Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski ždere ljude
U političkim govorima koristi se jezik rata, i to je najomiljenija metafora u javnom diskursu, tvrde filolozi i to potkrepljuju novim lingvističkim studijama
I pre nego što su se pojavili „ljudožderi“, srpski politički jezik je postao krvožedan. Na to ukazuju filolozi koji su se bacili na analizu metafora, što je odskora jedna od oblasti u lingvistici sa velikim brojem studija. Srpski se, kažu oni, ušančio u rovove i puca iz svih oružja.
Metafora više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije, kako za „Politiku“ kaže profesor Nadežda Silaški, koautor lingvističko-kritičkih studija („Javni diskurs Srbije“, „Diskurs i diskursi“), „ukrasno sredstvo, doprinos lepoti i zanimljivosti teksta“. „Ona je postala moćni ideološki instrument manipulacije u raznim vrstama ubeđivanja: političkom, reklamnom, medijskom diskursu.“ Naučnici koji su se posvetili kognitivnoj lingvistici kažu da je takav metaforički jezik u stanju da formira način mišljenja i delanja u javnosti.
U predizbornim mesecima, primeri su najizrazitiji.
Na izborima se vodi „ljuta bitka“ između zaraćenih strana, „vojnici”partija iscrpljuju se u borbi na političkom „frontu“, sklapaju se „paktovi“ sa „saveznicima“, političari „pucaju jedni na druge iz svih oružja“. Tu su „orozi“, „mitraljeska vatra“, hladni ili rovovski rat, „kolateralna šteta“ kada se priča o partiji koja je nastradala nenadano, a „borba prsa u prsa” najčešće se koristi za rivale na predsedničkim izborima. Politička scena je „poprište“ itd.
„Metafore rata u politici ističu u prvi plan borbu za vlast među političkim strankama, a istovremeno zamagljuju ostale aspekte delovanja, a to su, pre svega, uzajamna tolerancija, zajedničko delovanje za dobrobit države i naroda, saradnja i kompromisi među političkim partijama“, objašnjava profesorka Silaški.
Napadnut je i slabiji pol. Srpska žena se danas kreće po „minskom polju“ različitih ženskih časopisa i oglašivača za ulepšavanje. Bore, celulit, gojaznost jesu „smrtni neprijatelji“ žena. Njima se „objavljuje rat“, i predlažu im se „taktike i strategije“ za „borbu“ protiv znaka starosti. Najubojitije „oružje“ u tom „gerilskom ratu“ jesu, naravno, noviji kozmetički proizvodi na tržištu, koji su i najpouzdaniji „saveznici“ u ženskoj borbi.
Ženama se putem medija nameće da je njihovo telo „poprište bitke“, što je još jedan dokaz, prema mišljenju autorki „Zbornika u čast Svenki Savić“ koji je izdao Filozofski fakultet u Novom Sadu, o teroru mladosti i vitkosti u društvu..
Čak i kada bi Srbija bila primorana da bukvalno krene u rat, zaključio je nedavno Ivan Klajn, ženski deo populacije ne bi mogao da se pridruži jačem polu u patriotskoj odbrani zemlje. Jer, Srpkinje su već angažovane u iscrpljujućoj borbi na svim frontovima protiv moćnog neprijatelja ... – pomorandžine kore ili celulita.
A kad prođu izbori, počinje da se govori o braku. Manja stranka bi da se udomi, i to je udavača, a veća je mladoženja koji bira. I to je jedini trenutak kada žena, iako u metafori majušna, dobija na značaju. Pri sastavljanju konačnog „doma“ lukavim manevrima odlučuje koji će položaj sebi da obezbedi. I tako to traje vrlo kratko, do sledećeg bojišta. Kriza u braku se produbljuje, počinje novo zveckanje...metaforama rata. Srpski jezik opet kopa rovove iz kojih je tek nakratko bio izašao.
Zorana Šuvaković
-----------------------------------------------------------
Kosovo i srce
Šta se desilo sa srcem Srbije?
Srcu Srbije je nakon proglašenja nezavisnosti bio hitno potreban bajpas, jer je „doživelo infarkt“ i „iščupano je iz svog prirodnog tela“. Kosovo se, inače, u javnom diskursu poima putem najrazličitijih metafora, kao kolevka srpskog naroda, zenica našeg oka, najskuplja srpska reč, itd. I naši zvaničnici, kao što smo mogli pre neki dan videti, prihvatili su takav metaforički jezik u javnim istupanjima, vrlo pogodan za izazivanje emocijaali i za prikrivanje nemoći da se problemi reše, kaže Nadežda Silaški.
-----------------------------------------------------------
Dva oka razroka
Metafora „dva oka u glavi“ je od 2006. do danas jezički i kognitivno pratila društveno-politička događanja u odnosima između Crne Gore i Srbije. Doživela je nekoliko pojmovnih obrta u vidu inovativnih, nekonvencionalnih i kreativnih jezičkih ekstenzija svog prvobitnog oblika. Najpre su se „dva oka u glavi“ zavadila, zatim su zbog svađe počela da gledaju u različitim pravcima, da bi na kraju obolela od razrokosti, a glava je nalikovala na glavu nekog čudovišta s jednim velikim i jednim mnogo manjim okom. Nakon referenduma u Crnoj Gori, jedno oko je ispalo iz „lude glave“ i napustilo je.
objavljeno: 02.04.2011
