Izvor: Story, 26.Jul.2015, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je i kako nastaje rak grlića materice?
Ako se zapusti i ne leči na vreme, ovo oboljenje može biti fatalno. Naša stručna saradnica govori o tome kako se ono otkriva, na koji način tretira i šta žene da rade kako do problema ne bi došlo
Foto: Shutterstock
Reč je o jednoj od najopasnijih i najčešćih bolesti s kojima se žene susreću širom sveta. To je zloćudni tumor koji nastaje na grliću ili cerviksu, delu materice okrenutom prema vagini. Kao i kod ostalih maligniteta, i ovde dolazi do >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << nekontrolisanog umnožavanja nekih ćelija grlića koje su obolele. Dakle, preduslov je da se neke ćelije grlića prethodno promene, a te promene kasnije se, tokom kraćeg ili dužeg vremena, pogoršavaju, pre nego što se konačno razviju u ćelije raka. Na sreću, te prethodne ili premaligne promene možemo da otkrijemo redovnim pregledima i vrlo uspešno uklonimo.
Piše: Mr sc. med. dr Ivana Vuković, specijalista ginekologije i akušerstva, stručni konsultant u poliklinici Vanna Care
KOJI SU UZROCI NASTANKA?
Iako postoje različite teorije o tome kako ova bolest nastaje, ni danas ne možemo s potpunom sigurnošću da ukažemo na jedan jedinstveni uzročnik. Istraživanja su dokazala da infekcija nekim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) predstavlja visok rizik za nastanak raka grlića. Pored toga, pušači, žene sa oslabljenim imunitetom, one koje su rano započele seksualnu aktivnost, s brojnim ili pak promiskuitetnim partnerima, kao i osobe koje vode neuredan način života, spadaju u grupu s povećanim rizikom za pojavu ove bolesti.
MOŽE LI DA SE IZLEČI?
Ukoliko se zapusti ili otkrije tek u odmakloj fazi, rak grlića je poguban, a lečenje teško i veoma neizvesno. Neredovan odlazak ili izbegavanje ginekološkog pregleda često ima za posledicu to da se bolest kasno ustanovi, kad već uzme maha, što je glavni uzrok zašto veliki broj žena izgubi život. Redovni godišnji pregledi i rano otkrivanje bolesti najefikasniji su način da rano otkrijemo i uspešno lečimo ovu bolest. Primer za to treba da nam budu skandinavske zemlje koje su kroz preventivne preglede gotovo iskorenile smrtnost od raka grlića.
KAKO SE OTKRIVA?
S obzirom na to da je grlić materice lako dostupan i pregleda se jednostavnim i preciznim metodama, rano otkrivanje promena na njemu veoma je pouzdano. U praksi, primenjuje se kombinacija Papanikolau testa i kolposkopskog pregleda. Obe metode brze su i bezbolne, tako da ne treba imati predrasude kako je pregled kod ginekologa neprijatan. Najvažnije što svaka žena treba da zna jeste da već od 20. godine svaka od nas treba da ide jedanput godišnje na redovan ginekološki pregled, a to podrazumeva i kolposkopski pregled i PAPA test. Druga stvar koju uvek naglašavamo jeste zaštita pri seksualnim odnosima kako bismo sprečili infekciju seksualno prenosivim virusima.
ŠTA JE PAPA TEST?
PAPA test u stvari je Papanikolau test, a ime je dobio po američkom lekaru grčkog porekla koji ga je izmislio. On predstavlja mikroskopsko posmatranje ćelija uzetih sa grlića. Sve žene od 20. godine pa naviše treba da rade PAPA test jedanput godišnje. U slučaju da nalaz nije uredan, rade se vanredne kontrole po savetu ginekologa. Ono što čitateljke treba da znaju jeste da se PAPA test ne radi tokom menstruacije, zatim da ne koriste vaginalne tablete, kao i da izbegavaju seksualne odnose barem 24 časa pre uzimanja brisa.
ŠTA JE KOLPOSKOPIJA?
Kolposkopski pregled ili kolposkopija jeste neposredan pregled grlića pod uvećanjem, posebnim mikroskopom – kolposkopom koji omogućava ginekologu da uoči promene koje se ne vide golim okom. Pored redovne godišnje kolposkopije, ovaj pregled radi se i kada je nalaz PAPA testa neuredan ili ukoliko postoje neki drugi znaci ili simptomi koji ukazuju na moguće promene na grliću (krvarenja posle seksualnog odnosa, pojačan sekret, neobičan ili neprijatan miris vaginalnog sekreta, bol i tako dalje). Kolposkopija se ne radi tokom menstruacije. Najbolji način da se žena zaštiti od ove bolesti jeste njeno rano otkrivanje, a to znači da svog ginekologa treba da posetite najmanje jednom godišnje, bez obzira na to što nemate nikakve tegobe.
Priredila: Jasmina Antonijević Milošević
