Izvor: Politika, 06.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srdan Golubović birao najbolje filmove sveta
Autor „Apsolutnih sto”, „Klopke” i „Krugova” jedini je srpski reditelj koji je učestvovao u svetskom izboru najboljih dela sedme umetnosti
Srdan Golubović jedini je srpski reditelj koji je učestvovao u nedavnom izboru najboljih filmova svih vremena, u organizaciji Britanskog filmskog instituta i magazina „Sajt end sound”. Autor nagrađivanih drama „Apsolutnih sto”, „Klopka” sastavio je listu od 10 filmova za koje smatra da su najbolji u dosadašnjoj istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kinematografije.
Na Golubovićevoj listi nema prva dva filma sa konačne liste – prvoplasirane „Vrtoglavice” Alfreda Hičkoka i, do ovog izbora najboljeg, „Građanina Kejna”, Orsona Velsa.
– To je stvar ličnog senzibiliteta, jer su to filmovi dva velika autora i oba su vrlo značajna za istoriju filma. Meni je bliža „Vrtoglavica” – iskren je Golubović u razgovoru za naš list.
Naš reditelj smatra da su ovakvi izbori dobri jer nas podsećaju na dela koja su nam značila.
– Ti izbori na dobar način veličaju film i stvaraju interesovanje kod publike. Svi mi imamo liste i volimo da vidimo liste drugih ljudi.
Reditelj dodaje i da ovakav izbor nije utakmica i da nema pobednika i poraženih.
– Pravljenje ovakvih lista svakih 10 godina je dobar test kako neki filmovi stare. Vreme je najbolja provera njihove univerzalnosti i pravog značaja.
Golubović, koga uskoro očekuje premijera novog filma „Krugovi” ustupio je našem listu svoju listu, uz objašnjenja zašto se baš ovih 10 dela našlo na njegovoj listi najboljih svih vremena.
– Moj izbor je ličan i krajnje subjektivan, u njemu nema nikakve estetske ni ideološke niti koja povezuje filmove na listi. Naprotiv, ovi filmovi su potpuno različiti i svaki od njih je na drugačiji način uticao na moj doživljaj sveta i umetnosti. Ovo je intimni vodič kroz filmove koji su na mene najviše uticali.
„Sedam samuraja” (Akira Kurosava)
Antička drama u žanruvesterna. Film o gubitnicima koji dobijaju šansu da postanu heroji. „Sedam samuraja” je esencija Kurosavinog moralnog i estetskog sveta. Put od stereotipa do arhetipa i do mitskog i suštinskog u ljudskom postojanju. Savršenstvo filmskog izraza.
„Andrej Rubljov” (Andrej Tarkovski)
Film o veri u život i snazi jednog čoveka koji u njega veruje. O pojedincu koji ne pripada dogmi religije iako njen krst nosi. Ako bih birao najbolju filmsku scenu koju sam ikada video, to bi bila scena dizanja zvona. Za mene je „Rubljov” najsnažnija slika sveta kome pripadamo, slovenskog sveta.
„Taksista” (Martin Skorseze)
„Taksista” postavlja osnovna pitanja savremene civilizacije. Film o usamljenosti i ožiljcima prošlosti koji tragično određuju budućnost. O besu koji mora negde da proključa. „Taksista” je udžbenik filmskog jezika, kako u dramaturškom tako i u rediteljskom smislu. Pročišćen i sveden samo na suštinu, to je film u kome nema ničega što nije krucijalno za razvoj glavnog lika ili dramske radnje. De Nirov Travis Bikl je jedan od najupečatljivijih likova u istoriji filma.
„21 gram” (Alehandro Gonzales Inaritu)
Snažno, žestoko i dirljivo. Hrabro i revolucionarno u pogledu filmskog jezika. Film koji je srušio sva pravila filmskog jezika i potvrdio da je u filmu dozvoljeno sve što nas drži prikovane za bioskopske stolice i tera na suze. Neverovatna sloboda u naraciji i rediteljskom postupku. Briljantna gluma, vizuelnost i upotreba zvuka i muzike. Inaritu je najdarovitiji reditelj današnjice.
„Samuraj” (Žan Pjer Melvil)
Bresonovska svedenost i preciznost. Ogoljenost filmskog jezika dovedena do genijalnosti rediteljskog izraza. Žanrovski film van svih šablona žanra. Neverovatna lakoća rediteljskog pripovedanja. Film koji bih mogao da gledam svaki dan.
„Let iznad kukavičijeg gnezda” (Miloš Forman)
Film koji se najbolje i najtačnije bavi pitanjem ljudske slobode. Drama o pojedincu koji pokušava da individualnošću pobedi svet prosečnosti, predrasuda i nametnutih pravila ponašanja. O sistemu koji je nažalost nepobediv. Ovaj film sam gledao u osmom razredu osnovne škole, a posle projekcije sam definitivno odlučio da želim da se bavim filmom.
„Prisluškivanje” (Frensis Ford Kopola)
Tihi film sa tempiranom bombom u njegovoj srži i strukturi. Danas aktuelniji nego ikada u vremenu „Velikog brata” i bolesnog voajerizma savremene civilizacije. Film o privatnost, o pravu na nju i o gubitku privatnosti, kao najvećem gubitku slobode i identiteta. Savršena preciznost i jednostavnost rediteljskog pristupa. Svi elementi filmskog jezika u ovom filmu su u besprekornoj funkciji stila filma, od scenografije i kostima, do upotrebe zvuka i glumačkog postupka. Ako postoji film bez mane kome ne može da se oduzme nijedan pokret kamere ili promeni i jedan rez – onda je to „Prisluškivanje”.
„Skupljači perja” (Aleksandar Saša Petrović)
Film neverovatne energije i strasti. Očaravajuća lepota i poetičnost blata, raspada i smrti. Iracionalan i bajkovit, kao svet njegovih junaka. Briljantan u rediteljskom postupku, kadriran teleobjektivima – zgusnut i mastan, fokusiran na junake i njihove emocije. Moćan u interpretaciji dvojice najboljih jugoslovenskih filmskih glumaca – Bekima Fehmiua i Bate Živojinovića. Snažan i žestok. Neuhvatljiv film. Prelep.
„Devičanski izvor” (Ingmar Bergman)
Davno sam gledao ovaj film, a i dalje pamtim, kao jednu od najlepših i najdirljivijih slika koje sam video na filmu, scenu kada Maks von Sidou na vrhu brda rukama pokušava da obori i polomi drvo. Da polomi život, kao što je polomljen život njegove ćerke. Film o gubitku koji je nenadoknadiv i tuzi koja nikada neće da nestane. Film o ocu. Tipično bergmanovski, snažan i moćan iznutra. Kao santa leda koja se valja i na svom putu se pretvara u plamen.
„Žil i Džim” (Fransoa Trifo)
Ne znam zašto baš ovaj film, ali nisam mogao da napravim izbor a da u njemu nemam nijedan Trifoov film. Verovatno mi je bliži „400 udaraca”, ali me je uvek fascinirao „Žil i Džim”. Zbog užasne lakoće kojom Trifo pripoveda. Nepretenciozno, šarmantno, nežno i vrlo lično.
I. Aranđelović
objavljeno: 07.09.2012.
