Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soba sa pogledom na morsko dno
Gradovi budućnosti bi, umesto da se grade na kopnu, mogli da zarone u okeanske dubine
Većina porodica tokom letovanja svoj doživljaj smatra potpunim samo ako je smeštena u sobi sa pogledom na more. Ova simbolika bi u (ne tako) dalekoj budućnosti mogla da ima bukvalno značenje. Naime, kanadska dizajnerska kompanija „Ziglo” predstavila je nedavno koncept budućeg grada na vodi, koji bi služio u turističke, istraživačke i rezidencijalne svrhe. Ovaj futuristički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekat nosi radni naziv „Gajr” (Gyre – vir, vrtlog) kao asocijacija na kruženje okeanskih struja. Prema rečima dizajnera, „Gajr” predstavlja novu klasu ekoturizma koja bi zbližila ljude u potrebi da se bolje shvati trenutno najmističnija životna sredina na našoj planeti – okean. Projekat su pozdravili dizajneri i arhitekte širom sveta, a magazin „Ju-Es infrastrakčr” predviđa da bi realizacija ove ideje mogla da počne vrlo brzo, možda i tokom naredne dve godine.
Pomenuti grad na vodi imao bi četiri kraka dužine 1,25 kilometara i centralni sferični deo (koji neki nazivaju podvodni „oblakoder” ili „sidro”) koji bi ulazio u vodu do dubine od fantastičnih 400 metara. Ukupna korisna površina kompletne strukture iznosila bi 212.000 kvadratnih metara. Unutar svakog kraka nalazio bi se poslovni i stambeni prostor, šetališta, improvizovani parkovi, šoping molovi i zabavno-rekreativni centri. Prostor između svakog kraka dovoljno je veliki da posluži kao luka za najveće prekookeanske brodove.
Stručnjaci procenjuju da bi ovaj i slični gradovi na vodi mogli da imaju višestruku prednost u odnosu na konvencionalna naselja. Prvo, biće orijentisani da u potpunosti koriste obnovljive izvore energije (solarnu energiju, snagu vetra, talasa i morskih struja) a uz pomoć postrojenja za desalinizaciju vode problem vodosnabdevanja biće trajno rešen. Reciklaža će biti jedan od najbitnijih aspekata, a kompletan čvrsti i tečni otpad bio bi u potpunosti biorazgradiv. Ipak, najveća prednost ovakvog naselja bila bi njegova mobilnost. U skladu sa potrebama, budući grad bi mogao da se „seli” unutar različitih klimatskih zona čime bi se izbegle oštre zime ili jarka leta i uštedeli milioni kilovata potrebnih za grejanje odnosno hlađenje. Budući grad bi u slučaju velikog nevremena mogao da se skloni, pa čak i „zaroni” na sigurnu dubinu. U slučaju najsumornijih klimatskih scenarija (otapanje glečera i povećanje nivoa mora usled kojeg će biti potopljeni mnogi primorski gradovi pa i cele države) ovakva naselja mogla bi da imaju ulogu svojevrsne Nojeve barke budućnosti.
Adrijan Čolaković
[objavljeno: 22/02/2010]
