Izvor: Glas javnosti, 16.Dec.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo svetlosti!
Mašinski inženjer Milan Filipović čvrsto je rešio da rodnu Dragačicu pretvori u selo svetlosti! Na parceli nasleđenoj od oca, koju je poslednjih godina proširio kupujući zemlju od rođaka i komšija, pre tri meseca je, po sopstvenom projektu, počeo da gradi prvu srpsku elektranu na biogas.
Čekajući zakon
Za samu elektranu mu je, veli, dovoljno i nekoliko ari zemlje, a na ostatku parcele će zasaditi kukuruz - energent za novu bioelektranu. Kapacitet pogona >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << budućnosti biće 75 kilovat-sati, što će, tvrdi projektant, biti više nego dovoljno da Dragačica zasvetli. Struje bi trebalo da bude dovoljno za sve potrebe seoskih domaćinstava, ali i za ulično osvetljenje.
Ideja o gradnji elektrane dugo se krčkala u Milanovoj glavi, ali je na realizaciju morao da pričeka donošenje raznih zakona i uredbi.
- Tek početkom septembra, kada je vlada najzad usvojila uredbe o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije i o podsticajnim cenama za električnu energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora, stvoren je zakonski okvir da krenem s gradnjom - objašnjava Filipović i dodaje da mu je to omogućilo garanciju da će EPS sa proizvođačima čiste energije potpisivati ugovor o isporuci na 12 godina, a energiju će plaćati 16 centi po kilovatu.
Naša vlada, objašnjava Filipović, uz to pregovara sa Italijom o mogućnostima direktnog izvoza bioenergije u evropsku Uniju, pa budući proizvođač baš tu vidi šansu za uspeh. Za novi izvor energije u svom kraju u lokalnoj samoupravi su imali razumevanja. Od opštine Lučani stigle su sve dozvole, od one za gradnju skladišta do lokacijskog odobrenja za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije - iako u Srbiji ne postoji regulativa za ovu vrstu delatnosti.
Biće posla i za komšije
- U Srbiji postoji osam malih elektrana na biogas, ali je ovo prvo postrojenje koje će energiju davati iz silažnog kukuruza. U toku je izgradnja digestora, glavnog dela fabrike, u kome se vrši fermentacija kukuruza. U jednom delu elektrane se skladišti zelena masa, a tu su i mašinska soba sa generatorom, skladište za obrađeni materijal... Sve će to zauzeti oko 50 ari prostora, ali će biti ukopano u zemlju - objašnjava Milan Filipović.
Na oko 15 hektara zemljišta prošle sezone je posejao kukuruz, ali kad fabrika proradi, kaže, ni to neće biti dovoljno. Ovakva elektrana godišnje "traži" oko 1.500 tona kukuruza, pa će posla biti i za komšije. Osim kukuruza, kao energent se može koristiti i stočni grašak, ali će se u elektrani prerađivati i druge biljke, pa i izdanci drveća, koji su dosad uglavnom spaljivani.
Elektrana se gradi u skladu sa Kjoto sporazumom, čiji je potpisnik i Srbija, i prati preporuke EU da se do 2012. godine četvrtina fosilnih energenata zameni obnovljivim izvorima energije.
- Srbija ima potencijal da na ovaj način godišnje proizvede 49 odsto ukupne primarne proizvodnje struje - kaže Filipović.
Prema proračunima, gradnja će koštati 200.000 evra, a Filipović očekuje da se uloženo vrati za pet godina.
