Izvor: Glas javnosti, 20.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrna kašika - suvenir iz logora
U kući Radomira Šutića, u prigradskom milanovačkom naselju Nevade, na posebnom mestu u vitrini gde se čuvaju najdragocenije stvari velike i ugledne porodice Šutić, posebno mesto zauzima jedna srebrna kašičica za koju je vezan deo istorije porodice Šutić. Ovu kašičicu doneo je iz Nemačke 1945. godine Radomirov otac Predrag Šutić, kada je posle četiri godine robovanja u nemačkom logoru u okolini Lajpciga završio svoju ratnu životnu epizodu i vratio se u Nevade u svoje Šutiće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << a iz Nemačke je doneo samo jednu jedinu kašičicu, koja ga je često podsećala na dane robovanja u Nemačkoj, ali i dane časti za srpske vojnike i oficire koji su i u takvim uslovima pokazivali veličinu srpskih vojnika zbog čega su oduvek bili cenjeni od svih, a posebno od Nemaca.
- Kao rezervista Šumadijske divizije moj otac Predrag je 1941. godine zarobljen kod Velesa u Makedoniji odakle je, sa ostalim zarobljenicima, transportovan u logor „Stalag“ kod Lajpciga gde su bili smešteni podoficiri i oficiri ondašnje jugoslovenske vojske. Može se reći da je moj otac imao i dosta sreće što se našao u ovom logoru jer su iz njega podoficiri i oficiri odlazili na rad u domaćinstva onih Nemaca koji su bili na frontu, a to je, ipak, u odnosu na one koji su bili u logorima smrti, bila sreća u nesreći. Kada su u maju 1945. godine Amerikanci oslobodili ovaj logor, prvo što su ponudili našim vojnicima bilo je oružje kako bi se obračunali sa Nemcima kod kojih su radili. Međutim, na zaprepašćenje Amerikanaca, naši vojnici su listom odbili da prime oružje i da se svete, uz obrazloženje da ti ljudi jesu Nemci, ali da oni nisu krivi za sudbinu koja je zadesila jugoslovenske podoficire i oficire - priča Radomir o sećanjima svog oca Predraga.
Ovakvim viteškim gestom oficira i podoficira bili su iznenađeni Amerikanci, ali i Nemci jer su znali kakva je zverstva u ondašnjoj Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, počinila njihova vojska te su ponudili oslobođenim zarobljenicima da iz kuća nemačkih porodica uzmu šta god požele.
- I gestom koji je usledio naši oficiri su još jednom pokazali koliko je u njima, i pored mnogih muka, bilo vojničke i ljudske časti. Moj otac, podoficir Predrag, je iz kuće domaćina gde je robovao uzeo samo jednu jedinu srebrnu kašičicu sa inicijalima FE i žigom proizvođača koji je garantovao da je kašičica izrađena od čistog srebra, a njegov primer su sledili i njegovi ratni drugovi - svi do jednog!
Ovaj gest naših oficira kasnije je bio i povod za čuvenu besedu nemačkog sveštenika Fridriha Gisendorfa održanoj u gradu Osnabrik kada je ovakvo ponašanje naših oficira nazvao „pobedom vrednijom od pobede savezničkog oružja, pobedom duše, pobedom srca i hrišćanske ljubavi „jer su naši vojnici koji su ličili na kosture umesto osvete izabrali milovanje nemačke dece čiji su očevi u crno zavili srpsku zemlju.
- Nažalost, iako je otac često pominjao ime domaćina iz čije je kuće poneo kašičicu, nismo ga upamtili, ali njegov sin je jednom prilikom prolazio kroz Gornji Milanovac i sreo s mojim ocem i Slobodanom Trojančevićem, ratnim drugom s kojim je moj otac bio u logoru. To je mom bratu Milanu i meni dobar trag da pronađemo naslednike jer želimo da vratimo kašičicu u porodicu iz koje je i doneta i čuvana u našoj kući kao relikvija 63 godine. U međuvremenu ćemo napraviti replike srebrne kašičice koje će ostati u kući Šutića u kojoj, Bogu hvala, ima dosta muških potomaka koji će njih, ali i njihove potomke, podsećati na viteštvo srpskih oficira koji su na zlo uzvratili milošću i plemenitošću - kaže Radomir Šutić, rezervni oficir JNA u penziji.
Kako je tuzan ovaj tekst. I sad ta bagra svapska opet nasrce na nas.
Ma pusti! Imati dušu je rpivilegija. A eto! ima nas, Bogu fala, koji i imamo tu privilegiju.
