Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski prosek dopingovanih je iznad svetskog proseka
Stručnjak za ishranu sportista i borbu protiv dopinga kaže da joj je u Mančesteru ukazana čast zbog Nemanje Vidića, otkriva tajne ishrane i inteligencije, opasnosti od vijagre, vezi između seksa i forme sportista...
Dr Marija Anđelković je stručnjak za ishranu sportista i borbu protiv dopinga. Kad bi trebalo da koriste lekove ili preparate oni se, uglavnom, prvo njoj obrate da ne bi uzeli nešto što ima nedozvoljene „praškove”. Jer ona kao član tima dr Nenada Dikića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnivača Centra za sportsku ishranu i suplementaciju Srbije, brine i o tome. Za taj posao angažovana je i u svetu. Bila je na zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru (2010) i letnjim u Londonu (2012).
A da bi u tom poslu delovala s najvišeg nivoa specijalizuje kliničku farmakologiju i pohađa doktorske studije iz sportske medicine u Beogradu, a Akademiju sportske ishrane završava u Londonu.
Rođena je 18. septembra 1980. u Beogradu, gde i živi.
Od kad se zna za doping?
Jedan od najiskusnijih predavača o dopingu profesor Eduardo de Roze, Brazilac italijanskog porekla, voleo je da započne predavanje s Adamom i Evom, a to je odgovor i na vaše pitanje: „Jabuka u rukama Eve je prvi opisani doping”.
Kako vam je bilo u Vankuveru?
Tu sam bila predstavnik Svetske antidoping agencije. Svi sportisti su bili pod mojom „komandom”. Vodila sam kvizove o antidoping kontroli. Uvodila sam ih u zdrav život kroz desetak pitanja, pa ko je imao tačne odgovore dobio je šal, kapu...
Značajan gost bio mi je princ Albert Drugi od Monaka (53). Pričao mi je da voli zimske sportove, posebno vožnju bobom.
A u Londonu?
Tu mi je duh Londona bio jači od duha olimpijskih igara. U Vankuveru su svi građani živeli za igre, a u Londonu to nije bio slučaj. U glavnom gradu Engleske građani su nas doživljavali kao simpatične uljeze koji ih ometaju u uobičajenom načinu života.
Šta ste tačno radili u Engleskoj?
Bila sam zadužena za doping u ženskom fudbalu, u Njukaslu i Mančesteru. Pobednice igara bile su Amerikanke. Tada sam saznala da je fudbal najpopularniji ženski i dečji sport u Americi. Dečaci ga masovno igraju do kraja osnovne škole, a posle toga se to interesovanje gubi, dok devojke nastavljaju da šutiraju loptu.
Šta posebno pamtite?
Kad sam u Mančesteru kazala da sam Srpkinja bila sam, zbog Nemanje Vidića, kapitena Mančester junajteda, uvaženi gost na svakom mestu. On je za njih ikona. A proveli su me i kroz prostor koji obeležava avionsku tragediju ekipe Mančester junajteda u Nemačkoj (1958), posle utakmice protiv Crvene zvezde (3:3) u Kupu šampiona. U centru tog prostora je baklja koja se ne gasi. Izveli su me i na teren i ponudili mi da pipnem travu na Old Trafordu.
Kako su Englezi doživeli fudbalerke?
Pratili su sve igre sem finalne utakmice. Verovali su da će protiv Amerikanki igrati Engleskinje, ali to se nije dogodilo. U finale su se plasirale Kineskinje. I Englezi, iako su kupili 40.000 ulaznica po 100 funti, nisu došli na tu utakmicu. To je bio njihov način osude svog tima.
Da li ste vi osudili nekog zbog dopinga?
Na ovim olimpijskim igrama doping kontrola je radila dan za dan. Sve to zbog brzine takmičenja i eventualnog isključenja nekog sportiste. Zvanična lista dopingovanih još nije objavljena, ali u našim, internim, krugovima znamo da je samo sedam sportista bilo dopingovano i isključeno sa igara u Londonu, a rađeno je 5.000 kontrola.
A kad to radite van takmičenja?
Mi testiramo 100 najboljih sportista Srbije četiri puta godišnje. Oni su u obavezi da nam uvek kažu, gde će biti u naredna tri meseca i koji sat im odgovara. I mi odlazimo do njih jednog dana u ta tri meseca – bez najave. Srpski prosek dopingovanih je zabrinjavajući, jer je iznad svetskog proseka! Iz tog kruga kontrolisanih isključeni su samo teniseri koje testiraju lekari iz njihove federacije.
Kako objašnjavate „slučaj Lens Armstrong”?
Ovaj američki biciklista je od 1999. do 2005. sedam puta pobedio na Tur de Fransu, a prošlog meseca je kažnjen oduzimanjem odličja. I to samo zbog sumnje da se, u vreme pobeda, dopingovao. Ovu sumnju su izneli Lensovi rivali i saradnici. On je imao karcinom testisa i to mu je operisano. Ali, u tom periodu je, uz sve dozvole, uzimao lek testosteron, koji je kod zdrave osobe klasičan doping. I sad je, posle svih njegovih uspeha, bez pravih dokaza ljubomora učinila svoje.
Koja hrana je zdrava?
Najzdravija hrana je sirova, ona koja je u direktnoj vezi sa četiri elementa: zemljom, vodom, vazduhom i suncem. Grčki lekar Hipokrat je rekao: „Tvoja hrana je tvoj lek”, a savremena medicina kaže: „Uzrok čovekovih bolesti su loša hrana koju jede i dobra koju ne jede”. Tačno se zna da mozak uzima 25 odsto unetih kalorija u organizam. Ostalo prepušta drugim organima. Zato su oni koji se hrane pravilno 30 odsto inteligentniji.
A koja se mora izbegavati?
Sve grickalice kao grisini, čips... Retko kad jedem ili pijem ono što sadrži proste šećere, to jest čokoladu, „koka kolu” i slična pića. Litar „koka kole” zamenjuje 30 kockica šećera... U principu uvek jedemo ono što želimo, pa hrana, umnogome, opisuje i naš karakter.
Da li se zna šta jedu poznati?
Uglavnom da, jer to je i propaganda nacionalne kuhinje. Obama voli pečenu ćuretinu i kuvani krompir, Putin poštuje red: supa, meso, sladoled. Kraljica Elizabeta uzima organske namirnice iz svoje bašte: povrće, salatu, voće i uz to kuvanu piletinu.
Šta vas sportisti „tajno” pitaju?
Njihovo najčešće pitanje tog tipa je: „Da li je vijagra doping”. Kažem im da nije, ali nije bezopasna. Jer, taj „lek” ne izaziva veći krvni pritisak samo u polnom organu, već u celom organizmu. To je opterećenje za srce. Zato se može uzimati samo posle konsultacije s lekarom.
Kako seks deluje na formu sportista?
Ne znam da li se najbrži čovek na planeti Jusein Bolt šalio kad je, na takvo pitanje u Londonu, dao lakonski odgovor: „Meni veoma pomaže!” Ali znam da se jedna poznata sprinterka žalila da je mašina s kondomima, u olimpijskom selu, „najčešće prazna”.
Slavko Trošelj
objavljeno: 23.09.2012
