Izvor: Glas javnosti, 22.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sitnije, Cile, Sitnije
- Dobar dan, dragi čitaoci i cenjeni gosti, sa vama se nalazi pesnik, kompozitor, igrač, pevač, a pre svega zabavljač Novak Bojić Cileee-najavljuje sam sebe, sve nadvijajući se nad diktafon, čovek koji je penzionerske dane dočekao kao obućar u firmi „Rudo“, ali je, kako sam tvrdi, mnogo poznatiji po učešću u kultnoj emisiji „TV Bukvar“, šaljivim pesmama koje su u zvezde lansirale čuvenu Micu Trofrtaljku, ali i po tome što je pesma „Sitnije, Cile, sitnije“, koja je svojevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << proslavila Lepu Brenu, ispevana baš njemu u čast.
Pesmama koje, otkad zna za sebe, svake noći ispisuje, kaže, ni broja ne zna, a mnoge od njih objavili su svojevremeno „Diskos“, „Jugoton“ i „Jugohit“. Piše ih još od detinjstva, kad je kao klinac čuvao ovce u rodnoj Ribarici kraj Loznice, a od svoje osme godine svira i harmoniku.
- Sviram i sad, ali mi, nažalost, ovih dana jedna dama harmoniku, pola miliona dinara vrednu, ukrala. Bio ja u miliciju, ali mi rekli da od toga nema ništa. Sad je samo molim bar harmoniku da vrati, jel me harmonika i proslavila - priča Novak Bojić, prisećajući se kako ga je, te 1970. godine, u Prokopu gde je u to vreme živeo, slučajno otkrila Mira Stupica, kao tada čuvena nepismena Kika Bibić, koja je baš nadomak njegove kuće snimala „TV Bukvar“.
Pisao je Cile i dotad pesme, ali kaže, džaba, jer dok te neko ne podrži, niko te ne zarezuje. A kad je u njegov život ušla Kika...
- I, oni mene uhvate da im na licu mesta komponujem i sviram. I ja, kao nepismeni harmonikaš, odmah napišem i za 20 minuta iskomponujem pesmu - „Divan dan je osvanuo, sunce na pomolu, nepismeni širom zemlje polazu u školu“. Bila to trema velika, sve mi se noge odsekle, ali uspem da napišem još sedam, osam strofa. Ne prođe mnogo, a oni me opet zovu. Kažu, dođi, Cile, da nam napišeš još pesama. Ja onda na neko vreme batalim firmu i odem u umetnike. Snimim sa njima još sedam, osam emisija i sve me uredno na blagajni platili. I, bilo para, ali džaba kad sve one proklete banke odnesoše. Posle sam snimio i ploču... To je ta moja sreća što me prati stalno. Posle toga svugde me tražu, sve mi lepili glumci po veseljima petoiljadarke ovde - reče, pa se lupi posred čela, sve se prisećajući berićetnih godina.
Tako je počeo njegov dvostruki život - danju je radio u firmi, noću pisao pesme, a onda ga zvao na saradnju pozvao najpre kompozitor Savatije LJubičić. Čitao je Cile svoje šaljive stihove i u radijskim emisijama Milovana Ilića Minimaksa i tu stekao nadimak „doktor za smeh“, a posle je stigla i životna saradnja sa pevačicom Milicom Ostojić, u narodu poznatijom pod umetničkim imenom Mica Trofrtaljka. Za omot jednog od njenih albuma pozirao je čak i u kolevci, obučen kao beba, sa sve cuclom u ustima.
VANZEMALJAC IZ LOZNIČKOG KRAJA
Žali se Novak Bojić jedino što ljudi više ne umeju da shvate suptilnu šalu, pa za njegove pesme u novinama nema mesta.
Eto vidiš, one sve psovke što piše onaj Bora Čorba oni tako izvorno prenesu, a moje pesme neće - priča dok čita iz zbirke „Milutine, Milutine, šta ti visi niz butine“, „Vrag je deda, voli s preda“. Posebno je, kaže, ponosan na autobiografsku pesmu „Istinita ljubavna priča o vanzemaljcu iz lozničkog kraja „, sitno iskucanu na desetak velikih listova. Pesma prati njegov životni put od rodne Ribarice do Beograda, a u njoj je, kao refren, velikim slovima iskucan udarni stih „Ja sam Cile iz lozničkog kraja, dođoh u Beograd sa dvanaest jaja“.
- Mica je snimila 25 mojih šaljivih i erotskih pesama i sa njom sam napravio najveći uspeh. To je bilo sve hit do hita, i sve po pet puta zlatna ploča - „Suknja uska, teško se navlači, nema toga koga ne privlači“, pa „Svakog dana hoće nana za šofera da me da, a ja volem konduktera, cela selo zna“. S Micom sam celu zemlju obišao, gostovao po radio-stanicama i novinama... Sa njom sam i danas prijatelj veliki i još za nju pišem pesme. Evo, sad joj spremam pesmu „Trakalica“. Ma, kakvi, kad je čula - „Trakalica trak, trak, nek ti druga skida mrak“, odlepila načisto - hvali svoje tekstove Novak Bojić.
U zbirci pesama „Sto pesama koje život znače, a one su od sudbine jače“, bavio se Cile svima - od Srbije, i svojih zanatskih dana, do osvajačkih pustolovina. Ipak, najviše pesama posvećeno je Lepoj Breni - te kako polaže vožnju, te kako se sprema na more...
- Čudno je to kako se kad postaneš poznat sve zaboravi. A Brena ne bi bila popularna da nije bilo mene, a ona žena to i ne zna. Onog njenog Raku Đokića ja sam zaposlio, jer mi je plakao da nema šta da radi. Upoznam ga ja sa pevačima i kažem: „Budi ti, Rako, menadžer“. A, kad je video Brenu, pitao mene šta ja mislim i ja mu kažem uzmi nju, ona će ti napraviti posao, a i ne peva tako loše. Posle nije znao to da vrati. Ali, ja mu sve opraštam - priča Bojić, sve se hvaleći da je i pesma „Sitnije, Cile, sitnije“ posvećena baš njemu.
