Izvor: Glas javnosti, 20.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi opet uče srpski
Kad se nedavno zaputismo put Severne Albanije, sa dvadesetak članova Humanitarne organizacije „Stara Raška“, na graničnom prelazu Božaj dočeka nas delegacija Udruženja srpsko-crnogorske nacionalne manjine „Morača-Rozafa“- Pavlo Jakoje, predsednik Udruženja, inače pravoslavac, njegov saradnik Gezim Gjoka katolik, a potpredsednik Gani Musmeraj- musliman. Po nacionalnosti su, naravno, svi Srbi i tu, bez obzira na verske različitosti, među njima nema dileme. U samom Udruženju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Morača-Rozafa“, kao i celoj skadarskoj regiji, najviše je Srba katolika, a najmanje Srba muslimana. Od skoro 300.000 stanovnika, sudeći po zvaničnim podacima, 30.000 je Srba. Procena je, međutim, da na tim prostorima stanovnika srpskog porekla ima znatno više, možda i 150.000. Nažalost, surova viševekovna asimilacija, ponajviše tokom diktature Envera Hodže, kada su u Albaniji i zvanično bila zabranjena srpska imena i jezik, doveli su do toga da veoma malo stanovnika slovenske krvi ovde još govori srpski jezik. Sačuvali su, ipak, svest o poreklu, poput porodice advokata Pavla Jakoja, odnosno Brajovića, koji je sa grupom entuzijasta 1991. godine osnovao Udruženje „Morača Rozafa“. Brajović je završio dva fakulteta, ugledan je i uticajan u Skadru. Videlo se to i na graničnom prelazu Božaj, gde su, kada se on pojavio, carinske formalnosti obavljene za tren oka.
- Mora tako, morate biti mudri da biste opstali i izgurali svoje ideje-kazuje Brajović i ponosno ističe kako se u njegovoj porodici vekovima čuvao i učio srpski jezik.
Brajović i njegovi saradnici u Udruženju pokrenuli su kurseve srpskog jezika. Kažu, samo tokom ove godine kroz njihovu školu prošlo je 70 ljudi. U gradu Skadru na simboličan način je demonstrirana koegzistencija tri religije. Katolička katedrala, pravoslavna crkva i džamija su, skoro jedna do druge, u centru grada raspoređene u uglovima zamišljenog jednakostraničnog trougla. Nedaleko od pravoslavne crkve, a na stotinak metara od hotela „Skadar“, nalaze se i kancelarije Udruženja, u kom nas dočekaše mladi instruktori srpskog jezika. Ehlimana Osmanagić, koja je u Tirani završila Filološki fakultet, ne krije zadovoljstvo što je ovde dobila šansu da nauči srpski jezik, a potom i da dobije honorarni posao i sama postane instruktor. Prošlog leta Ehlimana je boravila i u Srbiji, gde je na letnji kamp vodila grupu srpske dece iz Skadra. Te subotnje večeri njen student je bila Nersada Mandić, diplomirani politikolog, koja nam je na srpskom jeziku pričala kako voli srpske filmove i kako bi volela da upozna glumca Dragana Nikolića.
Kada je čuo kako se u Skadru govori srpski jezik, Branislav Baćović, direktor firme „Transportšped“ iz Beograda, odmah je pozvao svih šest instruktora da u Beograd dođu o njegovom trošku. Baćović i Vojin Vučićević, predsednik Organizacije „Stara Raška“ obećali su da će animirati privrednike iz Srbije da pomognu Udruženje Srba i Crnogoraca u Skadru.
SUZE MLADE GOJKOVICE
Domaćini iz Severne Albanije nam, pred oproštaj, prirediše nezaboravno veče u restoranu „Tradicija“. U prepunom restoranu, muzičari su se iz sve snage trudili da pevaju srpske pesme. Igralo se užičko kolo, „pojili se volovi na reci“ i prozivala krčmarica da „još vina natoči“. Za nas, koji smo prvi put bili u Severnoj Albaniji, duboke emocije su se preplitale sa pitanjem: Da li je moguće da nismo znali da i tamo imamo tako divan narod, da li je moguće da smo dozvolili da se desetine naših sunarodnika jednostavno prebrišu. I, ima li to veze sa grehom, koji počiniše naši ljudi, braća Mrnjavčevići koji, kako kaže legenda i epska pesma, u zidine Skadra na Bojani, uzidaše mladu Gojkovicu.
Predsednik „Morače-Rozafe“ želi da u Skadru izgradi i srpsku školu, ali je svestan da će pomoć albanske vlade za takav poduhvat teško dobiti. Preostaje im samo da pomoć stigne iz Srbije.
Provedoše nas domaćini i put visova Prokletija, putevima i klancima kojima je srpska vojska prolazila tokom Prvog svetskog rata. Na ručku u katoličkom selu Šalje imali smo poseban tretman, jer su kćeri domaćina udate za srpske mladiće. Naime, kako ovde skoro i da nema mladića za ženidbu, iz Skadarske regije se, samo prošle godine 80 devojaka udalo u Srbiji. Kažu, počelo je spontano, uz posredovanje izvesne Vere, koja je htela da pomogne rođakama iz Severne Albanije, a istovremeno i da, za provodadžiluk, zaradi dobar bakšiš. A, kada su devojka iz okoline Skadra i momak sa Pešteri probili led, sve je išlo mnogo brže i lakše. Patrijarhalno vaspitane devojke iz okoline Skadra i Severne Albanije su vredne i spremne da se odreknu sna o ugodnom gradskom životu. Proces je podstakla i Humanitarna organizacija „Stara Raška“, čije je sedište u Beogradu, koja nastoji da obezbedi donacije i pruži pomoć bezmalo svim novim bračnim parovima.
