Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siđi, Rašo, da uzmemo izjavu!
Pod belom tendom preko puta Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici ispred reportažnih kola Konstantis, Grk zaposlen kao tehničar u EBU (javni evropski servis), jadao se kamermanu iz Australije.
- Strašno! Strašno! U ponedeljak sam otišao na Santorini na odmor. Bilo mi je prelepo, istina tih nekoliko sati koliko sam uživao na godišnjem. Hotel, đakuzi, divan pogled sa balkona. O, kako je to bila jedna romantična večera! Bio sam malo pripit i u dva sata posle ponoći legao sam da >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << spavam. U dva i dvadeset pet zvonio mi je mobilni telefon. Neko je glasno i brzo pričao. Zvonilo mi je u glavi i ništa ga nisam razumeo, osim rečenice: „Uhapšen je Karadžić“. Fuck! Fuck! Fuck! Dvanaest godina ni traga ni glasa i baš sad su morali da ga otkriju, prvog dana moga letovanja - dramatično je prepričavao Konstantis.
Kada i koliko će još biti na travnjaku ispred zgrade u kojoj je Radovan Karadžić u pritvoru jurcajući za braćom, sestrama, advokatom, iščekujući ostatak familije... nema predstavu.
NJegov sagovornik mladi Australijanac prekinuo je razgovor hitajući ka sudu. Nešto se dogodilo, neko je izašao.
- Luka Karadžić.
- Da li je ta sestra tu ili nije? - komentarišu novinari.
Policija radi svoj posao. Svi su na svojim pozicijama. Između momaka u plavom i novinarskih ekipa odigrava se neka nema igra. Samo pogledi, ali krajnje uljudni. Posle toliko godina „saradnje“, između ove dve profesije kao da se izrodilo neko specifično saosećanje. Jedini „neprijatelj“ trenutno je momak u Lukinoj pratnji. On priča nešto o tome kako mu je pao šećer ili nešto drugo.
Istina, to nikoga nije mnogo zanimalo
- Je l’ ima neko „diklofenak“? Bole me leđa od stajanja - žali se devojka iz Tanjuga.
- Zamoli policajce da uđeš unutra, da ti Radovan izleči bol bioenergijom - odgovara joj šaljivi kolega.
I dok se novinari guraju pred vratima suda, jedna druga gomila tapše i uzvikuje pred drugim ulazom.
- Sprem’te se, sprem’te, četnici - pevali su radikali, koje je predvodila gospođa u godinama drečavo crvene kose i mladić neobično ozarenog lica.
Isti takav, ludački osmeh imali su i ostali članovi radikalnog „hora“ dok su u pauzama između kletvi i pominjanja „najsvetijeg“ srpskog praznika Vidovdana: „Ko izdade Radovana, ne doček’o Vidovdana“, govorili novinarima da treba da ih bude sramota.
Martina iz Bi-Bi-Sija sve to ni najmanje nije pogađalo. Osim što, ne razume jezik na kome izgovaraju kletve, kako kaže, sve ovo je za njega samo posao. Bio je u Dablinu na snimanju, kada su mu u ponedeljak kasno javili vest o hapšenju haškog optuženika. Ne razmišlja o tome ko je kako i kada šta skrivio, Martina samo interesuje da završi posao koji mu je zadat najbolje što može i da se do subote vrati kući. Pa i ako dođe do odlaganja izručenja, Martin u subotu mora da bude u svom gradu, jer rok sastav „Demicec“ u kome ovaj snimatelj svira gitaru treba da ima koncert.
Goran, zaposlen u tehničkoj službi RTS-a, opisuje atmosferu u ovom neobičnom „kampu“, gde se pod belim tendama postavljaju pozicije za uključenja uživo.
- Danas je sve već mirnije. Ali zato u utorak i sredu bila ovde nezamisliva gužva. Luda kuća bila je u sredu glavna vest. Dolazile su velike novinarske zvezde kao što je Tim Maršal. Bila je jurnjava za Lukom, za advokatom.
Opet se nalazimo ispred ulaza u sud. Svakog trenutka trebao bi da se pojavi Luka. Prevodilac iz Beograda upozorava novinara iz Holandije: „Molim te, budi oprezan!“
- Da, da. Podneo sam krivičnu prijavu za kidnapovanje - govori advokat Vujačić u slušalicu, dok novinari snimaju njegov telefonski razgovor.
On nema da kaže mnogo više nego što je rekao ovih dana. Saopštava da sada ima pet svedoka.
- Ko su oni?
- Recite nam ko su oni - uporni su novinari i prevodioci.
- Oni su putnici iz autobusa - odgovara advokat.
Prevodilac momka iz Tajmsa pokušava da se ne smeje, ali mu ne uspeva.
Jedna snimateljka pokušava da bude dama. Ne uspeva ni njoj i preti koleginici novinarki da će dobiti nogu u leđa ako još jednom ustane.
Da li je stigla sestra Radovana Karadžića ili nije ostaje misterija za neke novinare jer izlazi Luka Karadžić, koga svi lako prepoznaju pa se oko njega stvara veliki broj ljudi, kamera, kablova, diktafona...
- LJudi, molim vas, ostavite me. Imam porodicu i obaveze, ja sam samo brat, a ne advokat. Molim vas da me razumete - govorio je Luka, ali se obruč oko njega nije razilazio.
Neko pita može li izjava za Ruse.
- Za Ruse može uvek - odgovara neko od Lukinih prijatelja.
Nailazi novinar Al džezire. Malo je zakasnio. Moli kolege da mu kažu da li će doći do odlaganja. Neko mu prepričava kako će deset minuta do ponoći u petak advokat poštom poslati krivičnu prijavu. Novinar Al džezire se smeje i zapisuje. Svima je izgleda smešno... Bio je to još jedan dan u „ludoj kući“.
