Izvor: Politika, 05.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skakavci i na nepcima Zapadnjaka
UN i EU promovišu ishranu insektima koja bi trebalo da reši problem gladi u svetu
Mravlji kolač i tarantula pržena u dubokom ulju za sada su egzotična azijska jela, ali posle istraživanja Ujedinjenih nacija možda će postati i hrana koja se preporučuje stanovnicima svih kutova planete.
Kako broj ljudi na Zemlji raste, baš kao i cene hrane, svetska organizacija je pokrenula projekat posvećen novim namirnicama. Cilj im je da ispitaju hranjive vrednosti insekata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << paukova i ostalih sitnih stvorenja koje jedu ljudi na Istoku.
UN su u potrazi za bubama, skakavcima i muvama koje bi možda mogle da prehrane stanovništvo, javlja „Gardijan”.
Evropska unija je već uložila tri miliona evra u naučnike koji ispituju nutritivne vrednosti insekata.
Holandski nutricionisti posebno su posvećeni zadatku, jer njihova vlada finansira i zaseban projekat. Nauka promoviše skakavce na tanjiru, tvrdeći da su oni prirodna hrana. Prednost buba i mrava je i to što imaju manje masnoća od jela koja se jedu na Zapadu. Nije nevažno ni to što, tvrde holandski stručnjaci, uzgajanje insekata manje ugrožava planetu nego uzgoj krava, ovaca i svinja.
– Do 2020, kupovaćemo insekte u supermarketima. Čudićemo se kako ljudi nisu mislili da će se to dogoditi, veruje holandski istraživač Marsel Dajk.
Različite izložbe prate trend. Tako je Muzej istorije prirode u Londonu imao postavku „Jestivi insekti: hrana za budućnost”, na kojoj su posetioci videli 1.700 vrsta jestivih insekata, između ostalih i škorpione prelivene čokoladom.
Zagovornici azijskih jela na stolovima Zapadnjaka ističu da insekti proizvode više mesa po kilogramu od domaćih životinja, kao i da obiluju mineralima, vitaminima i proteinima.
Većina onih koji nisu Azijati ipak ne bi probala termite ma koliko nauka govorila da su izvor gvožđa. Nezamislivo im je da pojedu nešto što skače, svetli i ima više od četiri noge. To je bljutavo, nejestivo, reći će većina. Zato zagovornici ovog trenda i predlažu da se insekti prvo samelju i zapadnjačkim nepcima serviraju kao hamburgeri ili sosovi. Ima i onih koji tvrde da insekti nisu grozni, kao što je autor poznate knjige „Čovek koji jede bube” Piter Menzel.
– Insekti imaju isti ukus kao i omlet od sira u testu... termiti su kao ljuska pečenog kikirikija – kaže Menzel.
Pre nego što preporuče pržene cvrčke, UN i EU treba da odgovore na neka pitanja: Da li su insekti zdravi, jer se zna da prenose bolesti? Da li se iz njih mogu izvući proteini? I šta bi se dogodilo sa ovom vrstom kada bi celo čovečanstvo počelo da je maže na hleb?
Azijski restorani po svetu prilagođeni su nepcima domaćina pa uglavnom ne nude ni malo ljuće sosove, a kamoli skakavce. U lokalima istočnjačke kuhinje u Srbiji nema ni traga od onoga što se prodaje na pijaci u Hongkongu. Vlasnik jednog beogradskog restorana sa kineskom hranom kaže da nije ni razmišljao da gostima ponudi ništa egzotičnije od piletine sa indijskim orahom dok za insekte u supi i paukove u sosu kaže da predstavljaju bogatstvo istočnjačke kuhinje.
– To je jako raznovrsna kuhinja i zato ne možemo sve da spremamo ovde.
Zagovornici trenda ističu da ni neazijska društva nisu lišena egzotike. Meksikanci neka jela prave od skakavaca. Fragmenti insekata nalaze se u konzervama slatkog kukuruza pa čak i u čokoladi.
Šta je sa zamrznutim brokolijem?
Ni ne želite da znate, kažu naučnici.
----------------------------------------------------------
Insekti su leteći škampi
Holandski istraživači kažu da četiri skakavca obezbeđuju onoliko kalcijuma koliko i čaša mleka, kao i da pojedine vrste crva imaju više proteina od teletine.
Važno je i što su manje masni od mesa. Zna se i da 100 grama skakavca sadrži 20 grama proteina i 6 grama masti, dok 100 grama govedine ima 24 grama proteina i 18 grama masti. Marsel Dajk tvrdi da su bube slične školjkama, kao i da na insekte možemo gledati kao na leteće škampe.
J. Stevanović
objavljeno: 06.08.2012.
