Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spreman na sve za dobar štos
Popularni voditelj se uspešno bavi muzikom i ima još mnogo drugih interesovanja, a gledaoci su se podelili na one koji ga naprosto obožavaju i na one koji ga ne podnose. Ravnodušnih nema
Javnost sigurno ne bi toliko zanimalo s kim se oženio, zašto se razveo, ko mu je nova devojka i gde su letovali da je u pitanju neki drugi, manje poznati mladić, a ne popularni voditelj i šoumen Ognjen Amidžić. I mada nije sklon skandalima i nastoji da sačuva svoju privatnost, on taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teret slave i uspeha stoički nosi na plećima.
– Čim si eksponiran, ljudi hoće da znaju sve o tebi. Bilo bi licemerno da pričam da to nisam znao kad sam počeo da se bavim ovim poslom. Ali, televizija je moja velika ljubav od malih nogu i svestan sam da moram da plivam s tim što je prati – ističe Ognjen, koji se sa podjednakim uspehom bavi i muzikom.
Iako nije jedini koji radi na više „tezgi” odjednom, da ga ne bi, kaže, okarakterisali kao „multipraktik” koji bi hteo sve, a na kraju ne ispadne ništa, odredio je šta mu je prioritet. Prednost je s razlogom dao televiziji.
– Kao što je za decu glumaca normalno da krenu stopama roditelja, isto je i u novinarskoj profesiji. Novinarstvo je kao droga, kada se jednom „navučeš”, teško da više možeš da izađeš iz toga. Moj otac je bio dopisnik RTS-a iz Šapca, i nesvesno je i mene uveo u te krugove. On je stvarno bio posvećen svom poslu. Uglavnom je pratio sport i sa tog terena slao informativne priloge, ali kad je počeo rat u Hrvatskoj i Bosni, s jedne strane iz profesionalnih, s druge, iz ljudskih pobuda, postao je ratni izveštač. Verujte, naša kuća se tih devedesetih godina pretvorila u mali štab. Voleo je i svoj grad i ljude, i često i mimo posla išao i nosio pakete, prenosio poruke... – kaže Ognjen s neskrivenim, ali nenametljivim ponosom na oca koji je poginuo na radnom zadatku.
– Nikad nisam voleo o tome da pričam. To su bile godine stradanja i nesreće. Sebe sam doživeo kao jednog od hiljadu drugih koji su imali sličnu, strašnu sudbinu. Mama je moju mlađu sestru i mene ipak uspela da izvede na pravi put. Mnogi možda nisu imali sreću da imaju bar majku. Nadam se da se takav period nikad više neće ponoviti. Ne treba da se zaboravi, ali mora da se živi dalje – smatra ovaj uvek pozitivno raspoložen mladić.
Ognjen je zahvaljujući ocu upoznao mnoge ljude iz medija, ali kada je posle išao na audicije, nikoga nije zvao da ga progura. Smatrao je da treba da prođe samo ako ima talenta. Počeo je na radiju, u Šapcu, naravno, posle se okušao i na „202”, pa u „Garaži”, a potom prešao na „veliku” televiziju, čak je bio stipendista RTS-a, ali je tek na „ružičastoj” televiziji zablistao punim sjajem. Njegova spontanost i originalnost došli su do izražaja u autorskoj emisiji „Amidži šou”. Spreman da uradi sve za dobar štos, svoje goste dočekivao je u pižami, u krevetu. Dolazile su mu najpopularnije ličnosti i rado su otkrivale pikanterije iz svoga života. Gledaoci su se podelili na one koji njega i Oskara, njegov alter ego, naprosto obožavaju, i na one koji ih ne podnose. Ravnodušnih nije bilo.
Muzika je, kaže, proizašla iz televizije kao hobi.
– Ideja nije nastala preko noći, posle koje ustaneš ujutru i rešiš da snimiš pesmu, već je sazrevala kroz razgovore. Sreća da sam se kroz moj primarni posao sprijateljio sa ljudima iz sveta muzike, tako da i to moje pevanje iz zezanja zvuči profesionalno – smatra naš sagovornik.
Objašnjava kako je nastala i proslavila se njegova grupa „Flamingosi”.
– Postavljen je na temeljima eksperimentalnog programa „Balkan et”, koji je objedinio Sarajevo, Banjaluku, Podgoricu i Beograd, kao jedan bend koji je kroz tu emisiju nastupao na čitavoj teritoriji. Trebalo je smisliti neku „foru”. Odlučili smo da to bude bend kičastog imena. Madžgalj, koji je kao glumac dobio zadatak da bude domaćin u Podgorici, i ja brzo smo se „skapirali”. Od samog početka i sami smo se dobro zabavljali, pa smo rešili da komponujemo neke numere, ali bez ikakvog cilja da to stigne do famozne Evrovizije.
