Izvor: Story, 06.Feb.2016, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefan Kapičić: Ivana i ja smo se verili
Nakon što je ostvario najznačajniju ulogu u svojoj dosadašnjoj karijeri, kao stripski junak u filmu Deadpool, beogradski glumac Stefan Kapičić zaprosio je devojku i koleginicu Ivanu Horvat, o čemu govori u intervjuu za hrvatski Story
Foto: Jelena Balić
Da snovi mogu postati stvarnost potvrdio je beogradski glumac Stefan Kapičić (37), dobivši značajnu ulogu u holivudskom blokbasteru Deadpool, koji uskoro dolazi u bioskope. U njemu tumači lik Colossusa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << člana X-Mena i jednog od najpoznatijih likova u svetu stripa. Sa šarmantnim glumcem našli smo se u jednom, njemu omiljenom, zagrebačkom kafiću gde je dobro raspoložen ispričao sve o svom bogatom profesionalnom putu, domaćim i inostranim ulogama koje su obeležile njegovu dosadašnju karijeru, a dotakao se i svoje životne filosofije, šta ga veseli, ali i smeta. Za kraj, progovorio je i o odnosu sa verenicom Ivanom Horvat.
Story: Kako ste dobili ovu značajnu ulogu?
- U Americi sam živeo dosta dugo, snimao sam neke od veoma uspešnih serija kao što su 24, Specijalna jedinica, Zakon brojeva, Događaj, film Big Miracle s Dru Barimor za Universal, gde sam i ostvario neke sjajne kontakte. Početkom leta nazvao me je moj agent i rekao mi da postoji uloga za koju misli da bi bila izuzetno dobra za mene, i da probamo. U početku nisam znao o čemu je tačno reč, sve je bilo tajno.
Story: Kad ste pristupili prvoj audiciji, i saznali o kakvoj ulozi je reč?
- S obzirom na to da sam u tom trenutku spremao premijeru predstave Hasanaginica u Tivtu, i u isto vreme na Dubrovačkim letnjim igrama obnavljao Romea i Juliju, nisam mogao da odem u Ameriku. Na kraju mi je agent tražio da se sam snimim, odnosno odglumim ono što se tražilo u skriptama.
Story: Ni tada niste znali koja je to zapravo uloga?
- Ništa se nije znalo, bilo je užasno tajno, s obzirom na to da svi ti veliki projekti ne smeju da procure. Ne žele da rizikuju. Ali sam dobio upustva kako tekst treba da vodim i pripremim. Nakon što sam snimio prvu audiciju, dogodio se i drugi poziv. Nisam mogao da verujem. Pripremio sam tekst iz filma, ali s promenjenim imenima, i tada još nisam znao o čemu se radi. Nedejlu dana nakon toga lično me zvao kasting direktor iz 20th Century Foxa, i tada sam shvatio da je nešto zanimljivo. Pošto sam manijak za stripove, i kad su stavili prava imena, uspeo sam da shavtim, što mi je dosta i pomoglo, da su ta imena ustvari likovi iz Deadpoola i junak iz X-Mena. Još sam dosta dodatno radio, napravili smo mnogo snimaka, rezova, pokušaja. Nakon toga me zvao agent da hitno dođem u Los Angeles. U tom trenutku igrao sam zahtevnu ulogu u Dubrovniku, u predstavi Romeo i Julija, pa nakon tri dana Hasanaginica u Tivtu. Rekao sam mu: Ali imam samo tri dana pauzu. Mogu da dođem nakon što završim predstavu u Crnoj Gori. Odgovorio mi je: Ne, kasting direktor insistira da nakon predstave u Dubrovniku sedneš na avion i dođeš na finalni razgovor. Naravno, tu više nije bilo nikakve dileme.Sve je bilo na nivou ozbiljnih holivudskih produkcija, plaćena mi je prva klasa, predivan hotel s pet zvjezdica. Limuzina. Imao sam nabolji mogući tretman. Osećao sam se fantastično. Došao sam u 20th Century Fox studio i dočekala me cela produkcija, pisci. Sesija snimanja, koja obično traje dva do tri sata, trajala je devet sati jer je reditelj bio oduševljen mnome. Stavili su mi kamere po licu, green screen. Colossus je jedini animiran lik u filmu, ali facijalne