Izvor: Politika, 14.Sep.2011, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikarka i košarkašica uprkos invaliditetu
Iz rodnog sela na Vlašiću Biljana Nedić se u invalidskim kolicima otisnula u svet i u sportu i kulturi postigla rezultate koji su joj doneli Nagradu grada Banjaluke
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da snaga duha i borbenost mogu da nadvladaju telesne mane svedoči i životna priča dvadesettrogodišnje Banjalučanke Biljane Nedić. Rođena u selu Ćorkovići na Vlašiću, sa anomalijom na kičmi – spin bifid, od drugog meseca ona je osuđena na život u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << invalidskim kolicima. To je, ipak, nije sprečilo da u kulturi i sportu postigne rezultate koji su joj doneli Nagradu grada Banjaluke.
Njen životni put je bio mukotrpan i mogao bi se svesti na izreku: „Preko trnja do zvezda”.
– Posle završenog četvrtog razreda osnovne škole, morala sam da odem od kuće, jer je u mom selu bila samo četvorogodišnja osnovna škola, i od tada se sama, srećom uspešno, borim sa životnim nedaćama. Osnovnu školu sam završila u Banjaluci, u Zavodu za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”, a oprobala sam se i u glumi – kaže Biljana Nedić koja je igrala u predstavi „Mi smo deca 21. veka” Narodnog pozorišta Republike Srpske i do danas nije zaboravila aplauz koji je dobila od publike.
Posle osnovne škole otišla je u Crnu Goru, u Podgoricu, jer banjalučke škole nisu tada imale prilaze na ulazima za invalide.
– Kao đak generacije, završila sam upravnu školu. I tamo sam otkrila svoj slikarski talenat. Od tada do danas bavim se slikanjem, i to tehnikom koju sam ja osmislila, a reč je o kombinaciji vitraža i ulja na platnu – ponosna je Biljana koja je do sada imala desetak samostalnih i isto toliko kolektivnih izložbi u RS i Crnoj Gori, a imala je ponudu da izlaže i u Austriji.
Biljana se u Banjaluku vratila pre pet godina, RT RS je o našoj sagovornici snimila dokumentarni film, a ubrzo je počela i da radi.
– Zaposlila sam se u Fabrici obuće „Bema”. Direktor fabrike Marinko Umićević podstakao me je da u Košarkaškom klubu invalida „Vrbas” počnem da igram košarku. Jedina sam žena invalid košarkašica u regionu koja igra u muškom klubu – ne krije zadovoljstvo naša sagovornica koja pleni svojim optimizmom.
Biljana je nekada mislila da je košarka samo rekreacija za invalide. Međutim, mišljenje je brzo promenila.
– Sve se promenilo kada sam videla koliko se invalidi žrtvuju na terenu. Boreći se za loptu, čak ispadaju iz kolica. Ta borbenost je odlučila da i ja postanem aktivna košarkašica – ponosno ističe Biljana Nedić.
Boro Marić
------------------------------------------
Slika me više privlači od pravnih propisa
Biljanina, uslovno rečeno, motorna snaga je porodica, jer je, kaže, od roditelja nasledila borbenost.
– Porodica me pokreće, ona mi je ukazala na puteve na kojima sam se oprobala. Ali, umetnost je put kojim najsigurnije koračam i nadam se da će mi ona doneti punu afirmaciju. Zbog umetnosti sam napustila Pravni fakultet, jer me stvaralaštvo više privlači od propisa – odlučna je naša sagovornica da nastavi putem koji joj je doneo uspeh.
objavljeno: 15.09.2011.
