Izvor: Politika, 19.Jul.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportiste savetujem da ne razmišljaju o neuspesima
Psiholog sporta priča o ponašanju u porazima, strahu kao moćnoj emociji, veštinama prevladavanja straha, iskrenosti i laži, nedoumicama, orijentiringu kao svom sportu...
Psiholog dr Ljubica Bačanac, iako penzioner, dobila je nedavno posebnu čast da kao vanredni profesor na Fakultetu za menadžment u sportu Univerziteta „Alfa” u Beogradu studentima prenosi znanje iz psihologije sporta.
Rođena je 1. aprila 1952. u Semberiji (BiH). Psihologiju je studirala u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beogradu. Diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu, a magistrirala na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za najbolji diplomski rad. Više od 35 godina je radila kao psiholog u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije baveći se psihološkom dijagnostikom.
Uz sve to 30 godina se takmičarski uspešno bavi orijentiringom.
Živiu Beogradu. Ima sina Marka (33), tehnologa, a od njega unuku Angelu (2).
Šta ste hteli da budete?
Od početka školovanja pokazivala sam pedagoška interesovanja. Kad bi učiteljica izlazila iz učionice meni je davala zadatak da sa učenicima vežbam matematiku ili druge sadržaje.
Ipak, studirali ste psihologiju?
Psihologiju sam izučavala i u učiteljskoj školi. Tada samje zavolela i nisam se tu zaustavila. Studirala sam psihologiju, a po okončanju studija uključila sam se u takmičarski sport.
Koji sport je vaš?
To je orijentiring, sport za sve uzraste. Angažuje mentalne i fizičke sposobnosti čoveka. Zadatak orijentirca je da uz pomoć karte i kompasa, što brže, po zadatom redosledu, pronađe i overi sve „tačke” koje su ucrtane u mapu.
Kako se ponašate u porazima?
Radujem se svakom ishodu. Smatram da je za mlade sportiste najvažnije da na pravi način shvate da je i poraz sastavni deo igre i života. Ko to razume ima preduslov da bude veliki igrač i čovek.
Koji je vaš savet mladima?
Mladim sportistima se mora omogućiti da, uprkos naporima, na vreme upoznaju i probaju sve sokove života. Jer, kad uđu u zrelije godine, pa otkriju da postoji ljubav, seksualnost, može da se desi da napuste sport ili da uđu u sportsku i životnu krizu. Zato je bitno izbalansirati sve sfere života.
Šta je najvažnije u sportu?
Izabrati sport po svojoj meri. Važna je i realna podrška trenera i roditelja, jer primarni ciljevi omladinskog sporta nisu samo pobede, već vaspitanje i zdrav psihosocijalni i fizički razvoj.
A šta je vama najvažnije?
Moj sin i njegova porodica imaju centralno mesto u mom životu. A ukoliko sledimo Sigmunda Frojda onda je voleti i raditi smisao života. Takođe je važno da čovek radi ono što voli i da se raduje svakom novom danu.
Čega se plašite?
Nisam osoba koja se plaši. Ne razmišljam negativno. Jer, sve čega se plašite mnogo pre može da se ostvari, ako imate loše misli. I sportiste savetujem da ne razmišljaju o neuspesima. Pravi ciljevi su usmeravanje na proces, na kvalitet onoga što trenutno rade – na ovde i sad.
Kako se živi sa strahom?
Verovatno vrlo teško. Strah je moćna emocija. Ona razara srž bića. Svrha psihologije sporta jeste da nauči ljude da ovladaju psihološkim veštinama. To je isto kao učenje tehnike skok-šuta u košarci, forhenda u tenisu... Tako se uče psihološke veštine prevladavanja stresa.
Da li je dobro biti iskren?
Iskrenost je važna komponenta karaktera, kao što je to poštenje. Ona je preduslov za kvalitetan odnos s ljudima. Na suprotnoj strani je laž koja je ponižavajuća za obe strane u odnosu. Ali najvažnije je biti iskren prema sebi. Ipak, moramo da vodimo računa o tome šta ljudima govorimo, jer neke iskrene reči mogu da ih povrede ili oni mogu da ih zloupotrebe.
Da li ima seksualnog uznemiravanja u sportu?
Nažalost, da. To su suptilni vidovi nasilja odraslih nad mladim sportistima. Sport obiluje situacijama u kojima trener ima blizak fizički kontakt sa sportistom, kad mora da ga pridrži, podigne... U svetu je odavno jasno kakva vrsta kontakta i komunikacije je dozvoljena. Mi smo tek ove godine usvojili Protokol o zaštiti dece od zlostavljanja u sportu.
Koje mesto u životu pripada seksu?
Seks je jedna od primarnih bioloških potreba koja mora da se zadovolji kao i potreba za hranom i vodom. To je deo ljudske prirode koju ne smemo da zanemarujemo. Naravno, snažni i neprihvatljivi seksualni nagoni mogu da se sublimiraju u prihvatljive aktivnosti kao što su sport i umetnost.
U kojoj su vezi seks i ljubav?
Seks bez ljubavi je zadovoljenje fiziološke potrebe. To je kao kad gladni uđete u restoran, utolite glad i izađete, a da za vreme jela niste bili svesni ni izgleda, ni ukusa hrane, niste uživali u jelu, ni u ambijentu restorana. Jer, ljubav je uzvišena emocija, seme sreće, koje čoveka obogaćuje i čini srećnim.
A šta nam nudi muzika?
Muzika je jedan od moćnih stimulansa. Ona oplemenjuje sadržaje i aktivnosti. Sportisti je koriste za odmor, relaksaciju, smirivanje, kao i za podizanje raspoloženja uoči takmičenje.
Ko posebno zaslužuje vašu zahvalnost?
Pre svih to su moji roditelji. Nisu više živi, ali oni su to znali. Bili su veoma nesebični. I meni i bratu dali su krila da odletimo tamo gde smo želeli, a oni su ostali sami. Zahvalnost zaslužuju i moji profesori na fakultetu: To su Nikola Rot koji, nažalost, više nije živ, i Nenad Havelka.
-----------------------------------------------------------
Bez panike
Kako reagujete u nedoumici?
Evo šta mi se nedavno dogodilo. Čekajući autobus jedan mladić je protrčao pored mene, uhvatio me za lančić i povukao privezak. Otkinuo ga je i odneo, a lančić je pukao i skliznuo u majicu. Nisam paničila. Samo sam opipala vrat da vidim da li me posekao, a nije. A onda su krenule panične reakcije ljudi oko mene. Bila sam mirna i nimalo uplašena. Samo sam, sa osećanjem neke tuge, pomislila: Bože, gde mi to živimo?
Slavko Trošelj
objavljeno: 20.07.2014
