Izvor: Politika, 13.Jun.2010, 00:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stres – nije lako rudarima, ali ni pi-arovima

Za za­po­sle­ne su, osim okru­že­nja, uslo­va ra­da i od­go­vor­no­sti, ve­li­ki iz­vor stre­sa te­le­fon­ski po­zi­vi čla­no­va po­ro­di­ce zbog re­ša­va­nja pri­vat­nih pro­ble­ma

Stres je po­sle­di­ca sko­ro sva­kog po­sla, ali naj­no­vi­ja is­tra­ži­va­nja iz psi­ho­lo­gi­je ra­da go­vo­re da su nje­mu naj­vi­še iz­lo­že­ni za­po­sle­ni u obla­sti od­no­sa sa jav­no­šću, pre sve­ga „za­hva­lju­ju­ći“ko­mu­ni­ka­ci­ji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa no­vi­na­ri­ma, me­na­dže­ri­ma i oni­ma ko­ji se ba­ve mar­ke­tin­gom – ko­ji su ta­ko­đe pod stre­som.Od nje­ga ni­su imu­ni ni le­ka­ri (i to sa psi­hi­ja­tri­ma na če­lu) ko­ji spa­da­ju u gru­pu oso­ba „iz­u­zet­no iz­lo­že­nih stre­su“, sle­depsi­ho­lo­zi, so­ci­jal­nirad­ni­ci, de­fek­to­lo­zi, su­di­je i advo­ka­ti. Stres na rad­nom me­stu mo­že uzro­ko­va­ti raz­li­či­te po­sle­di­ce po zdra­vlje, a to su naj­če­šće sr­ča­ni uda­ri, rak, bo­le­sti mi­ši­ća i že­lu­ca, te­sko­ba i de­pre­si­ja, ne­sre­će na ra­du, pa čak i – sa­mo­u­bi­stvo.

Psi­ho­log Bo­ja­na Đu­rić ob­ja­šnja­va da stres na po­slu iza­zi­va­ju raz­li­či­ti fak­to­ri, po­čev od fi­zič­kog okru­že­nja, zbog če­ga se i za­ni­ma­nje ru­da­ra na­la­zi pri vr­hu top-li­ste stre­so­ge­nih pro­fe­si­ja. Pod dru­gim fak­to­rom se sma­tra­ju od­go­vor­nost po­sla i ro­ko­vi, pa su stre­su iz­lo­že­ni di­rek­to­ri, a tre­ći je od­go­vor­nost pre­ma ma­te­ri­jal­nim do­bri­ma i ži­vo­tu lju­di, zbog če­ga je za­ni­ma­nje bro­ke­ra ali me­di­cin­skih se­sta­ra i le­ka­ra oce­nje­no kao ve­o­ma stre­so­ge­no. I, ko­nač­no, če­tvr­ti iz­vor stre­sa u rad­noj sre­di­ni su me­đu­ljud­ski od­no­si ko­ji mo­gu po­ja­ča­ti ili uma­nji­ti dej­stvo bi­lo kog stre­sa.

„Is­tra­ži­va­nja iz ka­drov­ske psi­ho­lo­gi­je go­vo­re da je jed­na emo­tiv­no ne­sta­bil­na oso­ba ko­ri­sna za tim, jer ’pro­vo­ci­ra’ ka­pa­ci­te­te gru­pe za to­le­ran­ci­ju na fru­stra­ci­ju i raz­vi­ja ka­pa­ci­te­te ti­ma da se su­o­ča­va sa stre­snom si­tu­a­ci­jom. Me­đu­tim, ako se u ti­mu na­la­ze dve emo­tiv­no ne­sta­bil­ne oso­be ko­je se udru­že, a one se po pra­vi­lu udru­žu­ju zbog svo­je pa­to­lo­gi­je, ta ’ko­a­li­ci­ja’ mo­že da bu­de ozbilj­na smet­nja funk­ci­o­ni­sa­nju ko­lek­ti­va i psi­ho­lo­škoj at­mos­fe­ri na po­slu”, is­ti­če Bo­ja­na Đu­rić.

„U stra­nim ban­ka­ma ret­ko ka­da će­te vi­de­ti slu­žbe­ni­ka ko­ji je iz­gu­bio kon­tro­lu nad svo­jim po­na­ša­njem – ne zbog to­ga što su ti slu­žbe­ni­ci ro­đe­ni sa da­rom za bez­gra­nič­no tr­plje­nje stra­na­ka, već za­to što pro­la­ze kroz spe­ci­fič­ne tre­nin­ge za rad sa lju­di­ma. U raz­vi­je­nim za­pad­nim ze­mlja­ma na šal­te­ru se ra­di sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na, jer je pri­me­će­no da oso­be ko­je su du­že vre­me iz­lo­že­ne tu­žba­ma i žal­ba­ma ne­za­do­volj­nih stra­na­ka raz­vi­ja­ju broj­ne psi­ho­so­mat­ske po­re­me­ća­je”, is­ti­če Bo­ja­na Đu­rić.

Is­tra­žu­ju­ći uti­caj pri­vat­nog ži­vo­ta na na­sta­nak stre­sa na po­slu, psi­ho­lo­zi su do­šli do za­ključ­ka da ve­li­ki iz­vor stre­sa za za­po­sle­ne pred­sta­vlja si­tu­a­ci­ja u ko­joj ih čla­no­vi po­ro­di­ce zo­vu da te­le­fon­ski re­ša­va­ju pro­ble­me. Na­ša sa­go­vor­ni­ca is­ti­če da su ve­li­kom stre­su iz­lo­že­ne oso­be u tzv. po­ma­žu­ćim pro­fe­si­ja­ma, jer one či­ta­vo rad­no vre­me re­ša­va­ju tu­đe pro­ble­me.

„Is­tra­ži­va­nja ko­ja su ra­đe­na u na­šoj ze­mlji po­ka­zu­ju da su pod ve­li­kim stre­som de­fek­to­lo­zi i oso­be ko­je se sta­ra­ju o pa­ra­ple­gi­ča­ri­ma, jer ima­ju ogra­ni­če­ne pro­fe­si­o­nal­ne mo­ći da im po­mog­nu. Za­ni­mlji­vo je da za­po­sle­ni u Ur­gent­nom cen­tru ni­su pod ve­li­kim stre­som, jer su se psi­ho­lo­ški adap­ti­ra­li na bor­bu za ži­vot pa­ci­je­na­ta – nji­ma ve­ći stre­sor pred­sta­vlja­ju ne­a­de­kvat­ni uslo­vi ra­da i za­sta­re­la me­di­cin­ska opre­ma”, sma­tra Bo­ja­na Đu­rić.

Ka­ta­ri­na Đor­đe­vić  

objavljeno: 13/06/2010

Nastavak na Politika...