ekspresije, glas kao duša lika, pokreti - to sam ja. Tako raditi je mnogo teže nego klasična gluma u kojoj glumi vladaš samim sobom, a ovo je jedan strahovito težak proces. Moram priznati da je meni to tako nekako leglo, jer sam ceo svoj život u svetu stripa. Što se tiče samog opisa Colossusa, za njega ne mogu reći da je besmrtan, ali ima moć da naraste kao Hulk. Tada dobije svoje supermoći koje ga čine neuništivim, i jednim od najjačih superheroja u celokupnom Marvelovom svemiru. Tako da je ova uloga sigurno jedna od najvećih stvari koju sam do sada snimio, igram u tako velikom filmu koji ima jedan od najboljih marketinga ikad u smislu promocije. Kad sam završio tu audiciju, ništa nam nije bilo rečeno. Jedino da će mi se javiti u sledećih 45 dana i reći jesam li dobio ulogu. Bez obzira, sav srećan sam se vratio natrag, sleteo u Crnu Goru i odradio predstavu. Iz sna sam ušao u jednu balkansku realnost. Naravno da ta balkanska realnost ima i svojih prednosti, jer ne bih danas bio tu i ne bih bio što jesam i imao to što imam iza sebe, da nisam prošao svu tu agoniju i ekstazu, ali i doževio taj iskreni odnos prema umetnosti i našemu poslu. Mi svi ovde, nažalost ili na sreću, radimo u strašno lošim okolnostima, jer kultura na našim prostorima, kao i budžeti, su na nivou statističkih greški. I ovo sve što radimo, sve moje kolege, rade isključivo iz intimne potrebe za umetnošću, i potrebe za ostvarivanjem sebe. Jer na ovim prostorima novac naprosto ne ide uz naš posao. I ne novac, nego uopšte gledano - osiguran život. Sigurnost. U vreme Jugoslavije, kultura je bila na zavidnom nivou. Filmovi, pozorište... Nivo ozbiljne konkurencije. Možemo reći da se lažemo, ali imao si jednog Ričarda Bartona ili Orsona Velsa. Ali hajde, ne želim da povlačim paralele. Želim samo da kažem da mi je ova situacija koja mi se dogodila, samo pokazala kako se ljudi mogu i drugačije odnositi prema tebi. I da za nijednu zemlju nije dobro da marginalizuje kulturu. Imao sam ja i priliku da živim i radim u Americi, ali opet sam se vratio na ove prostore. Iskreno, bilo je divno raditi u Hrvatskoj, imao sam sjajne uslove, ali to opet nije neka konstanta, nažalost. S druge strane, da nisam s ovih prostora, da nisam ovde završio školu, radio s fantastičnim kolegama, danas ne bih mogao biti tu gde jesam. To jest, ne bi mi se dogodilo ovako nešto veliko, što mi, istovremeno, otvara milion drugih vrata. Sve to ima uzročno-posledičnu pozadinu. Neke stvari drukčije vidiš. Neke stvari više želiš.
Story: Jeste li onda saglasni s teorijom da težak put i uslovi rada od čoveka naprave jaču, bolju i kompletniju osobu?
- Ne mogu reći da sam uvek bio pun vere. Ali, opet, nikada se nisam bojao. Imao sam razdoblja, na primer, kad sam kod prijatelja u Americi spavao na gumenom dušeku. Imaš te uspone, snimaš serije, nešto se dogodi, ali onda opet moraš dalje, to je krvava borba. Živiš u svili i kadifi, i odjednom te pogodi nešto. Ima tu i suza. Plakanja iz čista mira. Snimio sam film s Dru Barimor, bilo je ludilo. I ti honorari, koje sam dobijao dok sam snimao tamo, daleko do toga da su bili mali. Dok sam bio u Los Anđelesu, dobio sam i ulogu u seriji The Event za NBC. Rekli su mi da ću glumiti u poslednje dve epizode, a onda da ću nastaviti u drugoj sezoni. Rekao sam: Bogu hvala, snimio sam to, sve je prošlo dobro. Nažalost, gledanost serije nije bila dovoljna, i studio je otkazao drugu sezonu. Meni se srušio ceo svet. Depresija. I tada mi je došao poziv iz Hrvatske za Larin izbor.
Story: Gde ste bili u trenutku kad vam je agent javio da ste dobili ulogu u Deadpoolu?
