Izvor: B92, 29.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta Srbija gleda i sluša
Beograd -- Prosečni stanovnik Srbije pre podne sluša Radio Beograd ili neku od stanica Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, a uveče gleda "Dnevnik 1" Radio-televizije Srbije i filmski ili zabavni program na Televiziji "Pink". Prosečan Beograđanin pre podne sluša "Jutarnji dnevnik" i "Kažiprst" Radija B92, a popodne "Novosti dana" Radio Beograda i "Dnevnik" Radija B92. Na televiziji su najgledaniji kviz "Želite li da postanete milioner", "Dnevnik" RTS u 19:30, popodnevna latino-američka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << serija na "Pinku" i večernji filmovi i zabavni programi te TV.
Ti podaci dobijeni su istraživanjem gledanosti televizije i slušanosti radija koja su sprovele agencija "Medijum", odnosno "AGB Stratedžik marketing". Istraživanja su pokazala i da je radio dominantan medij do 15:00, a da onda televizija preuzima primat.
Dušan Mašić, medijski savetnik u nevladinoj ogranizaciji IREX, koja se bavi razvojem medija, kaže da je radio kao medij potpuno obesmišljen zbog načina na koji su otvarane stanice i nespremnosti države da uvede red u oblast radio-difuzije. On je precizirao da uvođenje reda znači primenu Zakona o radio-difuziji, koji je na snazi još od jula prošle godine. U brojkama, to znači da bi umesto postojećih 800, u Srbiji u prvom talasu trebalo da bude zatvoreno 400 radio-stanica, navodi Mašić. "Na primer, u čitavoj Hrvatskoj imate 145 radio-stanica. U Budimpešti, koja je malo veći grad od Beograda, imate 17 radio-stanica, za razliku od Beograda, gde ih imate 87. U čitavoj Engleskoj, koja je 10 puta veća od naše zemlje i malo ekonomski bogatija, ona može sebi da priušti 265 radio-stanica, u odnosu na 800 koliko mi imamo. Red zaista treba da znači red. Ne može svaki mesar, ugostitelj, časovničar, poslastičar da isturi antenu na krov, da prikači kompjuter na antenu i da postane vlasnik radio-stanice i da emituje štagod mu padne na pamet", rekao je Mašić.
Istraživanje slušanosti radija pokazalo je da taj medij dve trećine stanovnika sluša svakodnevno. Najviše slušalaca, njih 64 odsto privlače muzički programi, dok 14 odsto sluša prvenstveno informativno-političke sadržaje. Kad je vrsta muzike u pitanju, neprikosnoveni su narodnjaci, koje sluša 38, i domaća zabavna muzika, koju najviše voli 21 odsto stanovništva. Slična situacija je i s gledanošću televizijskih programa jer se među 20 najgledanijih emisija u januaru nalazi 15 filmova i samo jedna informativna emisija. Direktor agencije "Medijum" Srbobran Branković navodi da je to pravilo i u svetu. "Ako poredite gledanost u drugim zemljama, videćete da su televizije zabavnog profila kudikamo gledanije od informativno-političkih emisija, verovatno je to odraz izvesnog prezasićenja. Možda je i to dokaz da se vraćamo u jedan manje-više normalan život, kada ćemo radije odlaziti da pecamo, nego se baviti političkim pitanjima", rekao je Branković.
Pomenuto istraživanje slušanosti radija pokazalo je da u je Beogradu ubedljivo najslušaniji Radio B92, s 300.000 slušalaca, ispred Radio Beograda i Radija S, koji imaju po 200.000. Takođe, u terminu od 7:00 do 13:00 Radio B92 ima više publike i od najgledanije televizije.
