Izvor: Politika, 22.Nov.2010, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sladak dremež za kancelarijskim stolom
Sijestu proteruju čak i iz Španije, baš u vreme kada celi svet treba da je prigrli, naročito kompanije
Za Ronalda Regana se veruje da je dremao svakog popodneva iako njegova žena Nensi tvrdi da to nije tačno. Uporno odbijanje bivše prve dame da prizna jednu tako benignu stvar potvrđuje da je u zapadnoj kulturi greh protraćiti i jedan minut, a kamoli spavati sat vremena usred dana.
Međutim, baš sada kada ceo svet usvaja američki moto da je vreme novac i odriče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se sna zbog posla, istraživači tvrde da nikada nije bilo potrebnije odvojiti pola sata za popodnevno dremanje.
U trci za novcem i pod pritiskom kulture koja kaže da ne treba gubiti vreme, sijeste se polako odriču čak i na Iberijskom poluostrvu. Jednom Špancu ranije nije bio potreban nikakav razlog da odrema svako popodne, a danas ga na to najčešće nateraju marketinške kampanje i trikovi, kao takmičenje u sijesti koje se prošlog meseca održalo u jednom tržnom centru u Madridu. Pobednik se birao na osnovu nekoliko pokazatelja: koliko je dugo spavao, da li se lepo raskomotio, a dodatni poeni su išli onima koji su zahrkali.
Izgleda da se san nikad ranije nije smatrao tolikim luksuzom i gubljenjem vremena kao danas, što je, kako tvrde istraživači, uvek bila pogrešna premisa, a sada je još neprihvatljivija.
Čovek koji mnogo radi, a u slobodno vreme guta bezbroj informacija sa Interneta bez prestanka proveravajući poštu i statuse na Fejsbuku, mora da nađe vremena da odmori preopterećeni mozak.
Dr Majkl Brus, autor knjige „San za lepotu: Izgledajte mlađe, i osećajte se odlično putem boljeg sna”, upozorio je nedavno za „Hafington post” da ljudi sve manje dremaju iako brojne studije pokazuju da će čovek koji zadrema po podne pre ostati zdrav nego onaj koji nema ove navike.
„Dremanje može biti najbrži način da po podne ponovo pokrenete umorni mozak”, tvrdi dr Brus.
Toni Švarc, autor knjige „Način na koji funkcionišemo ne funkcioniše”, dodaje da takmičarski nastrojena društva ne cene one koji dugo spavaju ili prilegnu posle ručka jer se veruje da su lenji. Međutim, Švarc tvrdi da poslepodnevni san pruža komparativnu prednost jer obnavlja telo i duh, i čini da čovek bolje zapaža i brže reaguje na opasnost. Suprotno opštem shvatanju, više ćete uraditi ako napravite pauzu u toku dana jer ćete tako biti odmorni da radite čak i kasno uveče.
Istraživači Univerziteta Harvard su prilikom jednog istraživanja učesnicima u eksperimentalnoj grupi dozvolili da odspavaju, dok su oni u kontrolnoj ostali budni. Potom su obe grupe radile test pamćenja. Pokazalo se da je prva grupa imala daleko bolje rezultate.
Kada piloti na višečasovnim letovima odspavaju pola sata, njihovo vreme reagovanja se skraćuje za 16 odsto.
Najbolje je odspavati između 13 i 15 časova, ali baš je to vreme kada svi zaposleni moraju da otvore „četvore oči “.
Švarc veruje da firme treba da dozvole zaposlenima kratku popodnevnu dremku. „Gugl” je među prvima dozvolio radnicima da prilegnu i obezbedio im posebne prostorije za odmor.
„Dremanje se neće ustaliti u kompanijama dok menadžeri ne shvate da nije broj radnih sati odgovoran za rezultat, već energija koju radnici donesu”, zaključuje Švarc.
On tvrdi da bi zaposleni tako bili dva do tri puta produktivniji posle dremanja. Ako treba, nije loše ni izaći na klupu u parku i tako iskoristiti pauzu za ručak.
Švarc kaže da čak i ako ne možete da zaspite, treba da duboko udišete kroz nos i izdišete na usta i da ćete čak i tako zatvorenih očiju i dišući uspeti da se odmorite. On veruje da će sofe i sobe za odmor postati realnost radnog prostora.
Umorni Njujorčani već mogu da iskoriste pauzu u posebnoj sobi za dremanje u Empajer stejt bildingu. Plaćaju 14 dolara za 20 minuta sna posle čega ih budi slaba vibracija. Kako zaključuju Kamila Entoni i Bil Entoni, profesori Univerziteta Boston, autori knjige „Umetnost dremanja na poslu”, zaposleni već tajno kunjaju za radnim stolom.
„Dremanje je prirodan i besplatan način da povećate produktivnost radnika. Kompanije više ne mogu da zatvaraju oči pred epidemijom pospanosti na poslu”, zaključuju Kamila i Bil Entoni.
J. Stevanović
objavljeno: 22.11.2010