- Rekli su da će mi se javiti kroz 45 dana. Prošlo je nekakvih sedam dana od povratka iz Los Angelesa, i s kolegama sam bio u kafiću mog oca Galerija, inače najstarijem u Beogradu. Ostali smo do tri ujutro, i zvonio mi je telefon. Video sam da je moj menadžer iz Amerike, i pomislio sam da me zove oko neke stote stvari. Napisao sam mu da spavam, na šta mi odgovorio: Probudio sam te, vidim da si budan. Javi se na telelefon. Javio sam mu se, i rekao mi je: Pa dobro, jesi li ti normalan? Je li u redu da te probudim i da ti kažem da si dobio ulogu? U tom trenutku bio sam sam. Kako sam se osećao? Teško je opisati trenutak kad shvatiš da ti se ostvario san.Najlepše mi je bilo kad sam nakon toga sedeo s Ivanom u zagrebačkoj Kinoteci, gde sam saznao da je američki Entertainment Weekly, koji je tamo najrelevantniji mediji, objavio intervju sa mnom, nakon što je studio potvrdio da sam u podeli. Jer dobiti ulogu u Americi nije isto kao ovde. Lako je možeš izgubiti. Jednostavno, ljudi s tobom mogu biti nezadovoljni u toku procesa, i zamene te.
Story: Koliko je trajalo snimanje, kako je izgledalo?
- Proces rađenja lika trajao je oko četiri meseca, a uključuje moje prve audicije pre leta, te konsultacija i razmenjivanje mejlova s rediteljem Timom Milerom. Događalo se da u komadu snimam šest dana, onda me nema dvadesetak dana, pa se opet vratim. Deo filma se radio pre. U jednom trenutku došao je i Rajan Rejnolds sa svojim idejama. I on mi je bio reditelj. Želeo je kao izvršni producent i glavni glumac da Colossusa napravimo što je bolje moguće.
Story: Kakav utisak je Rajan Rejnolds ostavio na vas?
- I pre sam imao priliku da radim s holivudskim zvezdama, ali kod Rajana se na prvu prepoznaje šarm, harizma, vanserijski talenat. Jedan dan smo radili pet, šest sati na mom liku. Njegove ideje i improvizacije govore koliko je nadaren. Izgleda fantastično, nosi sa sobom priču kad uđe u prostoriju. Jako je neposredan, duhovit. Prava holivudska zvezda. Kad smo radili, onda me imitirao i govorio: Daj sad pokušaj ovo, možeš bolje od mene. Iskren je u davanju komplimenata. Rajan je i producent Deadpoola, tako da mu je ovo jako važan film.
Story: Spomenuli ste iznenadni dolazak zbog snimanja Larinog izbora. Na neki način, kao da je trebalo da se vratite ovde da biste ostvarili svoj američki san?
- Istina, ali, ponavljam, to snimanje u Hrvatskoj ne bih menjao ni za ništa. Bez obzira što sam radio i s Kiferom Saderlendom, koji ima ne znam koliko Emija ili Zlatnih globisa, seriju The Unit, reditelja Dejvida Mejmeta, seriju Zakon brojeva, čiji su producenti bili veliki filmaši, braća Toni i Ridli Skot, bio mi je potreban neki dodir sa svojim, i neka dodatna škola. I kontakt i život. Da bi se ovo danas dogodilo. Jer da nisam snimao Larin izbor, ko zna da li bi se dogodio Deadpool. Možda bih se na kraju zaposlio u McDonaldsu, ne znam, i ne želim da znam. Jer ovaj put gde sam danas, to je taj put.
Story: Jeste li primetili neku ljubomoru kod kolega?
