Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2009, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara jela i zanati za pamćenje
BAČKI PETROVAC - Slovačke narodne svečanosti koje su ove godine 48. put održane u Bačkom Petrovcu, prvi put u istoriji su obeležene kao nacionalni praznik Slovaka u Vojvodini, čiji je cilj da se očuvaju njihova kultura i tradicija. Obilovale su bogatim i raznovrsnim kulturnim i zabavnim programom u kojima je pored amaterskih folklornih i muzičkih grupa iz dvadesetak mesta u Vojvodini učestvovao i ansambl narodnih pesama i igara iz Ružomberka iz Slovačke, slovačka pozorišna trupa 10 >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << iz Nadlaka ( Rumunija ) , pevači, muzičari i folkloristi slovačke nacionalne zajednice iz Bekeščabe u Mađarskoj.
Čabjanska tarhonja
Najživlje je bilo na prvom slovačkom vašaru starih zanata. Na četrdesetak ukusno opremljenih, nevelikih štandova dela svojih zlatnih ruku izlagalo je pedesetak majstorica i majstora još uvek očuvanih dvadesetak zanata. Čim se okrepe pazovačkim paprikašom i probaju ćufte, takođe pazovačke, posetioci nailaze na štand kolara iz Pivnica, da bi odmah zatim prekoračili na teritoriju tokara iz Erdevika uz koji je majstor iz Vojlovice postavio svoje ćurčijske rukotvorine.
Zuzana Červenikova je stigla čak iz Nadlaka u Rumuniji da bi na slovačkim narodnim svetkovinama ovde u Petrovcu, ne samo prodavala svoje stare, a i nove čipke, nego u štandu koji je uzela pod kiriju izvodila štrikerske piruete pred licem radoznale vašarske javnosti. Ali pre nego nastavite dalje preporučljivo je da pređete na drugu stranu šora, čelo bašte, gde vas čekaju razne đakonije. Ako ste probali kisačku sarmu to ni u kom slučaju ne znači da treba izbegavati gustu čabjanska tarhonju, i to ne samo zato da bi rezanci sa sirom i kupusom i slovačke kifle lakše išle. To će vam dobro doći ukoliko se budete zaputili ka jednoj gildi starih zanata. Jer najviše štandova je zakupila prava starinska slovačka gilda iz varoši Bekeščabe u Mađarskoj. Do štanda vezilje Galine Varovitsk teško se bilo probiti možda i zato što je na nekom retkom instrumentu povremeno kao na čarobnoj fruli izvodila evergrin melodije. Graver i licider Liptok Tibor, takođe član gilde u Bekeščabu s neverovatnom lakoćom pokreta ruku pokazivao je zadivljenim posetiocima moć koncentracije.
Pletilje i tkalje Bernart Katlin i Ilidka Oroba iz iste gilde, zagledane u razboje preselile su i emocije i misli u neko sad još uvek udaljeno tkanje koje će teći do noći, a onda će u petrovačkom zanatlijskom šoru biti razapeto kao novo delo slovačkih narodnih rukotvorina.
Do kraja šora starih zanata stići ćete iz inata, a to će brže uspeti onim posetiocima koji su u svoj meni uvrstili ne samo paprikaš, nego i brdance, baganje, pirohe, rejteše, herovke, kolače sa makom, šušćovnjike, medenjake, palančinke, opekance, krofne i druge slovačke delikatese. To, naravno, pošto ste probali petrovački kulen - suhomesnatog cara kao i kobasice, takođe petrovačke, njegove verne pratilje.
Pozdrav braći
Još ako sve zalijete vinom, kao što to umeju dolnozemski Slovaci, onda će vam možda Staropazovčanin Miro Demak, poznati slovački pesnik, prevodilac, prozni i dramski pisac, urednik i izdavač koji već dve decenije vodi svoju uspešnu izdavačku kuću u Bratislavi, a na štandu prodaje svoja izdanja, kazati nekoliko stihova. Samo ne svoje, nego Sime Milutinovića Sarajlije , pisane u Zemunu 1842. pod naslovom „Pozdrav slavenskoj braći Slovacima“ : Vince pijem/ vence vijem/ Serbam rođakma/ Slavenskim Slovakam /, Karpat Tajka/ Tatra Majka / Serba bliznaku / Slavskom Slovaku /.
Možda će neko nekad ovu veselu temu odsvirati na violini koju je u ispostavi svoje majstorske radionice začeo ovde u Petrovcu, Jan Neček, maestro za izradu violina iz Kovačice.
