Izvor: Politika, 06.Jul.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska Vikipedija u potrazi za člancima o Prvom svetskom ratu
Slobodna enciklopedija na srpskom jeziku želi da poveća sadržaj o ovoj temi pre nego što se sledeće godine obeleži stogodišnjica od izbijanja velikog sukoba
Slobodna enciklopedija „Vikipedija” na srpskom jeziku proširila je nedavno sadržaj o Prvom svetskom ratu za 15 članaka, okupivši sve zainteresovane za ovu temu na jednodnevnom maratonu. Tokom 24 sata jedna grupa je pisala isključivo o velikom sukobu započetom 1914, čime je „Vikipedija” na srpskom želela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da krene u susret stogodišnjici od izbijanja Prvog svetskog rata, koja će biti obeležena sledeće godine.
Ni posle okupljanja članova ove internet zajednice enciklopedija na srpskom nije obimna u dovoljnoj meri. Zbog toga je srpski ogranak „Vikimedije”, organizacije sa sedištem u SAD koja je pokrenula „Vikipediju”, pozvao sve korisnike svetske mreže da upotpune sliku o Prvom svetskom ratu tako što će dopisivati sadržaj. „Vikipedija” je poznata kao enciklopedija čije odrednice kreiraju sami korisnici, bez strogog uredničkog nadzora. Kako kaže Filip Maljković, jedan od administratora srpske „Vikipedije” i potpredsednik srpskog ogranka „Vikimedije”, Prvi svetski rat je ogromna tema, koju su njegove kolege podelile na posebne članke.
– Učesnici maratona pisali su posebne članke o ovoj temi, tako da smo na kraju imali 15 novih članaka. Ja sam, na primer, napisao odrednicu o poslednjim preživelim ratnim veteranima ovog rata, s podatkom da je prošle godine umrla poslednja veteranka, Britanka Florens Grin, objašnjava Maljković.
On kaže da je inicijativu za maratonsko pisanje dala „Vikimedija” iz Švedske, koja sarađuje s organizacijom „Evropeana”, arhivom slobodnih fotografija. Od kuće ili iz kancelarije lokalne organizacije, svi zainteresovani su doprineli koliko im je znanje o ratu dopuštalo. Osim u Srbiji, slični maratoni istim povodom su održani i u Švedskoj, Britaniji, Austriji, Belgiji i Holandiji. Pošto osnivači za „Vikipediju” kažu da je „slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje”, to je i u ovom slučaju značilo da su tekstovi o ratu odlazili na internet bez jake kontrole. Upravo zbog toga, slobodna enciklopedija suočava se s pojedincima koji na sajt unose netačne i pristrasne informacije. Administratori „Vikipedije” takve korisnike nazivaju vandalima, koje ponekad čak i blokiraju, mada u slučaju tekstova o Prvom svetskom ratu nije bilo potrebe za tim.
– Prvi svetski rat nije izazvao „ratove izmenama”, kako mi nazivamo česte izmene sadržaja, brisanja i dodavanja suprotnih podataka. Na našoj „Vikipediji” ove ratove su izazivali članci o, na primer, Anti Paveliću ili Drugom svetskom ratu i, što nas iznenađuje, o pravopisu.
Kako objašnjava naš sagovornik, česte promene na „Vikipediji” dolaze zbog transkripcije stranih imena. Tako su korisnici enciklopedije na srpskom zaratili oko transkripcije prezimena kralja rokenrola: da li je Elvis bio Prisli ili Presli.
„Vikipedija” na srpskom ima 200.000 članaka. Prema oceni administratora, ona treba i mora da bude sadržajnija.
– Mi smo mala zajednica i nemamo dovoljno članaka, tako da koristimo svaku priliku da pozovemo ljude da pišu za nas. Dobro su nam pokriveni stari Egipat, slovenska mitologija i Drugi svetski rat, ali mnoge druge stvari, poput Prvog svetskog rata – nisu.
„Vikipediju” ne pišu stručnjaci, pa nije pouzdan izvor, ali kako zaključuje Maljković, ona jeste postala mesto na kojem milioni ljudi svakodnevno traže gotovo sve što ih zanima:
– Uvek kažemo ljudima: nemojte nam verovati! Ali, druga je stvar ako neko za ono što tvrdi postavi referencu, ako se pozove na relevantan izvor koji čitalac može da vidi. Uostalom, iako „Vikipedija” nije referentna, praksa je pokazala da se ljudi oslanjaju na nju.
„Vikipedija” je sedmi najposećeniji sajt na svetu. U Srbiji, prema podacima domaćeg ogranka, „Vikipedija” je osmi sajt po posećenosti, s tim što se računaju sve jezičke verzije, a ne samo ona na srpskom.
J. S.
objavljeno: 07.07.2013