- Često se ljudi u glumačkoj profesiji pitaju: Pa zašto se to meni nije dogodilo? Ja sam to isto tako zaslužio. Ali razlika je u prokletstvu pojedinca koji tvoj uspeh gleda kao svoj neuspeh. Iz jednostavnog razloga jer on ili ona uvek misli da bi trebalo da bude na tvom mestu. A to je netačno. Ima mesta za sve. Stvar je u tome koliko se ko trudi. Ne možeš da sediš kod kuće i čekaš da te neko nazove. Moraš da juriš. Sad zavisi kako i na koji način, i koji je tvoj cilj. Moj je cilj ceo život bio ovo. I sad tek kreće dalje. A i da se ne dogode veće stvari, kompletirao sam se u svojim željama. Činjenica je da kad u nekom trenutku ne radiš, i gledaš da drugi dobijaju poslove, da ti je teško. Uostalom, ima još sjajnih primera. Goran Bogdan je napravio vanserijski posao. U seriji The Last Panthers. Tu su i Goran Višnjić, Sergej Trifunović, Rade Šerbedžija, Zrinka Cvitešić, ljudi s ovih prostora za koje se daleko zna. Da me ne shvatite pogrešno, ali samo jedan L.A. ima 17 miliona ljudi, što je ogromno u odnosu na broj stanovnika država bivše Juge. Mi se moramo fokusirati na kvalitet, to je poenta. Drago mi je da su Zrinka, Bogdan i Višnjić uspeli. Volim što predstavljaju svoju zemlju, svoju regiju, u krajnjem slučaju - mene na svoj način. I obrnuto. Dolazim iz porodice u kojoj je moj otac najveće uspehe u životu ostvario regionalno, kao košarkaš sa svojim prijateljima iz bivše Juge. S Krešimirom Ćosićem, s Plećašom, Tvrdićem, sa Skansijem. Ukratko, s vitezovima jednoga vremena koji su osvajali zlatna odličja, pobeđivali svetske reprezentacije. U tom smislu i serija Larin izbor uspela je jer smo bili homogena ekipa. Mene su i te sapunice oblikovale; bila je to jedna od najvećih škola na svetu. Naravno, kao svaki projekat, imaju svojih mana. One nisu, niti mogu biti na nivou filma koji se snima tri meseca, ali mogu biti kvalitetne, mogu ljudima pružiti nešto. Ne stidim se nijednog projekta koji sam radio. Neki su bili manje ili više kvalitetni, negde sam ja bio bolji, negde lošiji, ali sve je to škola.
Story: Neke ste i privatno jako važne ljude upoznali na svim tim snimanjima?
- Pa, evo. Ivanu sam upoznao na setu. Moram li išta više reći?
Story: Čemu još zahvaljujete na ovom velikom uspehu?
- Ništa se nije dogodilo preko noći. Već 15 godina borim se sa svim svojim demonima. Svi smo mi glumci veliki emotivci, pravimo greške, svi mi tražimo svoje ja na prostorima na kojima to nije nimalo lako. Gde nas ljudi i ne doživljavaju na način na koji bismo mi to možda želeli. Ali treba da se pomažemo.
Story: Osim spomenutih uloga na filmu i televiziji, zapažen je i vaš rad u pozorištu. Za ulogu Tebalda u predstavi Romeo i Julija dobili ste odlične kritike. Koji vam je glumački mediji draži, odnosno koliko vam znači pozorište?
- Volim da kažem kako je pozorište osnova glumačkog bića, i nije čudno da veliki holivudski glumci nakon slave i osvojenih nagrada jedva čekaju da idu na Brodvej. Da ih publika vidi na sceni. Kod filma se nešto može promeniti, iseći, nekog možeš snimiti više puta, i izabrati najbolju scenu, a dobar reditelj i montažer od tebe mogu napraviti mnogo boljeg glumca nego što realno jesi. U pozorištu toga nema, u pitanju je kontinuitet, početak, sredina, kraj. Moj početak karijere bio je s Jagošem Markovićem, fantastičnim rediteljem, s kojim sam do sada radio deset predstava. Radio sam s Rahimom Burhanom, s Tomažom Pandurom, Anjom Sušom, Mucijem Draškićem, s nekima od najdivnijih reditelja u regiji, kao i u evropskim okvirima. Nedavno sam igrao predstavu Prazan grad, Dejana Dukovskog čiji sam i producent, na koju sam možda i najponosniji u životu. Igram s prijateljem i kolegom Miodragom Radonjićem, u režiji Marka Manojlovića. Ipak, nezahvalno je govoriti šta mi je draže, pozorište ili film, jer je to sve deo posla, ono zbog čega smo upisali akademije. Legitimno je preferirati nešto više ili manje.
Story: Verujete li da iza ovog vašeg uspeha stoji i neki sudbinski trenutak. Verujete li u sudbinu, Boga?
