Izvor: Politika, 13.Apr.2014, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šezdeset godina kluba KST

Istoriju Kluba studenata tehnike u Beogradu ispisali su brojni muzičari, glumci i naučnici, ali i „obični” studenti

 Klub studenata tehnike (KST) danas obeležava šest decenija postojanja. Slavi bogatu istoriju koju su ispisali brojni muzičari, glumci, naučnici, ali i „obični” studenti koji su tu uvek dobijali šansu da iskažu kreativnost i talente – ma koliki oni bili.

„Običan” je bio i početak. Dve ofucane garniture, dve bele klupe, dve stolice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << crni klavir, pisaći sto, bibliotečki ormar, gramofon i radio bilo je sve što je čika Žarko domar početkom pedesetih godina 20. veka nabavio grupi od petnaestak studenata tehničkih fakulteta koji su hteli da oforme mesto u kom će se okupljati.

– Morali smo negde i da sedimo, posle predavanja „drmnuli” bismo poneku stolicu iz učionica. Pitali smo se u šta ulazimo, koliko će da traje. U to vreme komunističke diktature svako ko je javno istupao morao je da ima dozvolu: nije bilo lako organizovati predavanje Milovana Đilasa. Mnogo vremena smo tamo proveli – priseća se Biljana Vukadinović-Mitrović, prva sekretarka koja i u 82. prkosi vremenu i uredno komunicira putem imejla.

Na prvom gramofonu vrtele su se ploče Đorđa Marjanovića, Lole Novaković, Cuneta Gojkovića. Prohujala je varljiva 1968, kada su studenti bežali u KST gde ih policija nije jurila, a na novom gramofonu Toma Stanojević 1969. pustio je pesmu „Soul Sister, Brown Sugar” grupe „Sem i Dejv”.

– Jedan par je ustao da đuska. Odmah sam izmenio listu i pustio brže pesme. Tako se krajem februara 1969. rodila diskoteka po kojoj je KST najpoznatiji – uz osmeh kaže Stanojević, prvi disk-džokej kluba.

„Led cepelin”, Džimi Hendriks, „The Animals”, slušali su se od tada. KST-ovci su kupovali ploče od kompanije „Papworts” iz Notingema. Dinare su umotavali u indigo i ubacivali u koverat da poštar ne bi provalio da su unutra pare.

– Naslovimo na „Papworts”, napravimo listu singlica koje želimo i oni su nam za desetak dana stizali u Beograd. Sa trake smo puštali samo „sporaće”, pred fajront. Uz njih su mnogi sklopili brakove. Uvodna muzika ne sme da iritira. Prva numera posle toga mora ljude da natera da skoče. U tu svrhu je često služila „Smoke on the Water” grupe „Dip parpl”. To kad odvrneš nema ko nije ustajao. Od tad nema eksperimentisanja, samo dižeš „bitažu” i još više ložiš masu – otkriva Stanojević tajne di-džej zanata.

Naredne generacije ploče su nabavljale drugačije. Sednu u avion za London i usred Oksford ulice, u višespratnoj prodavnici „His Master’s Voice” napune kofere longplejkama i singlicama.

KST nije samo noćni klub. To je celodnevno utočište za studente, bilo da im je potrebna jeftina kafa, solidan džeparac bilo da žele da predstave svoje radove. Organizuju se kvizovi, pešački reliji, škole fotografije i stranih jezika, izbori za mis, prvenstva u šahu i društvenim igrama, filmske projekcije, pozorišne predstave...

– U teška vremena ratova, krize i nemaštine, klub je bio oaza u kojoj si mogao da se opustiš i da razmišljaš slobodno. KST se bori protiv kiča u svakom smislu. Tu nema para tako da ni devedesetih nisu dolazili opasni momci. Za razliku od ostalih mesta tamo se osećam sigurno – ističe Miša Javorina, di-džej „Mouse”, koji već dvadesetak godina učestvuje u programu.

Osim što je najstariji, KST je i jedini neprivatizovani studentski klub u Beogradu. U njegovoj organizaciji niko ne može da se zadrži predugo, a put do predsednika ili programskog urednika mora da ide preko mesta mlađeg dežurnog, garderobe, tehnike, mesta za šankom.

– Početkom devedesetih svi studentski klubovi su privatizovani. Studenti koji su ih do tada vodili predstavljali su se kao akcionari. Došli su privatnici koji su ponudili svakom od akcionara nešto maraka da izađu iz posla, što su oni „od srca” prihvatili. U KST-u to nije uspelo. To je mesto sa stavom, gde sam upoznao veliki broj iskrenih prijatelja i čiju sam vrednost shvatio tek kad sam iz njega izašao – zaključuje Ivan Pantelić, predsednik kluba s početka ovog milenijuma

----------------------------------------------

Na KST-ovom maskenbalu svi nose maske

Modi se u KST-u nikada nije pridavala velika pažnja. Studenti su se za izlaske oblačili kao što bi to činili svakodnevno. Osim za kultni prednovogodišnji maskenbal koji će ove godine biti organizovan 41. put.

– Danas se na mnogim mestima organizuju takve žurke, ali nigde nije kao u KST-u, jer je većini glupo da nosi maske. Kod nas je to obrnuto. Na svoj prvi maskenbal otišao sam sa običnom kartonskom, bezbojnom maskom koja mi se raspala od znoja. Bio me je blam što sam tako razotkriven – objašnjava Ivan Pantelić.

----------------------------------------------

Cigin rođendan – Srpska nova godina

Osamdesetih je bilo zabranjeno slaviti Srpsku novu godinu, ali su se KST-ovci dosetili – oglašavali su kako 13. januara obeležavaju rođendan legendarnog portira Cige.

– Znalo se da su tada najluđe pijanke u KST-u. Ciga je bio jedan od zaslužnih što su članske karte i propusnice postale stvar prestiža i veoma vredne, često nije puštao bez njih. Najbolji program bio je tamo, nastupali su gotovo svi koji su nešto predstavljali u SFRJ. KST mi je bio drag i zbog tamošnjeg bluz odeljka „Blue monday” gde je svirao velikan Džon Hemond, ali i ja sa svojom ekipom bluzera – kaže Vojislav Pantić, muzički kritičar.

Sergej Komnenić

objavljeno: 14.03.2014.

Nastavak na Politika...