To se brzo otrglo kontroli. Kad smo napravili taj maksi singl iz kojeg se izdvojila pesma „Ljubav”, javili su nam da je u Crnoj Gori postao hit. Počeli su i da nas pozivaju na nastupe. U početku nismo ni hteli da idemo, jer nismo imali šta da sviramo, a onda smo se organizovali i sve je dobilo mnogo šire okvire. Isto je bilo i sa pesmama o „medi Brundi” i „zmiji i žabi” koju sam snimio sa mladom folk pevačicom Slavicom Ćukteraš. Te dve melodije prošle godine su bile dva najveća hita u zemljama bivše Jugoslavije. Jednostavno su se poklopile neke bitne stvari, sreća, dobar trenutak, dobar osećaj, dobar geg...
---------------------------------------------------
Žali za rukometom
Ognjenova najveća ljubav je, ipak, rukomet.
„Svim klincima koji su, kao ja, živeli u Šapcu tih osamdesetih godina kada je harala ’Metaloplastika’, njeni igrači su bili idoli. Svi smo se ’palili’ na rukomet i igrali smo ga od malih nogu. Bili smo izuzetno talentovana generacija. U to vreme Šabac je stvarno imao neverovatno dobru rukometnu školu. Ali, razočarao sam se i `94. godine prestao da treniram. Činilo mi se da nema svrhe da nastavim. Tada sam imao samo osamnaest godina, verovatno u tom trenutku nije imao ko da me uputi i posavetuje. Šteta. Žao mi je što nisam istrajao i ostvario ono o čemu sam maštao, planirao i mislio da će se desiti”.
------------------------------------------------------------------------------
Arbitar – da, učesnik – nikako
Bilo koji rijaliti šou program po Ognjenovom mišljenju je vrlo diskutabilna stvar, a ipak budućnost televizije.
– U svetu apsolutno vlada rijaliti i dokumentarni vid programa, jer ni najbolji scenario ne može da dočara tako realne reakcije. To, međutim, nije neki poseban voditeljski izazov. Posle mog autorskog šou programa, gde utrošim svu svoju energiju i gde sve najviše zavisi od mene, ništa više nema tu težinu. Za mene je „Farma” bila izazov, jer nisam skretao pažnju na sebe, već sam bio veza između spoljnog sveta i zadruge i takmičara. Čovek koji ih kažnjava, ali i nagrađuje. Zadovoljan sam, jer su svi ti delovi programa u kojima sam se ja pojavljivao bili izuzetno gledani. Od septembra kreće treća „Farma”, i nju ću voditi, a od nove godine, kada se završava, vraćam se u studio da radim „Amidži šou” do juna – otkriva Ognjen. Bez dvoumljenja dodaje da ni pod kojim uslovima ne bi učestvovao u bilo kom rijaliti programu, pa ni na „Farmi”.
– Što bih ja delio privatnost s nekim? Prvo, ne bih ušao, zato što sam je vodio i deo sam tima koji to kreira i pravi. S druge strane, rijaliti šou može da bude mač sa dve oštrice. Neku magiju koju si već stvorio na televiziji, lako možeš da pokvariš. Imamo mnogo takvih primera. Rijaliti šou programi su, po mom mišljenju, za ljude koji su na početku karijere i koji treba da skrenu pažnju na sebe ili za one koji su na zalasku, da se vrate na neki način. U suprotnom mora da ima veliku cenu.
---------------------------------------------------------------------------------
Šta kaže o svojoj novoj romansi...
Zahvaljujući nasrtljivim paparacima, koji su ga „upecali” kako gura kofere na aerodromu, zna se da je Amidžić sa novom devojkom, Danijelom Dimitrovskom, manekenkom modne kuće „Viktorijas sikret” iz Njujorka, nekoliko dana proveo kraći odmor na Majorki. Ne poričući sve što je u vezi njegove nove romanse napisano, samo je kratko prokomentarisao: „Neke stvari se dese kad ih najmanje očekuješ”.
-----------------------------------------------------------------------------
... a da li je mamina maza...
„Pa, nisam baš u toj meri u kojoj me bije glas. Ali, normalno je, naročito za sinove, da su vezani za majke. Ne viđamo se često, a čujemo se kad god se ukaže prilika. Ne utiče na moje odluke, jer bi to značilo da nema poverenja u mene. Zna da sam oformio svoj stil, ukus i kriterijume i da sam dobro vaspitan. Ona je, ipak, jedan od mojih najboljih kritičara“.
... i za čim luduje?
„Volim dobra kola i brzu vožnju, ali ne onu koja ugrožava život. Trenutno vozim limuzinu „BMV”, vrlo specifične boje. Volim i provod, ali ne divljanja, a iznad svega obožavam kompjuterske igrice. Godinama ne mogu da prestanem da ih igram!“.
Dana Stanković
objavljeno: 05/09/2010