- Verujem u energije, verujem da se dobro dobrim vraća. Verujem da je karakter sudbina čoveka. Nisam fatalista i mislim da se čovek može menjati. Često neko kaže: Takav sam, kakav sam. I ja sam svojevremeno tako mislio o sebi. Sve u životu možeš promeniti, i sebe, osloboditi se nekih poroka, svega što te blokira. Ništa nije konačno. Možeš uspeti ako nešto želiš da promeniš. Po mom mišljenju niko nije slabić, samo je stvar izbora. Na žalost, poznajem velike talente, fantastične glumce kojima je karakter uništio karijere. Ali sve je stvar odluke. Trenutno sam jako srećan čovek, i ni jedna stvar u životu mi ne može ovo oduzeti. Makar da više ne snimim ništa poput Deadpoola, došao sam do nečeg što sam želeo. Kao što sam već rekao, iza toga se krije krvav rad. Uloge koje dobiješ, još više onih koje ne dobiješ, udarci u prsa koji te izbace iz ravnoteže. Neprespavane noći, predivni dani, ali i oni pretužni. Da bi došao do nečeg moraš da želiš, trudiš i ne odustaješ.
Story: Dogodili su vam se i lepi trenuci i u privatnom životu. Krajem minule godine verili ste devojku, glumicu Ivanu Horvat. Možete li nam otkriti kako je izgledala prosidba?
- Jeste, to je tačno. Verili smo se. Iskreno, to je nešto toliko intimno, da imam osećaj ako to budem delio s javnošću, neminovno ću izgubiti taj deo intime.
Story: Ivanu ste upoznali na snimanju serije Zora dubrovačka. Čime vas je šarmirala?
- Ivana je pre svegavanserijska glumica, njeno vreme tek dolazi. Posebno bih istakao njenu inteligenciju, obrazovanje i estetiku. To je nešto što izuzetno cenim kod nje. Najpre smo bili kolege i prijatelji, tek posle smo postali par. Ivana je izuzetno zrela osoba za svoje godine. Ima izuzetno dobro oko kad je reč o našoj profesiji. Po mom mišljenju, u njoj čuči jedan veliki reditelj. Uz sve to jako je skromna. I ovo nisu klasični komplimenti. A zanimljivo je da sam dosta dugo govorio da ne bih voleo da budem s glumicom. Jer glumci imaju veliki ego, kad dođu kući ne žele da razgovaraju o poslu, što je u tom slučaju neminovno. Sama činjenica da smo uprkos tome zajedno, govori o našem odnosu i vezi. Uspeli smo da prevaziđemo taj jedan nivo komepeticije kao glumac, glumica, i došli smo do jednog novog nivoa, razumevanja. I bez obzira na naše puteve, i što imamo predivan odnos, mi smo osobe za sebe. Nema prepuštanja. Ivana ima svoje predstave u Londonu, svoje kastinge, svoj profesionalni put, prijatelje.
Story: Šta vam je Ivana prvo rekla kad ste dobili ulogu u Deadpoolu?
- Znala sam! Ima jako dobru intuiciju. Ona uvek iskreno kaže je li nešto dobro ili loše. Nemamo taj odnos, u smislu u vezi smo pa sam joj najbolji na svetu. Oboje se trudimo da budemo pošteni i realni jedan prema drugome.
Story: Idete li zajedno na jednu od svetskih premijera Deadpoola?
- Idemo u Njujork na NYC Comic Con, jedan od najvećih na svetu. Kod ovakvih filmova nema klasičnih premijera. Najviše se radi za obožavaoce filmova. Oni žive za to. A posebno cene što u filmu glumi neko ko je i sam ljubitelj Marvelovih stripova. Na društvenim mrežama pišu mi iz celog sveta.U meni vide nekog od njih, ko je dobio ovako veliku priliku. Tamo ću u sklopu premijere gostovati u televizijskim šou programima, davati intervjue.
Story: Šta još priželjkujete u ovoj godini?
- Ne bih hteo da zvuči otrcano, ali najviše od svega zdravlje i sreću. Ostalo će doći samo po sebi. Za svoje bližnje i sebe. Da budem zahvalan na svemu što sam ostvario, i da idemo na nove nivoe. Na kraju, život je najbolja i najluđa režija, jer se odvija onako kako ne možeš ni da zamisliš.
Razgovarala: Antonija Nazor
