Izvor: Politika, 11.Jan.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sredi me – u fotošopu!
Od fotografa se danas traži da budu plastični hirurzi i poznatima skinu bore i najveći broj godina
Poznati prestonički estradni fotograf ugovara snimanje sa pevačicom: Napraviću ti usne Andželine Džoli, oči Monike Beluči, stas Žizel Bundšen, ma izgledaćeš sjajno. Folk diva na to odgovara: Znači, ja ne moram ni da dolazim na snimanje.
Ova anegdota je isprva poslužila beogradskim fotografima da ismeju fotošop, ali je kasnije za mnoge od njih, ili makar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za one koji rade za takozvane ženske i lajfstajl magazine, postala lekcija: niko, ma koliko godina imao, ne sme da ima nijednu boru, bubuljicu ili pegu. Retuširanjem se smanjuju obrazi i uvećavaju grudi, pa slavni na naslovnim stranama više i ne liče na sebe.
Ova moda je naravno došla sa Zapada, ali su tamo već nikle i brojne inicijative da se izdavači zakonom obavežu da označe svaku fotošopom izmenjenu fotografiju. Dvojica doktoranata sa Univerziteta u Dartmutu podržavaju ovu akciju softverom koji su upravo smislili a koji određuje koliko se radilo na fotografiji na skali od jedan do pet. Oni bi program poslali u redakcije magazina „Vog” ili „El” nadajući se da će njihovi urednici učiniti nešto kada softver bude pokazivao peticu, što bi značilo, na primer, da su nekome skinuli deset kilograma.
U Srbiji ne zvoni alarm mada slavni na ovdašnjim naslovnim stranama izgledaju mlađe nego kada su se za iste slikali pre 30 godina. Fotografima je rečeno da niko nije toliko lep i mlad da ne bi otišao pod alatke fotošopa.
Obrađuju se čak i fotografije mis Srbije Milice Tepavac koja ističe da se može osloniti na fotošop.
– Nekada se slika pod lošim svetlom, pa je pomoć dobrodošla – ističe mis Srbije.
Ona kaže da nekoliko puta nije bila zadovoljna svojom slikom u novinama kada autori nisu imali vremena da se pozabave finesama.
Doteraj me! To je zahtev koji pred likovnu umetnicu fotografije Vukicu Mikaču iznosi većina poznatih koje je slikala, između ostalog i za tiražne nedeljnike i mesečnike. Ona objašnjava da se sa upotrebom fotošopa preteruje u magazinima koji pokazuju glamur i da drastične izmene zahtevaju kako urednici tako i sagovornici.
– Od nas svi očekuju da budemo plastični hirurzi – kaže Mikača.
Seća se da je Olja Ivanjicki bila jedna od retkih koja nije tražila da bilo šta na njoj menja, dok joj je Ljuba Tadić „pripretio”: nemoj slučajno da me ubacuješ u one skalamerije! Ali, iskustvo sa najvećim brojem glumaca i urednika joj je takvo da prvi često zahtevaju da ispadnu atraktivniji makar i ne ličili na sebe a drugi mahom izlaze ovim željama u susret.
Fotograf Branko Pantelić koji je za revijalnu štampu slikao gotovo sve poznate ličnosti: glumce, pevače, manekenke, političare takođe ističe da trend opstaje jer svi žele da budu izmenjeni.
– Niko mi nije rekao: pazi, hoću da na slici izgledam onako kako izgledam u prirodi – objašnjava Pantelić.
Kada njegov rad prođe kroz ruke retušera, ne može da prepozna ni svoje snimke ni ljude koje je slikao.
– Sve se to pretvara u grotesku. Ali, fotošop je eliksir mladosti, makar i samo tih nedelju dana koliko traje časopis.
Ova moda je toliko uzela maha da se, prema rečima Pantelića, ljudi pojavljuju posle neprospavane noći, sa podočnjacima i neurednom kosom, da bi mu samo namignuli i dobacili: sredićeš ti to sve, zar ne?
Da mnoge zavodnice ne bismo prepoznali na ulici potvrđuje i Vesna da Vinča koja je zahvaljujući rukovođenju kompanije „Mis Ju” upoznala brojne misice, kako na retuširanim fotografijama tako i uživo. Ona, ipak, dodaje da je fotošop bolje rešenje od estetskih intervencija.
– Obrađena fotografija nikog ne boli – objašnjava Da Vinča, ali primećuje glavnu manu: – Čitateljke mogu lako da padnu u depresiju ako zaborave da ove fotografije nisu istina i da ne odgovaraju realnosti u potpunosti.
J. Stevanović
objavljeno: 12.01.2012.
