Izvor: Mondo, 09.Maj.2016, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Žene piju muški
Šta najviše piju žene u Srbiji, kako postaju alkoholičarke, da li se leče od te zavisnosti, čime se pravdaju...
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
"Ja sam počela da pijem u menopauzi – hormonalni ’aerobik’ u kombinaciji s propalim brakom, samoćom i decom na raskrsnici puberteta i mladosti predstavljaju idealan alibi za druženje sa čašicom. Najčešće sam pila u večernjim časovima, nakon spremanja obroka, pranja sudova i rešavanja školskih i tinejdžerskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << problema moje dece.
U početku, to je bila flaša piva koju bih uzela u smiraj posebno teškog dana, kako bih se opustila i brže utonula u san. Vrlo brzo, pivo je bilo na mom ’meniju’ svako veče – čak i kada sam prešla na votku, tešila sam sebe da mogu da ostavim piće kad god hoću. A onda sam shvatila da svaki dan završavam sa pićem. Ne postoji alkoholičar koji se dobrovoljno javlja na lečenje, pa ni ja nisam bila izuzetak – u Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti došla sam na nagovor majke, sestre i dece. Njihova ogromna briga i strah za moje zdravlje bili su presudni da dam otkaz i započnem lečenje od alkoholizma. Da nije bilo te ljubavi, verovatno bih se utopila u alkoholnom viru”, priča pedesetjednogodišnja Milena V, koja se već mesec i po dana leči u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti.
Ona je trenutno jedina žena koja se nalazi na 24-časovnom bolničkom lečenju od alkoholizma, a prema rečima dr Silvele Božović, psihijatra i šefa odeljenja za ženske zavisnice od psihoaktivnih supstanci u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, u skici za portret alkoholičarke je žena srednjih godina, koja je uglavnom sama ili je razvedena i spada u kategoriju višestrukih životnih gubitnika. Statistika ove zdravstvene ustanove svedoči da je samo u toku protekle godine 133 pacijenta bilo lečeno zbog alkohola, ali je tek svaki deseti pacijent bila žena.
Zašto je votka omiljeno piće žena alkoholočara
Iskustvo psihijatara, međutim, govori da na tri muškarca koji u svojoj "biblioteci" drže sabrana dela "džonija vokera" i "džeka danijelsa" dolazi jedna žena koja pije i to najčešće - votku, jer ovo piće nema miris. Međutim, procenat žena koje se javljaju na lečenje zbog problema izazvanih alkoholom i dalje je veoma mali, a stručnjaci procenjuju da im se žene ređe obraćaju zbog sramote i socijalne predrasude da je ova bolest zavisnosti "rezervisana" samo za jači pol.
"Put koji vodi u alkoholizam najčešće počinje u primarnoj porodici u kojoj devojčica odrasta uz oca ili majku alkoholičara i u kojima se na porodičnoj trpezi deci dozvoljava da popiju čašu vina uz ručak. Statistika govori da deca alkoholičara imaju sedam puta veću šansu da i sami postanu zavisnici. Nažalost, osim genetike postoji i okruženje koje je tolerantno – u našoj zemlji kulturološki je neprihvatljivo da muškarac u kafani naruči bilo šta sem alkohola. Razvoju zavisnosti u velikoj meri doprinosi i filozofija novog doba – da ništa ne treba trpeti i da svaku tugu ili patnju treba zaliti alkoholom ili barem popiti tabletu za smirenje. Niko više ne pati i ne traži rame za plakanje, već traži recept za bensedin i čašu pića.
Odrastanje je i bolan proces koji podrazumeva patnju i gubitke. Ako mlada osoba ne nauči kako da se efikasno bori sa stresom, ona će uz pomoć čašice rešavati probleme. Naš zadatak je neretko sinonim za borbu sa vetrenjačama – mi moramo da naučimo osobu u čijoj se porodici pio alkohol i čije celo društvo pije, kako da kaže ’ne’ čašici. I sami roditelji smatraju da je alkohol sastavni deo odrastanja – zbog toga i nema mnogo mladih ljudi na lečenju. Oni uglavnom dolaze u četrdesetim i pedesetim godinama kada alkohol napravi ozbiljne zdravstvene probleme, supružnik zapreti razvodom, a firma – otkazom. Kad je reč o ženama, u proseku prođe deset godina pre nego što se jave na lečenje”, kaže za "Politiku" dr Božović.
Ona primećuje da je muško pijenje najčešće povezano sa javnim mestima, društvom i teatralnim ponašanjem tipa "šta pije kafana", dok je žensko pijenje obavijeno velom tajne. Žene su solo drinkeri i piju daleko od očiju javnosti – najčešće kada suprug i deca odu na spavanje, a one završe sve kućne obaveze.
"Za razliku od muškaraca koji piju i kad su radosni i kad su tužni, i kada njihov omiljeni klub gubi i kad dobije utakmicu, i kada je ružno vreme i kad je sunčan dan, žensko pijanstvo uvek je posledica stresova i višestrukih životnih gubitaka. Kod žene je stres taj koji dilemu piti ili ne piti rešava u korist alkohola. Zbog toga mi žene koje su došle na terapiju prvo pitamo: 'Šta dobijete pijenjem?' I najčešće čujemo odgovor tipa – opuštenost, bolje raspoloženje, manju napetost... Zbog toga kod žena nikada ne radimo samo na prestanku pijenja, već razvijamo koncepte rešavanja problema bez pomoći hemije", naglašava doktorka.
Kad se radi o izlečenju od ove bolesti zavisnosti, mnogo veću šansu imaju one žene koje na terapiju dolaze sa partnerom i decom.
"U razgovoru s kolegama, došli smo do zaključka da su muževi alkoholičarki mnogo više podržavajući saradnici u odnosu na žene alkoholičara. One neguju ulogu 'žrtve' koju svi žale i 'svetice' koju okolina uzdiže na pijedestal. I ne odriču se tih uloga tako lako", zaključuje dr Silvela Božović.
