćeri Jelenu i Milicu.
NJihov je posao, priča Milan, i da pomognu njegovu ideju o Filipovićevom „Drvengradu“, etnokompleksu koji bi trebalo da bude izgrađen tik pored fabrike. Pored Milanove rodne kuće, u kojoj niko nije živeo od 1969. godine, nići će muzej pod vedrim nebom, te porodica ubrzano otkupljuje stare drvene građevine iz dragačevskog kraja...
- Svaka od njih biće pravi muzejski eksponat. Otkupljivao sam od ljudi stare brvnare i svakoj od njih je zabeleženo poreklo, ko ju je i kada gradio, ponešto o porodici. Svi ti podaci biće okačeni pored ulaza. Unutra će, naravno, biti starinski nameštaj - priča Milan, te pokazuje kako je, uz svaku komodu ili ormar zapisano koja ga je nevesta, iz kog roda u koji dom donela...
Na osunčanu padinu oko Filipovićeve rodne kuće već je smešteno tridesetak brvnara, a deo etnokompleksa je i nekadašnja vinica Bugarčića iz Loznice kod Čačka, nastala krajem 19. veka, kada su istočnim padinama Jelice zrevali vinogradi. Na imanju je i kuća Nauma Jakovljevića iz 1920. godine. Od hrastovog je drveta i u njoj se, priča Milan, rodilo bar pedesetoro dece.
