Izvor: Glas javnosti, 01.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo u koje se mladi vraćaju
Selo Božetići pod planinom Javor, između Nove Varoši i Ivanjice, tek nekoliko poslednjih godina ne liči više na pusta i prazna planinska sela kakvih je u ovom kraju, od Čemernice i Javora do Golije i Jadovnika, na sve strane. Za razliku od susedne Debelje, u kojoj u nekim zaseocima skoro da nema žive kuće i odžaka iz kog se vije dim, a po selu se mogu videti tek po koji starac ili starica, u Božetićima i te kako ima i života i živih...
Meštani su se poslednjih godina aktivno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << okrenuli stočarstvu, većina njih nabavila je rasne krave simentalske rase, pa je u selu ovog leta malo domaćinstava koja nemaju barem petnaest, dvadeset ili trideset krava muzara. Teško je u Božetićima, ali u susednom Bukoviku, u LJepojevićima, planinskim selima koja su takođe pod Javorom, nabrojati sve domaćine čiji su sinovi ostali na selu, mnogi od njih su se i oženili, pa je u osnovnoj školi u Božetićima prethodne školske godine bilo četrdesetak đaka. Malo u odnosu na pedesete ili šezdesete godine prošlog veka kada je u klupama ove škole bilo i više od 300 učenika, ali, gledano na brojne seoske škole u ovom kraju koje su odavno zatvorene - sasvim dovoljno.
Prethodnih desetak godina propala su i mnoga preduzeća u Novoj Varoši, Ivanjici, Užicu, Čačku pa su neke kuće u ovim selima, posle decenija koliko su čamile prazne, ponovo otvorene, ponovo se vije dim iz odžaka...
Branko Zorić (42), poljoprivrednik iz Božetića, svoju kuću u selu nikad nije ni napuštao, niti je silazio do grada da traži posla za sebe i suprugu Perku. Sa završenom srednjom školom vratio se u selo i sada je - domaćin. Ima desetak hektara zemlje, još tri-četiri hektara uzima pod zakup, u štali osam rasnih krava muzara, u dvorištu traktor, balirku, grabulje i ostale priključne mašine. Sa sinovima Ilijom i Milijom i suprugom letos je pokosio i izbalirao skoro 50 tona sena, svakog jutra mlekari Boža Vasiljevića u Novoj Varoši isporuči 80 do 90 litara mleka. Posejao je i 70 ari silažnog kukuruza, prethodne nedelje brinuo je za usev zbog suše, ali je kiša koja je pala ovih dana ponovo zazelenila polje pod Brankovom kućom. Sem Brankove, u njegovom zaseoku još je podosta kuća koje imaju budućnost, u koje su se vratili mladi, tu su komšije Dejan Zorić, Rade i Vaso Roljević, Slaviša Zorić, Darko Jelikić, ima i dece i beba.
- Imam asfaltni put na kilometar od kuće, struju, vodu, telefon, kablovsku televiziju preko satelita, ali, to se valjda podrazumeva, to je normalno da svaka kuća ima. Istina je da u selu ima mladih ljudi, dobrih domaćina, selo je živnulo, ali ni izbliza koliko bi trebalo. Da nas neko pogrešno ne shvati, svi ti ljudi, domaćini, izgradili su dobra, jaka domaćinstva samo svojim radom, trudom i znojem. Država nam je malo ili nimalo pomogla, oni, čini mi se, više pričaju, a manje rade. Lako je govoriti da mladi treba da se vraćaju na selo, da su nam sela pusta, zemlja neobrađena, a kad odeš na državni prag da tražiš kakav povoljan kredit, pomoć, onda je priča druga, onda ti traže hiljade uslova za jedan kredit - kaže Branko.
LAKO JE SELJAKU U EU
U selima pod Javorom domaćini odavno znaju da njihovi kolege, poljoprivrednici u EU, gde i Srbija stremi, žive dobrim delom na državnim subvencijama, da se cene stoke, mleka, mesa, mrsa, žita znaju unapred, pa niko ne radi napamet i ne gleda u pasulj kako će proći na kraju godine. Domaćini ovde već odavno znaju i da mogu opstati samo ako budu ukrupnjivali svoja domaćinstva, ako na njihovim farmama umesto 20 ili 30 bude po stotinu i više krava muzara, ali i da takve farme mogu napraviti samo uz povoljne državne kredite, jer novca sa druge strane nema. Još samo da i država počne tako, domaćinski da razmišlja o ovim selima i domaćinima koji se, zasada, sami bore i za svoju i za budućnost cele zemlje.
Gledano iz Božetića, Branku mnoge stvari u državi ni oko države Srbije nisu jasne.
- Gledam mnoge ljude koji radije ostaju u gradu da kopaju kanale za nadnicu ili nose džakove cementa, a na selu im zemlja, i to dobra, leži neobrađena. Na selu se, istina je, mnogo radi, i jedva se preživljava, malo profita ostaje, ali, nije li bolje biti na selu svoj gazda, upravljati svojim životom, nego kulučiti po gradu. Drugo, slušam onomad u autobusu, žali se čovek, ostavila ga žena i otišla u grad, on ostao sam u selu, sam čuva krave, sam muze, sam pere i kuva... Ja imam osam krava, četiri pomuze Perka, četiri ja, ona pomogne meni, ja njoj, kupiću skorih dana i muzilicu za krave, ostale mašine imam, i ne znam što je to život u gradu bolji i lagodniji nego u selu. Još samo kad bi nam država malo više pažnje okrenula, kad bi bilo više povoljnih kredita, i kad ti krediti ne bi lutali, nego kad bi stizali do nas, pravih poljoprivrednika, opet bi moglo da se živi. Ja jedno znam - nema od ove države ništa ako se zemlja ne bude radila. Šta državu drži nego poljoprivreda i ekonomija. Dok se ovde više radilo, bilo je i države i reda i para i života - zaključuje Branko.
U pristrancima iznad Božetića, Bukovića ili LJepojevića ovog leta planduju velika stada goveda, u poljima pod selima posejane su stotine i stotine hektara krompira, šargarepe. Pre nekoliko dana, posle duge suše pala je i kiša, biće roda na jesen.
